Današnji dan neće ostati upamćen samo po svečanom otvaranju prvog Savetovanja agronoma Srbije i Republike Srpske, već i po inspirativnim predavanjima koja su na pravi način ovekovečila početak jednog novog poglavlja života Instituta.

Prvo predavanje po pozivu održao je dr Goran Bekavac, savetnik za genetiku i oplemenjivanje bilјaka u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo. U naučnom radu bavi se stvaranjem sintetičkih populacija kukuruza, konstrukcijom i primenom selekcionih indeksa i stvaranjem konvencionalnih hibrida različitih dužina vegetacije. Kao autor ili koautor učestvovao je u izradi više od 130 naučnih radova publikovanih u zemlјi i inostranstvu. Autor je ili koautor preko 101 hibrida kukuruza registrovanih u zemlјi i 39 hibrida registrovana u inostranstvu.  

Dr Goran Bekavac je održao predavanje na temu „Oplemenjivanje kukuruza – izazovi novog milenijuma!“, gde je naglasio da se veliki izazovi pojavljuju pred proizvođače- povećanje broja stanovnika kao i sve drastičnije klimatske promene. Ipak, kad se pogleda statistika, jasno je da je Srbija svetska sila u proizvodnji kukuruza, pogotovo kad se uzme u obzir činjenica da je Srbija u prvih deset zemalja sveta po izvozu kukuruza.

Detaljno predavanje održao je prof. dr Vojislav Trkulјa, direktor Polјoprivrednog instituta Republike Srpske, Banja Luka, a pod nazivom „Posebni nadzor nad prisustvom karantinskih štetnih organizama na području Republike Srpske“. Prof. dr Vojislav Trkulјa je bio rukovodilac na 36 naučnih i stručnih projekta i učesnik na 20 domaćih i 3 međunarodna projekta.

Do sada je objavio 346 radova, 4 priručnika, 9 monografija i 5 knjiga. Kao predstavnik BiH učestvovao je u radu četiri FAO konferencije iz oblasti biotehnologije, biosigurnosti i kontrole GMO. Član je Odbora za biotehničke nauke Odjelјenja prirodno-matematičkih i tehničkih nauka Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske. U svom izlaganju, gospodin Trkulja je istakao da karantinski štetni organizmi mogu da se prepoznaju na osnovu dve bitne karakteristike. Prva karakteristika se odnosi na uzrokovanje velike ekonomske štete, a druga na činjenicu da je potrebno da organizam bude ograničeno rasprostranjen.

Kada je reč o „Razvoju i aktivnosti Savjetodavne službe u Republici Srpskoj“, dr Dragan Zarić  iz Resora za pružanje stručnih usluga u polјoprivredi  je vrlo slikovito predstavio administrativnu strukturu u poljoprivredi Republike Srpske.

Prikazane su područne jedinice, kojih ima sedam. Pri tome, u njima je zaposleno ukupno 38 savetodavaca, 24 kontrolna asistenta, 9 po ugovoru i 7 u direkciji Resora, što sve ide u prilog činjenici da sa sobom nose veliku odgovornost i izuzetan obim posla. Dr Dragan Zarić je viši stručni saradnik u oblasti biotehničkih nauka, zaposlen na mestu šefa Regionalne kancelarije u Bijelјini – Savetodavna služba Odelјenja za polјoprivredu, Ministarstva polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Dr Dragan Mandić, viši naučni saradnik zaposlen u Polјoprivrednom institutu Republike Srpske-Banja Luka gde radi na poslovima šefa Zavoda za strna žita, održao je predavanje na temu „Prinos i kvalitet strnih žita Polјoprivrednog instituta Republike Srpske, Banja Luka“.

Objavio je 39 naučnih radova u domaćim i međunarodnim časopisima, koautor je 13 priznatih sorti pšenice, ječma, tritikalea, raži i ovsa. Koordinator je više projekata iz oblasti selekcije i oplemenjivanja sprovedenih u Republici Srpskoj. U svom izlaganju, dr Dragan Mandić je ukazao na važnost postizanja i održavanja visokog prinosa, dok se kvalitet može posmatrati kao složeno svojstvo sastavljeno od više ključnih faktora.

Predavanje pod naslovom „Aktuelno stanje u proizvodnji krmnog bilјa“ je izložio dr Želјko Lakić. Istaknuto je stočarstvo, kao značajan izvor dohotka za seosko stanovništo u Republici Srpskoj, i kao činilac obezbeđenja radnih mesta za čitave porodice. Kad je u pitanju samo krmno bilje, najviše se gaji detelina, lucerka, kukuruz za krmu, kao i mešavina trava i leguminoza.

Dr Želјko Lakić je naučni saradanik za užu naučnu oblast ratarstvo, šef Zavoda za Krmno bilјe Polјoprivrednoog institututa u Banja Luci i docent na Polјoprivrednom fakultetu, Univerzitet Banja Luka. Kao autor ili koautor, do sada je publikovao 73 naučna rada u domaćim i međunarodnim časopisima. Učestvovao je u realizaciji više naučno-istraživačkih projekata kao koordinator projekta ili saradnik na projektu. Autor je sorte crvenog vijuka Buki.

Dr Tihomir Predić  je izložio prezentaciju pod naslovom „Zaštita, uređenje i korišćenje polјoprivrednog zemlјišta republike Srpske“. Prikazao je zavod za agroekologiju kroz istraživanje i primenu rezultata u praksi, kao i značaj uspostavljanja institucionalne šeme monitoringa životne sredine, uspostavljanje trajnog monitoringa poljoprivrednog zemljišta, i projekta za navodnjavanje.

Naučnoistraživački rad dr Tihomira Predića prikazan je kroz 37 objavlјenih naučnih radova, 34 stručna rada, jedan praktikum iz agrohemije i ishrane bilјaka, učešće u dva naučnoistraživačka projekta, rukovođenje jednim projektom nacionalnog značaja i rukovođenje više potprojekata međunarodnog i nacionalnog značaja, a trenutno obavlјa funkciju šefa Zavoda za agrohemiju i agroekologiju u Polјoprivrednom institutu Republike Srpske.

Današnje poslednje predavanje po pozivu o „Proizvodnji soje i potrebama za sojom u BiH“ je održao mr Radomir Prodanović, predstavnik Asocijacije „Dunav Soja“ za područje Bosne i Hercegovine. U novembru 2014. osniva Agenciju za pružanje konsultantskih-stručnih usluga u oblasti polјoprivrede, u okviru koje radi kao stručni konsultant GIZ-a (Deutsche Gesellschaft für internationale Zusammenarbeit) na Projektu „Kvalitetna soja bez GMO iz Dunavske regije“ u periodu od 2014 – 2017. godine. Od avgusta 2017. radi kao eksterni stručni konsultant na Projektu „Revitalizacija centra za promociju polјoprivrede u brdsko-planinskom području – Sokolac“, koji provodi FAO. Mr Radomir Prodanović se tokom predavanja osvrnuo na činjenicu da dve trećine proteina potiče od soje, dok jedna trećina ulja potiče isto od soje. Ipak Bosna i Hercegovina, kao i Evropa, uvozi soju, za razliku od Srbije.

Potrebno je istaći da se tokom današnjeg dana održala i Poslovna saradnja Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, i agronoma i poljoprivrednika Republike Srpske. U okviru poslovne saradnje, učešće su uzeli Sanja Petro Gajić, pomoćnik direktora za međunarodne komercijalne poslove, dr Goran Bekavac, savetnik za genetiku i oplemenjivanje biljaka na Odeljenju za kukuruz, dr Đura Karagić, rukovodilac Odeljenja za krmno bilje, dr Radivoje Jevtić, rukovodilac Odeljenja za strna žita, i dr Janko Červenski, rukovodilac Odeljenja za povrtarstvo. Takođe, učešće su uzeli i predstavnici Agromarketa. Tim povodom, naznačeno je da NS SEME brend zauzima prvo mesto u Bosni i Hercegovini, kad je u pitanju semenska roba, kao i da je sam Institut veliki izvoznik, s obzirom da je prisutan u više od 30 zemalja sveta.

Na kraju još jednog upotpunjenog dana, predstavili su se i Agromarket, Komercservis Subotica, Syngenta, Galenika- fitofarmacija i RCY, u vidu sponzora.

 

[do action=”fb-foto”]https://www.facebook.com/pg/nsseme.ifvc/photos/?tab=album&album_id=10156268821579824[/do]