Treći dan Simpozijuma „Pivo, pivarske sirovine i oprema“ počeo je predavanjem po pozivu Zore Dajić na temu „Modeli za predviđanje uticaja klimatskih promena na sastav bioaktivnih komponenti hmelja“ tokom kojeg je govorila o tolerantnosti hmelja na nedostatak vlage i povišene temperature. Potom je Milica Aćimović iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju imala usmeno izlaganje na temu „Hemijski sastav i biološka aktivnost esencijalnih ulja i hidrolata hmelja“ istakavši da su se u drevnim kulturama ženske cvasti hmelja koristile u očuvanju pića sa niskim sadržajem alkohola kojima su davale specifičnu aromu. Danas se koriste u pivarstvu, kozmetičkoj, farmaceutskoj i prehrambenoj industriji. Testovi koji se se odnosili na potencijalnu upotrebu hidrolata hmelja u poljoprivredi pokazali su značajnu alelopatsku aktivnost na klijavost, dužinu epikotila i hipokotila kod semena kukuruza i nekih korova. Jelena Aleksić održala je usmeno izlaganje na temu „Nova sorta hmelja iz Bačkog Petrovca za primenu u industriji zanatskog piva“ i istakla da su u Srbiji registrovane 3 internacionalne i 3 domaće sorte hmelja koje se danas gaje na oko 8 ha. Lokalni divlji i poludivlji hmelj je bolje prilagođen lokalnoj klimi, ima bolje prinose i otpornost na bolesti, a cilj je dalji razvoj i oplemenjivanje novih sorti domaćeg hmelja. Dejan Smiljanić održao je izlaganje na temu „Uticaj zanatskog pivarstva na oživljavanje proizvodnje hmelja u Srbiji“ govoreći o situaciji u kojoj se nalazi proizvodnja hmelja u Srbiji, ali i perspektivi za dalji rast. Gordana Radović u toku svog usmenog izlaganja na temu „Aktuelna i potencijalna finansijska podrška države razvoju proizvodnje hmelja u Srbiji“ predstavila modele finansijske podrške države razvoju proizvodnje hmelja na području Republike Srbije.

Potom su usledila predavanja po pozivu i usmena izlaganja, a kopredsedavajući su bili Kristina Habschies i Saša Despotović. Prvo predavanje po pozivu održao je George Kostov na temu „Tehnološki pristupi proizvodnji piva sa smanjenim sadržajem alkohola“ istakavši da je poslednjih godina u EU zabeležen porast proizvodnje piva sa smanjenim sadržajem alkohola od 50%, a trenutno je taj segment tržišta piva u granicama od 4-5%. Saša Despotović održao je predavanje na temu „Biofilmovi – izazovi pivarske industrije“ govoreći o formiranju biofilma u okruženju za proizvodnju piva, ispitujući mikrobiološke, fizičko-hemijske i operativne faktore koji doprinose njihovom razvoju, kao i proceni njihove efikasnosti i implikacije na industriju. Kristina Habschies održala je usmeno izlaganje na temu „FT-IR tehnologija u analizi piva – šta možemo naći?“ i predstavila tehniku kojom se na vrlo jednostavan način može doći do velikog broja podataka o hemikalijama koje se mogu pronaći u raznim matriksima, pa tako i u pivo. Nevena Ivanović je održala izlaganje na temu „Pivo kao deo balansirane ishrane – šta možemo saznati iz deklaracija na ambalaži“ istakavši da deklarisanje prehrambenih proizvoda ima za cilj da pruži potrošačima informacije koje treba da budu tačne, jasne i lako razumljive potrošaču, kao što su podaci o njenom sastavu, uključujući i sastojke koji mogu da izazovu alergije, zatim rok upotrebe, način čuvanja, naziv proizvođača, poreklo itd. Ana Nikčević imala je usmeno izlaganje na temu „Uticaj ambalaže na stabilnost i trajnost piva sa fokusom na prednosti i nedostatke staklene i limene ambalaže“ istakavši da pivo ne spada u lako kvarljive namirnice, ali da u toku skladištenja može doći do određenih promena u pivu i da cilj pivarske industrije nije samo da se proizvede kvalitetno pivo, već da mu se kvalitet održi tokom sladištenja, sve do trenutka njegove konzumacije.

Popodnevne sesije započete su predavanjima po pozivu i usmenim izlaganjima, a kopredsedavajući su bili Radovan Pejanović i Sonja Veljović. Predavanje po pozivu održao je Ljubiša Topisirović na temu „Bakterije mlečne kiseline – osnova za proizvodnju autohtonih sireva uaprenih sa kraft pivom“ govoreći o doprinosu bakterija mlečne kiseline nutritivnoj vrednosti sireva, kao što su ukus, miris, tekstura i druge. Konzumiranje kraft piva uparenog sa autohtonim sirom postaje veoma popularno poslednjih godina. Naredno predavanje po pozivu održala je Sonja Veljović na temu „Uparavanje hrane i piva: novi trend i mogućnosti“ govoreći o o trendu da potrošači piva traže neuobičajne senzorne karakteristike i imaju više hedonistrički pristup u kulturi piva, te da sručnjaci traže savršenu kombinaciju piva i hrane kako bi poboljšali uživanje u konzumaciji piva. Potom je usmeno izlaganje održao Mihajlo Ostojić na temu „Kraft sir za kraft pivo izazov za preduzetništvo“ istakavši da izučavanje svih aspekata proizvodnje autohtonih sireva osigurava kontinuitet zanatskog načina proizvodnje. Novak Jauković tokom izlaganja na temu „Regionalni razvoj resursa za upravljanje kraft sireva, kraft piva i kraft časa“ govorio je o gastronomiji modernog doba, sa osvrtom na porast standarda građana i velikim tehnološkim napredkom u pripremanju hrane, kao i faktorima koji doprinose ljudskom zadovoljstvu hranom i pićem. Katarina Stojanović održala je predavanje na temu „Pivo kao nematerijalno kulturno nasleđe Republike Srbije“ tokom kojeg je istakla značaj formiranja nacionalnog brenda Republike Srbije, koji bi mogao naći mesto na listi nematerijalne baštine, kao težnja za lokalnim zanatskim načinom proizvodnje piva, formirajući kulturni narativ iz perspektive izgradnje zajednice, poslovanja, brendiranja destinacije i održivog razvoja.

U narednoj sesiji predavnja koopredsedavajući su bili Ljiljana Brbaklić i Gordana Šimić. Prvo predavnje po pozivu održala je Ljiljana Brbaklić sa Odeljenja za strna žita Instituta na temu „Sortiment za današnje potrebe industrije slada i piva“ istakavši da se sorte dvoredog pivskog ječma u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo stvaraju u kontinuitetu više od 70 godina i da je tokom višedecenijskog rada na selekciji i oplemenjivanju cilj bio razvoj novih sorti sa poboljšanim karakteristikama koje će obezbediti visok potencijal za prinos i zadovoljiti kriterijume kvaliteta za industriju slada. Gordana Šimić održala je usmeno izlaganje na temu „Golozrni ječam kao prirodan izvor bioaktivnih spojeva“ istakavši da ječam mora imati određene karakteristike i udovoljiti zahtevima za određenu namenu, od građe zrna do udela belančevina i beta-glukana. Drago Cvijanović govorio je na temu „Inovativni trend u banjskom turizmu: pivski spa“ istakavši da topla pivksa kupka obiluje vitaminom B koji pomaže kod regeneracije kože, a takođe je dobar u borbi protiv anksioznosti i depresije, te smanjuje stres i poboljšava raspoloženje. Branislav Dudić upoznao je goste Simpozijuma sa potrošnjom piva u Slovačkoj, navodeći da svaki Slovak popije u proseku oko 140 krigli piva godišnje, što je oko 70 litara po glavi stanovnika. Stefan Ugrinov održao je usmeno izlaganje na temu „Uloga veštačke inteligencije u kreiranju kraft piva“ govoreći o integraciji veštačke inteligencije u industriji kraft piva kao jedinstvenom i inovativnom pristupu koji ima potencijal da revolucionizuje proces proizvodnje piva. Poslednje usmeno izlaganje na ovogodišnjem Simpozijumu održala je Verica Gluvakov na temu „Marketing strategije kraft piva“ istakavši da usled konstantnog organizacionog i tehnološkog rasta i razvoja, kao i sve zahtevnijeg tržišta potrošača, industrija kraft piva, poput drugih industrija, treba da usvoji savremene metode i tehnike menadžmenta kako bi obezbedila opstanak na lokalnom i globalnom tržištu.

Nakon poslednjeg održanog predavanja reč su imali prof. dr Radovan Pejanović i prof. dr Viktor Nedović koji su se u ime organizacionog i naučnog odbora zahvalili svim učesnicima šestog po redu Simpozijuma „Pivo, pivarske sirovine i oprema“ u nadi da su svi saznali nešto novo, razmenili znanja i iskustava, koja će primeniti u svom poslovanju kako bi se pivarska industrija u Srbiji još više razvila.