Trećeg dana Savetovanja agronoma i poljoprivrednika Srbije u organizaciji Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, predstavljeno je Odeljenje za suncokret, a potom održana panel diskusija sa temom proizvodnje nutritivno vredne hrane.
Dr Sreten Terzić govorio je o genetičkim resursima u oplemenjivanju suncokreta i predstavio uloge divljih srodnika u oplemenjivanju gajenog suncokreta kroz opis uobičajenih koraka u program predoplemenjivanja, pri čemu aktivnosti počinju sakupljanjem divljih vrsta i usavršavanjem metoda održavanja. Nakon toga data je ocena genotipova za osobine od značaja za gajeni suncokret, poput otpornosti na patogene. Odabrani genotipovi se ukrštaju sa gajenim suncokretom i razvijaju rane generacije preoplemenjivačkog materijala.
Ukrštanja se vrše sa linijama gajenog suncokreta dobrih agronomskih svojstava i stalno prati nasleđivanje tražene osobine poreklom iz divljeg srodnika. Dat je pregled primera uspešnog korišćenja divljih vrsta u stvaranju i unapređenju hibrida suncokreta u svetu, a posebno je istaknut primer nalaženja izvora otpornosti na Fomopsis u novosadskoj kolekciji divljih vrsta suncokreta, što je rešilo problem ove bolesti u svetskim razmerama.
Dr Nada Grahovac predstavila je nutritivnu vrednost ulja, semena i sporednog proizvoda (pogače) nakon izdvajanja ulja iz NS hibrida suncokreta. Suncokret se zbog hranjivih vrednosti semena ubraja u uljano-proteinsku biljnu vrstu. Kvalitet ulja zavisi od kvaliteta semena kao i očuvanih bioaktivnih komponenata nakon presovanja i rafinacije ulja, a određuje ga sadržaj i sastav masnih kiselina koje ulaze u sastav triacilglicerola. Prikazaće se varijabilnost masnokiselinskog sastava ulja od pojedinih NS hibrida suncokreta, jer pored standardnog tipa sa visokim sadržajem linolne kiseline, prisutni su hibridi sa dominantnim sadržajem oleinske kiseline. Pored toga, prikazaće se izmenjen sastav i sadržaj tokoferola u ulju dobijenom od NS selekcionog materijala u proteklom periodu. Od izuzetne važnosti je proizvodnja ulja željenog sastava kojem je poboljšana nutritivna vrednost, kao i njegova stabilnost. Proteini posle lipida predstavljaju najzastupljeniju komponentu semena. Pored toga, biće prikazan sadržaj proteina u semenu i pogači za hibrid NS Oliva.
U semenu hibrida sadržaj proteina se kreće od 16 do 24%, a u semenu inbred linija od 13 do 25%. Sadržaj aminokiselina u semenu i jezgru suncokreta, izuzev lizina, odgovara zahtevima FAO i, u poređenju sa ostalim uljaricama, naročito se ističe bogatstvo aminokiselina sa sumporom, zbog čega je povećana potražnja za suncokretovom sačmom.
Dr Sandra Cvejić predstavila je se proizvodne i fenotipske karakteristike novih NS hibrida suncokreta i tri nova hibrida koja su registrovana u Srbiji u 2019.
Prvi hybrid, NS Kiril, spada u grupu standardnih visoko-produktivnih uljanih hibrida, a predstavljeni su i prinosi semena koje je ovaj hibrid postigao u različitim ogledima. Drugi hibrid, NS Sanol, spada u grupu visokooleinskih hibrida sa 88% oleinske kiseline, tolerantan na najznačajnije bolesti i štetočine, izuzetno adaptibilan, izuzetnog kvaliteta i višestruke upotrebe u prehrambenoj industriji, a napomenut je i kvalitet ostalih visokooleinskih hibrida (Oliva, Olinka, Saša, Monarh). Treći hibrid, NS H 7749, iz grupe ultra ranih hibrida, pogodan je za kasnu setvu (maj, jun) i postrnu setvu. Dr Sandra Cvejić posebno se zahvalila kolegama iz Odeljenja za suncokret na stručnoj podršci u okviru programa oplemenjivanja.
Dr Vladimir Miklič, rukovodilac Odeljenja za suncokret, održao je predavanje pod nazivom “Uspešna godina za NS hibride suncokreta – preporuke za narednu setvu”. Nakon informacija o značaju suncokreta u Srbiji i proizvodnji u 2019. godini, predstavljeni su rezultati mikroogleda na više lokaliteta, pre svega po pitanju prinosa i sadržaja ulja.
Prikazani su i odlični rezultati NS hibrida u ogledima Poljoprivrednih stručnih službi i kod proizvođača u prethodnoj godini. Na osnovu ovih rezultata data je preporuka sortimenta za 2020. uz dodatne informacije o kvalitetu i tretmanu semena. U svetlu aktuelne teme o klimatskim promenama, pomenuta je izuzetna adaptabilnost suncokreta na promene klime, koja leži u činjenici da suncokret ima moćan korenov system. Istaknuto je da je oplemenjivački program u Institutu jedan od najvećih i najrazvijenijih oplemenjivačkih programa u svetu.
Takođe, predstavljene su i aktivnosti vezane za XX Međunarodnu konferenciju o suncokretu koju Institut organizuje u saradnji sa International Sunflower Association, uz najavu novih tehnoloških rešenja u gajenju suncokreta koja će biti predstavljena na konferenciji. NS Kiril, NS Zmaj, NS Veles i NS Sanol su novi hibridi čiji izuzetni rezultati su prikazani u pregledu ogleda.
Kao rukovodilac Odeljenja za suncokret i predsednik International Sunflower Association, dr Vladimir Miklič pozvao je sve prisutne da uzmu učešće u XX Međunarodnoj konferenciji o suncokretu koja će se održati u Novom Sadu 22-25. juna 2020.
Kada je u pitanju preporuka sortimenta, dr Miklič je naveo pre svega visokoproduktivne uljane hibride NS Konstantin, NS Romeo, NS Fantazija, NS Oskar i Duško, kao i hibride najnovije generacije NS Kruna i NS Ronin, koji su genetski otporni na A, B, C, D i E rase volovoda (Orobanche cumana).
Hibridi NS Fantazija, Duško, NS Romeo i NS Kruna genetski su otporni i na sve rase plamenjače prisutne kod nas. Clearfield® hibridi Rimi PR, Pegaz i NS Taurus koji su genetski otporni na plamenjaču i Clearfield® Plus hibrid NS Smaragd CLP, koji je genetski otporan na plamenjaču i na A, B, C, D i E rase volovoda (Orobanche cumana). U Clearfield® sistemu proizvodnje uz obaveznu primenu herbicida Pulsar®40 ili Passat®, kao i u Clearfield® Plus sistemu proizvodnje uz obaveznu primenu herbicida Pulsar® Plus, uspešno se rešava problem volovoda, kao i većeg broja jednogodišnjih uskolisnih i širokolisnih korova.
Hibridi otporni na herbicide iz grupe sulfonil urea: Sumo 1 PR i Sumo 2 OR, kao i hibridi najnovije generacije Orfej i NS Sumo Sun koji su genetski otporni na plamenjaču i na A, B, C, D i E rase volovoda (Orobanche cumana). Ovim načinom proizvodnje uz obaveznu primenu herbicida Express®50 SX uspešno se rešava problem većeg broja širokolisnih korova, čak i palamide.
Hibridi za posebne namene, za setvu krajem maja i u prvoj polovini juna meseca treba sejati ultrarani hibrid Dukat, koji je genetski otporan na A, B, C, D i E rase volovoda (Orobanche cumana), kao i ultrarani hibrid najnovije generacije NS H 7749, koji je genetski otporan na plamenjaču i na A-F+ rase volovoda (Orobanche cumana).
Za proizvodnju proizvoda od jezgra suncokreta preporučuju se hibridi najnovije generacije NS Leviathan, NS Garavi, NS Slatki i NS Gricko. Visokooleinski hibrid Oliva, sa sadržajem oleinske kiseline preko 80% je genetski otporan na plamenjaču.
Za ishranu ptica preporučuje se hibrid Labud. U grupi dekorativnih suncokreta preporučuju se Neoplanta, koja se odlikuje bordo bojom jezičastih cvetova i Heliopa, koja se odlikuje žutom bojom jezičastih cvetova.
Uljani hibridi će biti pakovani u setvene jedinice od 70000 zrna, a konzumni u setvene jedinice od 50000 zrna. Seme će biti tretirano fungicidima Apron® XL 350 ES i Maxim® 025 FS.
Na kraju današnjeg programa održana je panel diskusija “Novi pristup proizvodnji nutritivno vrednije i bezbednije hrane”, čiji je moderator bio Đorđe Simović, Radio Novi Sad, urednik emisije “Poljoprivredno dobro” i urednik časopisa “Agrolist”. Cilj panel diskusije je da prikaže rezultate istraživanja koji ukazuju na novi kvalitet nutritivno vrednije hrane: pšenice, kukuruza, uljane repice i lekovitog bilja. Svedoci smo da je poslednjih godina cena ratarskih proizvoda, ako ih gledamo kao sirovinu – niska, a značajnih pomeranja u tom smislu gotovo da nije bilo u poslednjih 5 godina. Novu vrednost specifičnom sortimentu mogu dati istraživanja koja potvrđuju da hrana napravljena od njih može biti nutritivno vrednija.
Dr Ana Marjanović Jeromela, pomoćnik direktora za naučnoistraživačke poslove u Insitutu za ratarstvo i povrtarsvo, održala je prezentaciju sa temom „Novi kvalitet za bolje korišćenje uljane repice“, ističući da je uljana repica najbolji primer koliko promena kvaliteta može da doprinese gajenju jedne biljne vrste. Uljana repica ima ulje izuzetnog kvaliteta, a nakon ceđenja daje pogaču ili sačmu. Ciljevi oplemenjivanja uljane repice su visok prinos semena i ulja, nutritivni sastav, optimalan sadržaj proteina superiornog kvaliteta i masnih kiselina (idealan odnos omega 3 i omega 6), stabilnost, otpornost i kvalitet. Koristi se deklarisano netretirano seme uljane repice, a preporučene su sorte NS Ras, Zorica, Jasna, Zlatna, Anna i NS Jelena. Pomenuti su i izazovi za oplemenjivače, pre svega oplemenjivanje na povećan sadržaj ulja, modifikovani sastav masnih kiselina, poboljšanje sadržaja proteina, unapređenje kvaliteta sačme, poboljšanje prinosa uz očuvanje kvaliteta, posebno u oštrim uslovima tržišta.
Manje gajene uljane biljne vrste su lanik (Camelina sativa) sa jedinstvenim masnokiselinskim sastavom, gde su preporučene sorte NS Zlatka i NS Slatka, kao i šafranika (preko 70% linolenske kiseline) koju odlikuje izuzetna adaptabilnost, a preporučene sorte su NS Lana i NS Una. U Institutu se proizvodi i slačica, a preporučene su sorte NS Bela i NS Crna.
Dr Goran Bekavac održao je prezentaciju pod nazivom „Nova funkcionalna hrana (kukuruz)“. Žuti kukuruz je svakako nutritivno vredniji od belog, jer sadrži beta karoten koji se u organizmu prevodi u vitamin A. Međutim, potrebni su i dodatni zdravstveni benefiti iz novih sorti, pa su u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo stvorene nove sorte kukuruza sa povišenim sadržajem antocijana (crveni i crni kukuruz koji ima duplo veću vrednost antocijana nego borovnica, kupina, malina ili crna ribizla!) Crni kukuruz je bogat antioksidansima, ima antiinflamatorno i antikancerogeno dejstvo i bogat je gvožđem, kalcijumom i vitaminima. Oplemenjivački program Instituta za ratarstvo i povrtarstvo trenutno teži da od ovakvog kukuruza intenzivne boje perikarpa proizvede kukuruz za zrno, silažu i šećerac.
Dr Milica Aćimović održala je prezentaciju pod nazivom „Novi pristup proizvodnji zdrave hrane – lekovito bilje i kontrola kvaliteta”. Poslednjih nekoliko decenija raste interes za lekovitim biljem, posebno zbog negativnog uticaja sintetičkih lekova, pre svega antibiotika. Zatim, pored izuzetne antimikrobne i antioksidativne uloge, lekovito bilje je izvor nutraceutika, biljnih komponenti sa ulogom u očuvanju zdravlja i smanjenju rizika za razvoj bolesti,. Pomenuti su i problemi u proizvodnji lekovitog bilja, kao što je biološka, hemijska, radioaktivna kontaminacija. Dr Milica Aćimović skrenula je pažnju od opasnosti prisustva alkaloida u lekovitim biljkama i ponudila rešenja mehaničkim suzbijanjem korova, pridržavanje plodoreda i intercropping, a pomenuti su i osnovni parametri kvaliteta lekovitog bilja. Lekovito bilje koje se proizvodi u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo su: menta, žalfija, kamilica, beli slez, crni slez, i mnoge druge lekovite biljne vrste.
Dr Dragan Živančev govorio je na temu „Nutritivna vrednost zrna pšenice“, istakavši pre svega razloge zbog kojih je pšenica najvažnije žito u proizvodnji hleba kao osnovne namirnice u ishrani, i analizirao nutritivni sastav pšeničnog zrna koji čine makro i mikronutrijenti, njihovu ulogu i kako proces mlevenja utiče na njihov sadržaj. Nizak sadržaj esencijalnih aminokiselina u pšeničnom zrnu izazov je za oplemenjivače pšenice. Sorte pšenice NS Moma, NS Todorka i Zvezdana testirane su na sastav mikro i makroelemenata, a rezultati analize govore da brašno tipa 65 ima najviše mangana i gvožđa, a manje cinka, kalcijuma i fosfora za zadovoljavanje dnevnih potreba organizma.
Usledila je diskusija o ovoj izuzetno aktuelnoj temi, na kojoj je dato mnoštvo odgovora o mogućnostima proizvodnje nutritivno vrednije i bezbednije hrane.