U sali Skupštine opštine u Srbobranu održano je tradicionalno predavanje na kojem su stručnjaci Instituta upoznali paore sa tehnologijom proizvodnje jarih biljnih vrsta, kao i sortimentom koji je pripremljen za predstojeću vegetacionu sezonu. Gospodin Vlada Rankov je u ime PSS Vrbas otvarajući skup najavio sledeće predavače: dr Goran Bekavac, rukovodilac Odeljenja za kukuruz, dr Vojin Đukić iz Odeljenja za soju, dipl. inž. – master Vladimir Aćin iz Odeljenja za strna žita, dipl. inž. Katarina Radonić iz PSS Vrbas, dr Janko Červenski, rukovodilac Odeljenja za povrtarstvo, dr Živko Ćurčić rukovodilac Odeljenja za šećernu repu, i dipl. inž. Siniša Jakovljev, promoter za srednju Bačku.
Dr Bekavac je u uvodu svog predavanja istakao značaj sistematske kontrole plodnosti zemljišta koja se na parceli izvodi svake pete godine.
Pod pojmom plodnosti zemljišta podrazumeva se njegova sposobnost da snabdeva gajene biljke tokom celog vegetacionog perioda potrebnim količinama hranljivih elemenata, vode, vazduha, toplote i drugim potrebnim uslovima za ostvarenje visokih i stabilnih prinosa. „Institut u svom sastavu poseduje laboratoriju koja se bavi kontrolom plodnosti zemljišta i ima najsavremeniju opremu za ovu vrstu posla, a vaše je samo da uzorkujete zemljište i da taj uzorak pošaljete u laboratoriju. Na osnovu dobijenih rezultata dobićete preporuku za đubrenje svake parcele posebno, jer ne postoje gotovi ili univerzalni recepti. Kukuruz najbolje uspeva na plodnim zemljištima koja su obuhvaćena sistemskom kontrolom plodnosti, gde se đubriva upotrebljavaju na osnovu savremenih naučnih metoda i gde se ne đubri napamet, već se koristi princip izbalansirane mineralne ishrane“. U nastavku se ukratko dotakao osnovne obrade zemljišta, predsetvene pripreme, gustine setve, nege useva, berbe i skladištenja.
Bez obzira da li radimo oplemenjivanje hibrida koji brzo gube vlagu, koji se kombajniraju, ili onih koji su namenjeni berbi u klipu, prinos je u suštini najvažniji. Međutim, za one koji proizvode kukuruz za skidanje u zrnu, a pogotovo u eri skupih energenata, sadržaj vlage u zrnu je postao drugi faktor po značaju. Sledeća stvar na koju se posebno obraća pažnja kod stvaranja hibrida je tolerantnost na stres, kao i tolerantnost na bolesti i štetočine.
Na kraju izlaganja dr Bekavac je rekao da berba, odnosno žetva, počinje izborom hibrida i skrenuo pažnju na sledeći sortiment za 2015. godinu: NS 3014, NS 3022, NS 4023, NS 4030, NS 4051 (hibrid sa najnižom vlagom u ogledima sortne komisije), NS 5051 (za 22% viši prinos od standarda), NS 6102 (podnosi veće gustine, hibrid sa najmanje mana), NS 6010, NS 6030, NS 7020 (veoma visoka adaptabilnost), NS 5010, NS 6043, TISA i NS 770 (sva četiri za silažu).
Dr Đukić je izlaganje započeo rezultatima koje su NS sorte soje postigle u ogledima i u redovnoj proizvodnji u protekloj proizvodnoj sezoni. Prinosi su se uglavnom kretali između 4 i 4,5 t/ha, a kod nekih proizvođača i preko 5 t/ha.
Kako je rekao dr Đukić, pšenica je najbolji predusev, a potom šećerna repa i kukuruz , dok suncokret i uljana repica nisu dobri predusevi za gajenje soje zbog zajedničkih bolesti. Soja je biljna vrsta koja dobro podnosi ponovljenu setvu, ali mi ipak ne predlažemo gajenje soje u monokulturi zbog pojave bolesti i zakorovljenosti parcela. Preporuka je, kao i kod kukuruza, da se đubrenje ne obavlja bez urađene analize zemljišta na osnovna agrohemijska svojstva. Osnovna obrada zemljišta bi trebalo da se izvodi isključivo u jesen, jer svako kašnjenje odnosi svoj danak u prinosu i za nekoliko stotina kilograma pa i više, kako su pokazali višegodišnji ogledi na Rimskim šančevima. Nakon ovoga govorio je o setvi i inokulaciji semena soje i efektima ove mere. Pored standardnih sorti koje proizvođači već dobro poznaju, predstavljene su i nove sorte soje koje će se tek dokazati u proizvodnji, a koje su se dokazale u ogledima: NS Kaća (000), NS Princeza (0), NS Apolo (I), NS Zita (II), NS Fantast (III).
Dipl. inž. – master Vladimir Aćin je proizvođače upoznao sa stanjem useva strnih žita u ovom trenutku i ukazao im na najznačajnije faktore koji utiču na rast i razviće ozimih strnina. Najvažnija mera koju u ovom momentu treba uraditi je uzorkovanje zemljišta i određivanje sadržaja mineralnog azota u zemljištu. Pravilno tumačenje rezultata analize omogućiće pravilno doziranje u zimskoj i ranoj prolećnoj prihrani useva strnih žita. Količina mineralnog azota u zemljištu predstavlja sintezu dejstva čitavog niza faktora i umesto da se meri učinak svakog činioca posebno, određuje se posledica njihovog delovanja.
Sadržaj mineralnog azota je specifičan za svaku parcelu i varira od godine do godine u zavisnosti od klimatskih uslova. Ovaj sadržaj se određuje pomoću N-min metode, koja je na našim prostorima u upotrebi od sredine osamdesetih godina. Osnovu ove metode čine sledeći parametri: rezerva rezidualnog azota u zoni korenovog sistema u rano proleće, mineralizujuća sposobnost zemljišta, azot usvojen biološkim prinosom i potrebe gajenog useva za azotom. Uzorkovanje zemljišta se obavlja do dubine od 90 cm po slojevima od po 30 cm. Vreme uzorkovanja za pšenicu je krajem februara, odnosno neposredno pred primenu. U osnovi postoje tri tipa distribucije azota po profilu zemljišta u zavisnosti od količine padavina: normalna, polusušna i sušna godina. Veoma bitan elemenat prilikom određivanja doza hraniva je i vreme setve, kao i sortna specifičnost, odnosno sortne razlike kod primene azota.
Prvo prihranjivanje pšenice se obavlja od 10. februara do 5. marta (usevi iz ranih rokova setve imaju veću potrebu za azotom i za njegovom ranijom primenom) i tada se unosi 60-80% od predviđene količine.
Drugo prihranjivanje se izvodi u periodu 5-25. mart uz primenu preostale količine azota. Ukoliko je deficit manji od 60 kg/ha onda se primenjuje samo jedna prihrana.
Dr Janko Červenski je prisutnim proizvođačima na početku izlaganja rekao da Institut tržištu ove godine nudi preko 90 sorti povrtarskih biljnih vrsta, seme je deklarisano na dve godine a cene se nisu menjale od prošle godine. Količina semena u kesicama se nije menjala za razliku od nekih proizvođača koji su to uradili. Klijavost semena je uvek veća za 20-30% od zakonom propisane i pakuje se sa nižom vlagom što obezbeđuje duže očuvanje semenskih kvaliteta. Potom je dr Červenski prikazao prinose ploda paprike naših sorti koji se kreću od 50 do 70 t/ha. Ono što je veoma bitno za ostvarenje ovakvog prinosa je neizostavna agrohemijska analiza zemljišta, kvalitet korišćenog semena, pravilna nega i kaljenje rasada, navodnjavanje, kultiviranje, zaštita useva i momenat berbe. Posle svakog navodnjavanja paprike obavezno je špartanje i okopavanje, jer paprika koliko voli vodu toliko voli i vazduh. Kako reče dr Červenski – ko gaji papriku više vremena treba da provodi na njivi nego u kući.
Prinosi naših sorti paradajza kreću se od 60 do 90 t/ha. Kao i kod svih ostalih biljnih vrsta đubrenje je veoma važan preduslov visokih prinosa, ali isto tako i semenski kvalitet, predsetvena priprema, dubina setve (zbog sitnog semena), plodored (zbog pojave bolesti) i nega useva. NS sorte paradajza su prvenstveno namenjene za otvorenu, njivsku proizvodnju, jer se proizvodnja paradajza u Srbiji odvija preko 95% na otvorenom polju (oko 200.000 ha).
NS sorte pasulja ostvaruju preko 3 t/ha, dok je prosek na nivou države 0,5-1 t/ha. Velike greške i zablude u proizvodnji pasulja su: setva pasulja na zakorovljene njive, često se uopšte ne đubri, često se seje sa 80-90 kg semena (za 420.000 biljaka po hektaru potrebno je 150-190 kg semena), često se koriste herbicidi kao kod soje, najčešće se proizvodi bez navodnjavanja. Da se u proizvodnji pasulja primenjuju đubriva, da se koristi certifikovano seme i da se koristi navodnjavanje, Srbija bi se oslobodila uvoza pasulja.
U nastavku su predstavljene sorte jesenjeg belog luka, graška, kupusa, karfiola, kelerabe, krastavaca, lubenice, salate, rotkvice, peršuna i jedanaest vrsta cveća.
Dr Živko Ćurčić, rukovodilac Odeljenja za šećernu repu, svoje predavanje započeo je konstatacijom da proizvodnja ove biljne vrste mora biti bazirana na đubrenju na osnovu osnovne agrohemijske analize zemljišta, kao i N-min metode kojom se određuje sadržaj mineralnog azota u zemljištu. Potom je izneo podatke o agroekološkim uslovima tokom vegetacionog perioda u 2014. godini. Zbog izuzetno visokih i čestih padavina, proizvođači nisu mogli da zaštite svoje useve pa je pojava Cercospore uzela veliki danak, a takođe i pojava retrovegetacije. Ćurčić je izrazio zadovoljstvo postignutim rezultatima NS sorti u mreži ogleda na šest lokaliteta, a ponajbolji su bili na lokalitetu Sombor gde je prinos korena bio preko 85 t/ha. Sadržaj šećera je bio najviši na lokalitetu Sremska Mitrovica, preko 14%. Prema podacima PSS Institut Tamiš Pančevo, naša sorta Nora je prema rezultatima na tom lokalitetu bila u ravni sa inostranim sortama šećerne repe koje pokrivaju 41% tržišta.
Ovaj podatak nam govori da su NS sorte neopravdano zapostavljene u setvenoj strukturi proizvođača šećerne repe u Srbiji, a s obzirom na visoku cenu semena stranih kompanija, ovogodišnji očekivani finansijski efekat gajenjem inostranog sortimenta nije došao do izražaja. Na kraju su proizvođačima predstavljene NS sorte šećerne repe koje su otporne na Rizomaniju i tolerantne na Cercosporu: Drena, Nora i Vera. Ono što Institut još može da ponudi u vidu usluga je praćenje proizvodnje i davanje preporuka proizvođačima, određivanje prisustva repine nematode, kao i ispitivanje sadržaja šećera u momentu vađenja i procena prinosa kod NS sorti.
Kao dobar primer iz proizvodnje Ćurčić je naveo proizvođača iz Bečeja Nandora Kovača, koji je protekle sezone sa NS sortom Nora, na 5 kj. postigao prinos korena od 87 t/ha i digestijom od 14,5%.
Na kraju skupa je dipl. inž. Siniša Jakovljev, promoter za ovaj region, upoznao proizvođače sa cenovnikom ponuđenog sortimenta za nastupajuću proizvodnu sezonu, kao i pogodnostima koje čekaju kupce NS semena u Skladišno-distributivnom centru na Rimskim šančevima.