Peti, a ujedno i poslednji dan 52. Savetovanja agronoma i poljoprivrednika Srbije bio je posvećen predavanjima o strnim žitima, povrću, alternativnim kulturama i organskoj proizvodnji, koja su uspešno predstavili stručnjaci Instituta za ratarstvo i povrtarstvo sa Odeljenja za strna žita, Odeljenja za povrtarstvo i Odeljenja za alternativne kulture i organsku proizvodnju.

Prvi blok predavanja posvećen strnim žitima otvorio je dr Radivoje Jevtić, rukovodilac Odeljenja za strna žita i najavio perspektivne i mlade kolege koji će kroz ova predavanja predstaviti rad odeljenja.

Dr Milan Mirosavljević je u temi pod nazivom „NS sorte strnih žita za sadašnjost i budućnost“ izneo dosadašnje rezultate i izazove kroz koje će prolaziti proizvodnja i oplemenjivanje strnih žita.

Kao rezultat rada Odeljenja za strna žita mogu se navesti preko 450 priznatih sorti u Srbiji, a s obzirom na to da se najviše radilo na oplemenjivanju pšenice, gotovo dve trećine priznatih sorti pripada upravo ovoj vrsti, zatim ječmu, tritikaleu, ovsu, raži, durumu, spelti, itd.

Karakteristično za novosadski sortiment je upravo to što je adaptiran na naše uslove, a to je jedna od glavnih preporuka pri izboru sorti za setvu. NS sorte strnih žita su priznate širom sveta. Prva sorta pšenice po rasprostranjenosti je Simonida, zatim NS 40S, Zvezdana, NS Ilina i NS Futura. Od ozimog ječma izdvajamo Novosadski 565, Nonius, od ozimih tritikalea – Odisej, od starijih sorti pšenice Pobeda, Renesansa, Rapsodija i nešto novija NS Javorka, zatim ozimi tritikale – NS Paun, ozimi ovas – NS Jadar, ozima raž – NS Savo i spelta – Nirvana.

Dr Mirosavljević je izneo rezultate makroogleda sorti pšenice i ječma u prethodne dve godine na teritoriji Srbije, u kojima se pokazalo da su novosadske sorte ostvarile visoke prinose, pri čemu se ističe novi sortiment NS strnih žita, a NS sorte ostvaruju izuzetno visoke prinose i kod poljoprivrednih proizvođača. U drugom delu svog izlaganja koji je posvećen novim izazovima sa kojima se suočava oplemenjivanje strnih žita, pre svega pšenice, on je govorio o značaju uticaja klimatskih promena, smanjenja upotebe mineralnih đubriva, kao i smanjenja upotrebe setvenih normi, usled čega je došlo do promene u novom sortimentu NS strnih žita.

Upravo se sorte poput NS Mile, NS Obale i NS Iline odlikuju visokim i stabilnim prinosima i od njih se očekuje da u narednim godinama postignu uspehe kao i druge vodeće sorte (Simonida i NS 40S).

Novi sortiment NS strnih žita – ozime pšenice NS Mila, NS Obala, NS Azra i ozimi ječam – Rudnik.

Preporuka sortimenta za jaru setvu – jari ovas Dunav, jari ječam NS Marko, ozimo-jara pšenica Nataša i jari ovas golozrni – NS Sedef.

NS sorte strnih žita odlikuje raznolikost i veoma efikasno korišćenje azota.

Dr Vladimir Aćin govorio je o temi „Azot i vlaga u zemljištima Vojvodine u 2017/2018. godini“ i prikazao vremenske uslove tokom jesenjeg dela vegetacije i njihov uticaj na rast i razviće useva strnih žita iz različitih rokova setve.

Dato je i preliminarno stanje mineralnog azota i vlage u zemljištima Vojvodine, kao i okvirne preporuke za predstojeće prihranjivanje strnih žita.

O uticaju klime i sorte na tehnološki kvalitet pšenice govorio je dr Dragan Živančev i u svom izlaganju prikazao kako klima i sorte utiču na tehnološki kvalitet pšenice, kako se definiše tehnološki kvalitet pšenice, koji vremenski uslovi mogu dovesti do gubitka kvaliteta, odnosno nižeg sadržaja proteina i vlažnog glutena.

„Fenotipizacijom do viših prinosa pšenice“, predavanje dr Sanje Mikić, kao aktuelnoj temi u svetu i kod nas.

Ona je govorila o fenotipizaciji u poljoprivredi, koja podrazumeva primenu savremenih tehnologija u istraživanjima osobina useva, povezivanjem robotike, bioinformatike i senzora, a sve to sa ciljem povećanja prinosa pšenice.

Dr Mirjana Lalošević prezentovala je temu  „Uticaj biotičkih i abiotičkih faktora na gubitke prinosa pšenice“. Ona se osvrnula na prosečne prinose i projekcije prinosa u budućnosti, kako se stalnim oplemenjivanjem izboriti sa negativnim efektima i koji faktori utiču na prinos zrna. Rezultati pokazuju da je varijabilnost gubitaka prinosa povezana sa varijabilnošću indeksa oboljenja, kao i temperaturama u određenim mesecima u zavisnosti od sorte. Na prinos utiču i drugi faktori, jer odnos između intenziteta zaraze i gubitka prinosa nije uvek uzajamno povezan.

Drugi deo predavanja bio je posvećen Odeljenju za povrtarstvo, a teme su bile izuzetno korisne. Dr Slađana Medić-Pap govorila je o dominantnim bolestima i štetočinama na semenskim usevima povrća tokom 2017.

Ona je navela da, s obzirom na to da je prethodna godina bila veoma specifična sa aspekta semenske proizvodnje povrća, deficit padavina u vegetacionom periodu uz prosečno toplije vreme i pojavu grada na pojedinim lokalitetima u prolećnom periodu značajno su uticali na stanje semenskih povrtarskih useva.

U prvom delu predavanja, dat je pregled mera zaštite (mehaničke, agrotehničke i hemijske) koje je potrebno preduzeti u usevima povrća pogođenim gradom radi bržeg oporavka. Nakon veoma korisnih stručnih saveta, usledio je deo u kome su prikazane najznačajnije bolesti i štetočine koje su pratile semensku proizvodnju paprike, crnog luka, krastavca i mrkve u 2017.

Ona se osvrnula na to šta je problem kod proizvodnje rasada i da je zemljišni supstrat najvažniji.

Vukašin Popović dipl. inž, je u svom predavanju pod nazivom „Semenska proizvodnja krastavca“ prikazao proizvodnju semena krastavca sa određenim specifičnostima. Kao uslov uspešne proizvodnje naveo je izbor parcele, pravilno odabran predusev i navodnjavanje. Pojasnio je da se kod đubrenja mora voditi računa o iznošenju hraniva, stanju plodnosti zemljišta i planiranom prinosu ploda, kao i da je veoma važna gustina pri setvi uz proređivanje na konačan sklop i momenat berbe ploda. On je istakao da u Srbiji postoje povoljni klimatski i zemljišni uslovi za proizvodnju krastavca.

U poslednjem delu petog dana Savetovanja, predavanja su bila posvećena alternativnim kulturama i organskoj proizvodnji.

Dr Vladimir Sikora, rukovodilac Odeljenja za alternativne kulture i organsku proizvodnju, govorio je o proizvodnji alternativnih kultura u uslovima suše. U svom predavanju osvrnuo se na nepovoljne klimatske uslove i sve učestaliju pojavu sušnih i izrazito toplih proizvodnih godina, što ostavlja trag na biljnu proizvodnju smanjenjem prinosa. Jedan od mogućih odgovora na nepovoljne uslove je mogućnost gajenja alternativnih kultura sposobnih da u takvim okolnostima daju zadovoljavajući prinos i kvalitet. Od alternativnih kultura koje se po pravilu gaje na manjim površinama postoji nekoliko izrazito toploljubivih biljnih vrsti koje je dr Sikora pomenuo, a koje se proizvode upravo na Odeljenju za alternativne kulture u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo. Kod ovih kultura dolazi do smanjenja prinosa, ali ono nije toliko izraženo.

Izdvajamo sirak za zrno – hibridi Gold i Alba; sirak metlaš – sorte Reform i Prima; proso – sorta Biserka; heljda – sorta Novosadska; uljana tikva – sorte Olivija i Olinka; industrijska konoplja – sorta Helena.

Još jedno interesantno predavanje pod nazivom „Perspektive proizvodnje lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja“ održala je dr Milica Aćimović. Na samom početku ona je predstavila rad i program ovog odeljenja.

Program sadrži kolekcionu baštu sa kolekcijom od preko 70 biljnih vrsta, drugi pravac su proizvodne parcele sa ogledima i treći se bavi preradom – sušenje, linija za doradu lekovitog bilja, destilacija etarskih ulja, pravljenje tečnih ekstrakata. Institut prati savremene svetske trendove, a najnoviji trend je primena alternativnih metoda lečenja, pa je zbog toga na Zlatiboru održana i prezenacija institutskih funkcionalnih čajeva – Relaks, Detoks i Potent. Kada je reč o potencijalu gajenja lekovitog bilja koji ima dugu tradiciju, dr Aćimović je izdvojila kamilicu, koja je iz Srbije izvezena u iznosu od 304460 tona.

Na prvom mestu po proizvodnji i izvozu u Srbiji je nana sa preko 500000 tona u 2016., dok se izvoze i druge biljne vrste – origano, jagorčevina, beli slez, matičnjak, anis, kim, korijander, majčina dušica, timijan. Ona je istakla da bi u narednom periodu trebalo raditi na unapređenju proizvodnje upravo ove grupe biljaka.

Dr Livija Maksimović predstavila je temu „Potrebe za vodom i efekti navodnjavanja lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja“ i predstavila ispitivanje tokom 2016. i 2017. Ispitivane su potrebe za vodom nevena, bosiljka i mirođije, ogledi su izvođeni u uslovima sa navodnjavanjem metodom kap po kap i kontrolom bez navodnjavanja. Zaključeno je da je navodnjavanje imalo pozitivan uticaj na kvalitet analiziranih biljnih vrsta.

Na samom kraju 52. Savetovanja agronoma i poljoprivrednika Srbije, prisutnima se obratio direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, prof. dr Jan Turan i izrazio posebno zadovoljstvo jer su se tokom ovih pet dana analizirale različite teme i obradila problematika proizvodnje svih ratarskih i povrtarskih kultura, napravljeni određeni zaključci i preporuke za predstojeću sezonu, a najavljene su i nove sekcije predavanja za narednu godinu.

Direktor Instituta naglasio je da je u realizaciji ovog događaja učestvovao tim njegovih pomoćnika, među kojima je posebno istakao dr Jordanu Ninkov, predsednicu Organizacionog odbora, dr Sanju Vasiljević, predsednicu Naučnog odbora i Maricu Vučić Kišgeci, šefa protokola.

Nakon obraćanja prof. dr Jan Turana, skupu se obratila dr Sanja Vasiljević i pozdravila sve prisutne. Istakla je uspeh Savetovanja – preko 900 registrovanih učesnika, na samom otvaranju preko 400 učesnika, prezentovano oko 45 referata, a u okviru tri dobro osmišljene panel diskusije učestvovalo je 24 prezentatora i pet moderatora. Izuzetnu posećenost zabeležila su predavanja o kukuruzu i industrijskom bilju sa preko 200 slušalaca, zatim slede ostala predavanja sa ne manje od 150 učesnika. Posebnu pažnju privukla je panel diskusija o zelenišnom đubrenju, te je sa ovog uspešnog Savetovanja u organizaciji Instituta za ratarstvo i povrtarstvo proizašla inicijativa sufinansiranja gajenja leguminoznih biljaka i siderata.

Još jedno uspešno Savetovanje, sa bogatim programom predavanja i ciljem da ponuđeno znanje pronađe svoju primenu i u praksi.

Završnu reč na svečanoj večeri uputiće direktor Instituta, prof. dr Jan Turan i to je prilika za druženje i obeležavanje uspešnog završetka 52. Savetovanja agronoma i poljoprivrednika Srbije.

Dobro zdravlje i dobar rod želimo Vam u ovoj, za nas jubilarnoj godini, sa željom da se u još većem broju okupimo na sledećem 53. Savetovanju agronoma i poljoprivrednika Srbije i 2. Savetovanju agronoma i proizvođača Republike Srpske!

 

[do action=”fb-foto”]https://www.facebook.com/pg/nsseme.ifvc/photos/?tab=album&album_id=10156274683184824[/do]