Zivko CurcicPoslednji radni dan 49. Savetovanja agronoma Srbije beležila su predavanja iz oblasti proizvodnje šećerne repe, uljanih kultura i soje.

ŠEĆERNA REPA

Tradiciju dugu 55 godina postojanja Odeljenja za šećernu repu predstavio je dr Živko Ćurčić, rukovodilac ovog Odeljenja. Ovaj tim karakterišu konstantne inovacije i poboljšanje sorti i tehnologije gajenja šećerne repe. Planovi za budućnost su stvaranje hibridnih sorata tolerantnih prema nematodama i intenzivnije korišćenje molekularnih markera u oplemenjivanju šećerne repe.

Mihajlo CiricOsnovne aktivnosti Odeljenja su: oplemenjivanje šećerne repe, proizvodnja semena, dorada semena, izvođenje poljskih ogleda, analize korena i savetodavne usluge. Predstavljeni su glavni oplemenjivački ciljevi – stvaranje visokoprinosnih linija i hibrida, selekcija na poboljšana tehnološka svojstva korena, otpornost na rizomaniju, tolerantnost na cerkosporu, nematode i sušu. Seme se proizvodi za potrebe Instituta i za potrebe poslovnih partnera. Rezultati ovog Odeljenja su 48 sorata registrovanih u zemlji i inostranstvu, preko 2 miliona proizvedenih i prodatih setvenih jedinica i više od 1500 tona semena šećerne repe, stotine objavljenih radova u naučnim časopisima i prezentovanih na brojnim skupovima, kao i registrovan patent za piliranje semena.

Vesna Zupunski

Dr Ćurčić je istakao da na sve to treba dodati i savetodavne usluge koje se tiču praćenja useva od setve do vađenja korena, saveta u proizvodnji, preporuka pri zaštiti od korova, bolesti i štetočina, određivanja kvaliteta korena i davanja preporuke za momenat vađenja.

Rezultate proizvodnje šećerne repe iz 2014. godine preneo je dipl. inž. – master Mihajlo Ćirić, opisujući sorte šećerne repe Drenu, Noru i Veru. Dr Vesna Župunski je objasnila problem nematoda šećerne repe u Vojvodini, ekonomski značaj, rasprostranjenost i širenje repine nematode u Vojvodini, razvojni ciklus i simptome, utvrđivanje prisustva repine nematode u uzorcima zemljišta, gustinu populacije repine nematode i prag ekonomske štetnosti, uzroke i kontrola širenja repine nematode u Vojvodini.

ULJANE KULTURE

Vladimir MiklicRezultate mikroogleda NS hibrida suncokreta u 2014. godini i preporuku sortimenta za setvu u 2015. godini dao je dr Vladimir Miklič. Svoje izlaganje dr Miklič je započeo vrhunskim rezultatima iz 2013. godine kada je zabeležen najviši prinos suncokreta ikada (preko 3 t/ha), a zatim je dodao da je 2014. godine rodilo, ali malo manje (2,9 t/ha) usled povoljnih uslova za razvoj plamenjače i bele truleži. Iz tog razloga treba razmisliti da se u godinama kao što je bila prethodna razmisli o tretiranju suncokreta protiv bolesti, jer je ekonomski isplativo. Osim toga savet je da se u takvim uslovima ranije obere usev i na taj način spreči razvoj bolesti i oslobodi parcela za drugi usev. Prošlu godinu je obeležilo i priznanje „Najbolje iz Srbije“ koje je Institut dobio za hibrid Sumo 1 PR. U 24 zemlje sveta je priznato 510 hibrida suncokreta, a samo u periodu 2009-2014. u svetu je registrovano 96 hibrida, najviše u Ukrajini.

Ana Marjanovic JeromelaNe postoji nijedna strana kompanija koja ne kupuje našu genetiku suncokreta. Prikazan je prinos semena, sadržaj ulja NS hibrida, kao i njihovi rekordni prinosi. Izbor hibrida za setvu je Duško, Sremac, Novosađanin – dokazani, pouzdani, otporni na volovod. Od novih hibrida tu su NS Fantazija, NS Oskar, NS Novak, Orfej i NS Konstantin. NS hibridi za setvu na parcelama gde ima volovoda i/ili širokolisnih korova – Rimi PR, Pegaz, NS Taurus (prvi u Evropi po Clearfield tehnologiji). NS hibridi otporni prema tribenuron-metilu – SUMO 1 PR, SUMO 2 OR. Od konzumnih hibrida preporučuju se NS SLATKI, NS GRICKO, VRANAC, CEPKO, dok se od hibrida za posebne namene izdvaja Dukat.

Iz celokupne ponude ističu se: NS Oskar (poboljšan NS H 111), Orfej (raniji od standardnih hibrida, otporan na volovod i plamenjaču), NS Fantazija (visok prinos), Duško (prvi po prinosu 2014. godine), NS Konstantin – novi hibrid! (visok prinos – rekorder u ogledima). Kako se trudimo da budemo prvi u svemu, tako se dr Miklič i ovog puta pohvalio i najavio novu tehnologiju Clearfield plus koju će prvi put primeniti naš Institut, a koja omogućava još efikasnije suzbijanje širokolisnih korova, bez fitotoksičnosti. Kao formulu predložio je primenu NS Sumo hibrida uz adekvatnu zaštitu, a kao dokaz kvaliteta našeg semena neveo je da nije zabeležena nijedna reklamacija na kvalitet semena u proteklih 7 godina ni u Srbiji ni u inostranstvu.

Jovan CrnobaracKako bi se u potpunosti sagledala problematika i dali stručni saveti pri proizvodnji drugih uljanih kultura, dr Ana Marjanović Jeromela je održala predavanje na temu oplemenjivanja NS uljane repice na prinos i kvalitet semena i ulja. S obzirom da se uljana repica sve više gaji u svetu, Institut joj pridaje posebnu važnost, a oplemenjivanje ide u pravcu prinosa, kvaliteta, stabilnosti i otpornosti na niske temperature. U cilju stvaranja hibrida uljane repice vrši se citogenetska analiza i koriste se molekularni markeri u cilju ubrzane selekcije i kulture tkiva. Dr Marjanović Jeromela je istakla i bolesti – rak stabla i bela trulež koje mogu i do 15% da smanje prinos. Što se tiče zaštite od insekata obavezni su redovni obilasci parcele i reagovanje na vreme, a najveća opasnost u proleće je od repičine pipe i repičinog sjajnika.

Bosko Dedic

Ove godine opasnost preti od kalamiteta glodara (poljski miševi i voluharice), upozorila je dr Marjanović Jeromela i na kraju predložila sortiment uljane repice za ovu godinu: Slavica, Jasna, Zlatna, Zorica (ozime) i Jovana (jara).

Prof. dr Jovan Crnobarac govorio je o racionalnom đubrenju suncokreta. Rod hibrida suncokreta u velikoj meri zavisi i od proizvođača, odnosno od načina đubrenja. Zato je profesor Crnobarac dao objašnjenje kako dobiti veće prinose uz racionalno korišćenje hraniva, odnosno koliko 1 kg hraniva povećava prinos, što predstavlja efikasnost. Pored toga ukazao je i na interes proizvođača (koliko dinara 1 dinar uložen u đubrivo vraća kao prihod).

Sonja Tancic

Objasnio je i agronomsku efikasnost, u vidu minimalanog prinosa koji treba da ostvarimo da bismo ostvarili bar pozitivnu nulu. Uvek treba uzeti u obzir kratkoročne ciljeve (povećanje prinosa) i dugoročne ciljeve (poboljšanje osobina zemljišta). Profesor je apelovao na kvalitetno i blagovremeno đubrenje, poštujući i sortnu specifičnost, a sve u cilju postizanja pravilnog odnosa i prinosa i sadržaja ulja.

Bolesti suncokreta u uslovima suficita padavina i mogućnosti njihovog suzbijanja koje utiču na prinos i kvalitet suncokreta predočio je mr Boško Dedić. Posebno se osvrnuo na plamenjaču suncokreta i mrku pegavost.

Aleksandra Dimitrijevic

Da bi proizvodnja suncokreta bila održiva i da bi se postigao visok prinos, prikazane su sledeće mere zaštite: gajenje otpornih ili tolerantnih hibrida, poštovanje plodoreda (generalna preporuka 4-5 godina), zaoravanje žetvenih ostataka, pravilno đubrenje i suzbijanje korovskih vrsta.

Upotreba Trichoderma vrsta za stimulaciju rasta uljanih kultura i zaštitu od bele truleži izložila je dr Sonja Tančić iz laboratorije za fitopatologiju, dok je temu „Od laboratorije do njive: Marker asistirana selekcija NS suncokreta“ obradila dr Aleksandra Dimitrijević.

Biotehnološka laboratorija Instituta je osnovana pre više od 30 godina. Trenutno se koriste molekularni markeri, a akcenat je dat na otpornost na volovod, tolerantnost prema herbicidima i otpornost na plamenjaču.

U pauzi ovih predavanja koja su zahtevala punu koncentraciju i primanje puno novih informacija, saveta, preporuka, Institut za ratarstvo i povrtarstvo kao domaćin je po prvi put ponudio degustaciju izuzetnih čajeva u kapima ekstrakta nane i rtanjskog čaja.

SOJA

Milos Vidic

Privilegiju da zatvori predavanja 49. Savetovanja dobilo je Odeljenje za soju. Situaciju u proizvodnji soje tokom 2014. godine prisutnima je prezentovao dr Miloš Vidić, rukovodilac Odeljenja za soju. Povoljni uslovi u vegetacionoj sezoni 2014. godine sa ektremno velikom količinom padavina uticali su i na postizanje visokih prinosa soje. Procena je da će se nakon dobijanja preciznih rezultata, 2014. godina proglasiti za rekordnu godinu po prinosima i po proizvodnji. Sortni ogledi soje koji se izvode pod nadzorom PSSS Sombor pokazuju da je rejon Subotice prednjačio u pogledu visine prinosa. Dr Vidić je naveo pet novih sorti koje će se ove godine prvi put naći u proizvodnji: NS Kaća, NS Princeza, NS Apolo, NS Fantast i NS Zita, a najavio je i najnovije sorte u Srbiji – NS Pantera, NS Vulkan, NS Romansa i NS Vizija, i u inostranstvu – NS Favorit, NS Fortuna, NS Virtus, NS Tajfun, NS Sava, NS Maximus i NS Victoria. Za nabavku semena za redovnu setvu za predstojeću sezonu uputio je na Distributivni centar Instituta u Novom Sadu.

Vuk Djordjevic

NS sorte soje opisao je dr Vuk Đorđević. Posebnu je naglasio da Institut posebno veliku pažnju posvećuje stabilnosti sorte što omogućuje proizvodnju u različitim vremenskim uslovima. To znači da Institut može u promenljivim vremenskim uslovima da ponudi najbolje sorte.

Direktor Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Sombor, Vladimir Sabadoš, izneo je rezultate ogleda sa NS sortama soje u Sibiru. Direktor Sabadoš je prikazao proizvodnju soje po sortama u 2014. godini u regionu Sombora, kao i proizvodnju soje na Dalekom istoku sa NS sortama.

Vladimir Sabados

Preporuku za rešenje problema suzbijanja korova u soji dao je dr Goran Malidža i time zaokružio stručna izlaganja na 49. Savetovanju agronoma, kojima su predstavljena najnovija naučna dostignuća Instituta. Dr Malidža je detaljno razradio sledeće teze: invazivne korove, zavisnost proizvođača od herbicida i kako je umanjiti, oštećenja soje od herbicida i kako ih izbeći, rezistentni korovi i mogućnost njihovog suzbijanja. Kao ključ uspeha preporučuje ranu dijagnozu i rane tretmane. Prednost daje kombinovanoj primeni herbicida pre i posle nicanja, čime se efikasnije štiti prinos i dao je preporuku herbicida. Izuzetno važnim smatra obilazak parcela pre i posle primene herbicida, apeluje na traženje saveta od stručnjaka Instituta, jer smo svi na istom zadatku, uz opasku da ne treba koristiti veće količine herbicida od propisanih jer se time ne rešavaju problemi – već se ostvaruju gubici.

ZATVARANJE SAVETOVANJA

Goran Malidza

Skupu se obratio dr Radivoje Jevtić koji je zajedno sa dr Draganom Miladinović, pomoćnikom direktora za nauku, bio rukovodilac – organizator ovog 49. Savetovanja agronoma. Zahvalio se svim gostima što su u tolikom broju došli i želeli da čuju naš program za predstojeću sezonu. Zahvalio se takođe svim predavačima, medijima i našim sponzorima. Pohvalio je tehnički odbor Savetovanja. Skupu se obratio i prof. dr Jan Turan kao organizator 41. Simpozijuma poljoprivredne tehnike na kojem su obrađene teme iz ratarstva i povrtarstva, zaštite bilja, navodnjavanja i odvodnjavanja, kao i proizvodnje semena.

49. Savetovanje agronoma Srbije svečano je zatvorio dr Jegor Miladinović, direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Direktor je izrazio nadu da su svi učesnici Savetovanja zadovoljni kvalitetom i intenzitetom predavanja i poželeo da budemo svi zajedno i na narednom 50. Savetovanju agronoma Srbije, istovremeno se zahvalivši članovima tehničkog odbora koji su svojim timskim radom mogućili da ovo Savetovanje protekne u najboljem redu i lepoj atmosferi.

Tokom svečane večere svi naučni radnici, predavači, proizvođači-rekorderi i gosti iz eminentnih institucija pokazali su iskreno zadovoljstvo usled stečenih novih znanja, uspešne razmene proizvodnih iskustava i novih poznanstava.

 

[do action=”fb-foto”]https://www.facebook.com/media/set/?set=a.10153050209834824.1073742020.56790329823&type=3&uploaded=81[/do]