U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu se više od 60 godina kontinuirano radi na stvaranju novih sorti ozimih i jarih strnih žita. Prve sorte ozime hlebne pšenice i ozimog višeredog ječma stvorene su daleke 1953. godine. Od tada je Komisija za priznavanje sorti zaključno sa 2018. godinom registrovala preko 470 sorti strnih žita, uključujući ozimu i jaru pšenicu, tvrdu (durum) pšenicu, spelta pšenicu, kompaktum pšenicu, ozimi tritikale, ozime i jare dvorede i višerede ječmove, ozime i jare forme ovsa i ozime raži. Višedecenijska tradicija i veliki broj priznatih sorti kod nas i u inostranstvu, koje se odlikuju visokim i stabilnim prinosima i odličnim tehnološkim kvalitetom zrna, predstavljaju pravu preporuku poljoprivrednim proizvođačima za setvu novosadskih sorti strnih žita na svojim njivama.
Prilikom donošenja odluke o gajenju strnih žita, proizvođače najpre očekuju dileme na kojim parcelama ih gajiti (plodored), a zatim i odabira odgovarajućeg sortimenta. Prilikom odabira sorti, neophodno je prethodno dobro upoznavanje njihovih najbitnijih osobina, kao što su dužina vegetacije, potencijal rodnosti i kvaliteta, tolerantnost na biljne bolesti i štetočine, reakciju na nepovoljne uslove sredine (tolerantnost na niske i visoke temperature i sušu), kao i reakciju na pojedine agrotehničke mere (npr. reakcija određene sorte na đubrenje, vreme i gustinu setve i sl.), što spada u domen sortne specifičnosti. Proizvođači moraju imati na umu da „savršenih“ sorti nema, zbog čega bi trebalo izabrati više sorti (2-3) koje će se međusobno razlikovati, ali i dopunjavati. Jedna od češćih grešaka u proizvodnoj praksi je „tipovanje“ na samo jednu sortu, vrlo često na onu koja je u prethodnoj godini ostvarila najbolje rezultate.
Međutim, praksa je pokazala da kod izbora sorte treba voditi računa i o ekonomskim i organizacionim činiocima. Naročito na gazdinstvima sa većim površinama pod pšenicom trebalo bi odabrati više sorti različite dužine vegetacije, što će omogućiti bolju organizaciju rada u setvi, nezi useva i žetvi i obezbediti sigurniju i stabilniju proizvodnju. U slučaju eventualnih vremenskih ekstrema ili nepogoda, različite sorte će se nalaziti u različitim fazama rasta i razvoja, što istovremeno dovodi do različite otpornosti prema tim ekstremima.
Pored navedenih osobina važnih za odabir odgovarajućeg sortimenta, trebalo bi takođe imati na umu da su najznačajniji potrošači proizvedene pšenice u našoj zemlji mlinarska i pekarska industrija, koje imaju jasno definisane zahteve prema kvalitetu zrna, odnosno brašna.
S obzirom na to da proizvodnja pšenice u R. Srbiji znatno prevazilazi potrebe domaćeg tržišta, usled čega se značajne količine izvoze, potreba za gajenjem visoko kvalitetnih sorti dobija sve više na značaju. Osim toga, jasno definisani kupoprodajni ugovori tačno određuju granične vrednosti parametara kvaliteta koje direktno utiču na cenu pšenice. U slučaju pojave viškova na tržištu, kvalitetna pšenica će uvek imati veću potražnju, što bi trebalo da se pozitivno odrazi i na njenu cenu. Upravo iz tog razloga, Odeljenje za strna žita je oduvek posvećivalo značajnu pažnju dobrom tehnološkom kvalitetu, pa je u svom asortimanu imala i sorte odličnog kvaliteta zrna. Među najtraženijim novosadskim sortama se nalaze sorte poboljšivači, kao što su Pobeda, Renesansa, Zvezdana, Simonida i NS Futura. Navedene sorte vrhunskog kvaliteta i dalje bi trebalo da zauzimaju značajne površine u setvenoj strukturi R. Srbije, što je osnovni preduslov za proizvodnju kvalitetnog brašna, hleba i drugih pekarskih proizvoda.
Okosnicu novosadskog sortimenta čine proizvođačima već dobro poznate sorte kao što su Simonida, NS 40S i Zvezdana, koje se i dalje gaje na najvećim površinama u našoj zemlji. Osim ove tri sorte, značajno mesto u novosadskom sortimentu imaju i dve sorte novije generacije, NS Ilina i NS Futura. Navedene sorte se odlikuju odličnom adaptabilnošću na abiotičke stresove (suša, visoke i niske temperature), bržim formiranjem i nalivanjem zrna, ekonomičnijom potrošnjom mineralnih hraniva, itd. Potencijal za prinos i kvalitet su osnovne prednosti navedenih NS sorti ozime pšenice. Sorta NS40S je za sada najprinosnija, ne samo u lepezi novosadskih sorti, već se to može reći za celokupan sortiment koji se trenutno gaji u Srbiji. Kod ove sorte nisu najbolje izbalansirani svi parametri tehnološkog kvaliteta, te se ubraja u dobre hlebne sorte.
Sa druge strane, sorte Simonida, Zvezdana i NS Futura po kvalitetu spadaju u vrhunske, odnosno po većini parametara tehnološkog kvaliteta zadovoljavaju uslove za sorte poboljšivače, čak i u zemljama koje tradicionalno imaju visoke standarde kvaliteta pšenice. Iako se ove sorte odlikuju vrhunskim kvalitetom, one često kod dobrih proizvođača ostvaruju i vrhunske prinose na kojima im mogu pozavideti i najrodnije domaće i strane sorte. Ove sorte se ne gaje samo na našim poljima, već značajne površine zauzimaju i u državama regiona, kao što su Bosna i Hercegovina, Mađarska, Bugurska, Rumunija i Slovenija. Takođe, pojedine sorte poput NS 40S, Rapsodija i NS Ilina, sve više dobijaju na značaju u zemljama poput Rusije, Ukrajine i Češke, pre svega sorta NS 40S koja je na mnogim gazdinstvima u Ukrajini ostvarila rekordne prinose. Osim ovih „udarnih“ sorti, ne smeju se zanemariti ni sorte starije generacije poput Pobede i Renesanse, koje se odlikuju stabilnim prinosima i odličnim kvalitetom.
Svake godine Komisija za priznavanje sorti Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prizna veći broj novosadskih sorti strnih žita. Sve ove sorte ne mogu da zažive u poljoprivrednoj proizvodnji, pa se kroz dodatna ispitivanja u mreži mikro i makroogleda, kao i na manjim površinama kod odabranih poljoprivrednih proizvođača, izdvajaju one najperspektivnije. Rezultati navedenih ogleda tokom poslednjih nekoliko godina potvrdili su visok potencijal za prinos novih NS sorti ozime pšenice NS Mila (golica) i NS Obala (brkulja), za koje se očekuje da će u narednim godinama zauzeti značajne površine u setvenoj strukturi. Kod ove dve srednje kasne sorte kombinovani su geni odgovorni za visok potencijal rodnosti, dobar tehnološki kvalitet i dobru tolerantnost na prevalentne patogene u našim agroekološkim uslovima. NS Mila i NS Obala visoke prinose ostvaruju i pri nižim setvenim normama, od 400 do 500 klijavih zrna po kvadratnom metru.
Osim ozime pšenice, Institut za ratarstvo i povrtarstvo u svojoj bogatoj lepezi ima i druge vrste strnih žita, kao što su ozimi ječam, tritikale, ovas i raž. Sorte ječma Nonius i tritikalea Odisej, koje dobre prinose ne ostvaruju samo u dobrim, već i u vremenski manje povoljnim sezonama, jedne su od najprodavanijih u našoj zemlji. U ponudi se takođe nalazi i sorta ječma Novosadski 565, koja u zavisnosti od tehnologije proizvodnje (pre svega primenjenih količina azotnih đubriva) može da se koristi za proizvodnju pivskog slada ili ishranu domaćih životinja.
Iako se ovas i raž u Srbiji proizvode na znatno manjim površinama u odnosu na ozimu pšenicu, Institut za ratarstvo i povrtarstvo je obezbedio seme ovih vrsta strnih žita. Sorta ozimog ovsa NS Jadar i ozime raži NS Savo se odlikuju odličnim kvalitetom zrna, pre svega sadržajem proteina i masti, što je značajno za ljudsku i ishranu domaćih životinja.
Novosadski Institut će proizvođačima ponuditi dovoljne količine semena udarnih sorti pšenice kao što su Simonida, NS 40S, Zvezdana, zatim NS Ilina i NS Futura. Takođe, u prodaji će biti i adekvatne količine semena nešto starijih, ali veoma pouzdanih sorti kao što su Pobeda i Renesansa. U prometu će se naći i ograničene količine semena perspektivnih sorti iz novije generacije, NS Mila i NS Obala, koje su ostvarile odlične rezultate u ogledima. Osim toga, u prodaji će se nalaziti i seme sorti Novosadski 565, Nonius (ozimi ječam), Odisej (tritikale), NS Jadar (ovas) i NS Savo (raž).
Najvažnije agronomske i tehnološke osobine sorti NS Mila i NS Obala
| Osobine | NS Mila | NS Obala |
|---|---|---|
| Otpornost na zimu | Odlična | Dobra |
| Visina stabla | 90-95 cm | 90-98 cm |
| Otpornost na bolesti | Vrlo dobra | Vrlo dobra |
| Masa 1000 zrna | 40-44 g | 40-43 g |
| Sadržaj proteina | 12-13% | 12-14% |
| Sadržaj vlažnog glutena | 29-31% | 26-30% |
| Kvalitetna grupa | B1-B2 | B1 |
| Broj padanja | 280-340 sek. | 280-360 sek. |
| Optimalna gustina setve | 450 kl. zrna/m2 | 450-500 kl. zrna/m2 |
[do action=”fb-foto”]https://www.facebook.com/pg/nsseme.ifvc/photos/?tab=album&album_id=10156887490334824[/do]