U preduzeću D.O.O. „Unicoop“ u Žablju, promoter Siniša Jakovljev je poljoprivredne proizvođače upoznao sa ponuđenim sortimentom ratarskih biljnih vrsta novosadskog Instituta za predstojeću proizvodnu sezonu. Naš domaćin, preduzeće „Unicoop“, već punih četrnaest godina veoma uspešno vodi gospodin Nikola Ubiparip, a od pre nekoliko godina uz pomoć ćerke Dragane, koja je doktorant na smeru agroekonomije na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. „Unicoop“ je pouzdan partner svojim kooperantima, poljoprivrednim proizvođačima, koji svojim uslugama, stručnim informacijama i stalnom edukacijom nastoji da im pomogne da unaprede proizvodnju i time postignu visoke i stabilne prinose dobrog kvaliteta uz zaštitu životne sredine i biosfere uopšte.
Svoju prezentaciju Jakovljev je započeo ponudom NS hibrida suncokreta za ovu godinu. Pored već dobro poznatih, koji su duže vreme u proizvodnji, Duško, Sremac i Novosađanin, ponudu upotpunjuju novi hibridi koji su otporni na svih pet rasa volovoda, NS Fantazija, NS Oskar, NS Novak, Orfej i NS Konstantin. Potom su navedeni hibridi pri čijem gajenju se suzbijanje volovoda obavlja hemijskim putem uz primenu herbicida Pulsar 40: Rimi PR, Pegaz i Taurus (Clearfield hibridi), i hibridi otporni prema tribenuron-metilu uz upotrebu herbicida Express 50 SX, za borbu protiv većeg broja širokolisnih korova, posebno palamide, Sumo 1 PR i Sumo 2 OR. Na vrećama u koje su pakovani ovi hibridi nalazi se karakterističan znak sumo rvača. Na kraju su predstavljeni i visokooleinski, konzumni, za zakasnelu setvu hibrid Dukat, za ishranu ptica bele boje semenjače, kao i dekorativni suncokret.
U nastavku izlaganja Jakovljev se osvrnuo na agroekološke uslove koji su vladali tokom protekle proizvodne sezone. Istakao je veoma izražen nedostatak padavina u periodu od cvetanja do sazrevanja soje, što je izazvalo odbacivanje cvetova i mahuna, prinudno sazrevanje i pojavu nenalivenog zrna. To je sve rezultiralo prosečnim rodom soje od 1.750 kg/ha na površini od 195.000 ha.
Sve NS sorte soje se ispituju na velikom broju lokaliteta, a najviši prinosi u prošloj godini postignuti su na lokalitetima Vrbas, Ruma i Karavukovo. U ogledima su iz nulte grupe bile zastupljene Valjevka, Galina, NS Princeza i NS Vulkan, iz prve grupe Sava, Victoria, NS Maximus i NS Apolo, a iz druge grupe Rubin, Trijumf, NS Fantast i Zita. Posebno je naglašeno da novu sortu Fantast, zbog dužine vegetacije, treba posejati među prvima, do 10. aprila.
Institut je za ovu sezonu proizvođačima pripremio 18 sorti soje (2 sorte iz 000 grupe, 3 sorte iz 00 grupe, 3 sorte iz 0 grupe, 5 sorti iz I grupe i 5 sorti iz II grupe zrenja).
Predavanje o proizvodnji kukuruza Jakovljev je počeo iznoseći podatak da je protekle sezone tokom juna, jula i avgusta bilo 46 dana sa maksimalnom dnevnom temperaturom vazduha iznad 32°C. Na mnogim parcelama pojavile su se pukotine u zemljištu širine 3-5 cm, što nam pokazuje koliko su bili pakleni uslovi za proizvodnju kukuruza i soje.
Na slajdu koji pokazuje prosečne prinose zrna kukuruza u Srbiji od 1947. do 2014. godine vidi se da smo u poslednje tri decenije imali pet veoma dobrih godina za proizvodnju kukuruza, ali isto tako i pet veoma loših godina u kojima je postignut prosečan prinos od oko 3 t/ha. To nam ukazuje na veoma veliko variranje prinosa od godine do godine.
Institut u svojoj ponudi u grupi ranih hibrida za berbu u zrnu ima pet hibrida, od kojih izdvajamo dva: NS 3022 i NS 4051. Oba hibrida su u proseku na celokupnoj teritoriji Srbije postigli prinos od 8,7 t/ha sa prosečnom vlagom u berbi od 15,8 odn. 15,9%.
U grupi hibrida za rekordne prinose Institut u ponudi ima desetak hibrida od kojih izdvajamo NS 5051, NS 5083, NS 6102 i NS 6140. Hibrid 6102 je prošle godine u ataru Čuruga, na parceli od 7,5 kj., u julu mesecu još uvek bio zelen, dok je u okruženju gotovo sav kukuruz imao žutu boju. To znači da ovaj hibrid ne luksuzira i da veoma racionalno raspolaže malom količinom vlage u zemljištu. Na ovoj parceli hibrid NS 6102 je postigao prinos od 7,5 t/ha u suvom ratarenju.
U grupi hibrida za siliranje predstavljeni su dobro poznati NS 5010, NS 6043, NS 770 i Tisa.
U saradnji sa kompanijom BASF, Institut ima u ponudi i tri hibrida sa tzv. „Ultra tehnologijom“: NS 444 Ultra, NS 5041 Ultra i NS 640 Ultra. Korišćenje ovog DUO Sistema predstavlja najefikasnije i najbezbednije rešenje za suzbijanje divljeg sirka rezistentnog na herbicide iz grupe sulfonilurea i drugih travnih korova (zubača, pirevina). Koristi se herbicid Focus Ultra u količini 3-4 l/ha ili 2×1,5-2 l/ha.
U grupi hibrida za posebne namene proizvođačima su na raspolaganju dva: hibrid bele boje zrna NS 609 b i kokičar NS 620 k.
Tokom izlaganja i nakon toga Jakovljev je odgovarao na mnogobrojna pitanja koja su postavljali veoma pažljivi slušaoci, kooperanti našeg domaćina, preduzeća „Unicoop“ iz Žablja.
[do action=”fb-foto”]https://www.facebook.com/media/set/?set=a.10153924879954824.1073742092.56790329823&type=3&uploaded=23[/do]