O Institutu za ratarstvo i povrtarstvo

Osno­van 1938. godine Odlukom Min­istarst­va poljoprivrede Kral­jevine Jugoslav­i­je, Insti­tut za ratarst­vo i povr­tarst­vo, Novi Sad počeo je sa radom kao Poljoprivred­na ogled­na i kon­trol­na stan­i­ca. Stan­i­ca je bila loci­rana u zgra­di sagrađenoj 1938, gde je osta­lo sedište Insti­tu­ta do današn­jeg dana.

Tokom 1938. godine izve­deni su insta­la­cioni radovi na uvođen­ju stru­je, tele­fona i gre­jan­ja, čime je građevin­s­ki objekat Stan­ice u Uli­ci Cara Niko­la­ja br. 26 (danas Uli­ci Mak­si­ma Gorkog 30) završen. Kolaudi­ra­juća komisi­ja Kral­jevske banske uprave je zgradu Stan­ice „Ustup­n­im pis­mom“ predala upravi Poljoprivredne ogledne i kon­trolne stan­ice u Novom Sada dana 18.10.1938. godine.

Tokom 80 god­i­na svog pos­to­jan­ja, Insti­tut je men­jao sta­tus i orga­ni­zaci­ju sa razvo­jem društvenih odnosa u koji­ma je delo­vao. Tako je vre­menom Insti­tut men­jao naziv i osni­vača, pa je od Poljoprivredne ogledne i kon­trolne stan­ice (1938–1941) do danas imao različite osni­vače i nazive. U peri­o­du do počet­ka II svet­skog rata 1941. bio je u nadležnos­ti Min­istarst­va poljoprivrede Kral­jevine Jugoslav­i­je, a za vreme oku­paci­je tokom II svet­skog rata područ­je Bačke je pripo­jeno Kral­jevi­ni Mađarskoj, pa je Poljoprivred­na stan­i­ca ušla u sas­tav Poljoprivrednog insti­tu­ta u Seged­inu kao nje­go­vo odel­jen­je. Po završetku rata 1946, odlukom Predsed­ništ­va Glavnog izvršnog odb­o­ra AP Vojvo­dine, u maju mese­cu Poljoprivred­na stan­i­ca je pre­rasla u Pokra­jin­s­ki zavod za poljoprivred­na istraži­van­ja. Zavod je imao karak­ter državnog organa koji se finan­sira iz budže­ta, kao i svi državni organi. Među­tim, sta­tus ustanove sa samostal­nim finan­sir­an­jem Insti­tut je stekao već 1954. godine, te je iste godine preimen­o­van u Zavod za poljoprivred­na istraži­van­ja. Ure­d­bom Izvršnog veća Repub­like Srbi­je od 1959. godine, Zavod je reor­ga­ni­zo­van, a naziv promen­jen u Insti­tut za ratarst­vo.  U skladu sa prom­e­na­ma u orga­ni­zaci­ji Nar­o­dne Repub­like Srbi­je, Ure­d­bom Izvršnog veća Nar­o­dne skupš­tine Repub­like Srbi­je, pra­va i dužnos­ti osni­vača Insti­tu­ta prene­ta su sa Repub­like na AP Vojvod­inu 1961. Tada Insti­tut dobi­ja i novi naziv – Insti­tut za poljoprivred­na istraži­van­ja. Tokom 1975. na ini­ci­ja­tivu poli­tičk­ih struk­tu­ra SAP Vojvo­dine, pokrenu­ti su inte­gra­cioni pro­ce­si s cil­jem da se u sas­tavu Poljoprivrednog fakul­te­ta u Novom Sadu obje­dine sve naučnois­traži­vačke orga­ni­zaci­je iz oblasti poljoprivrede i šumarst­va u Novom Sadu i okoli­ni, pa je tako iste godine Insti­tut za poljoprivred­na istraži­van­ja prestao da pos­to­ji kao samostal­na nauč­na ustano­va i inte­grisan je sa Poljoprivred­nim fakul­te­tom. Tako je od 1976. novi naziv glasio OOUR Insti­tut za ratarst­vo i povr­tarst­vo, odnos­no OOUR Naučno-obra­zovni insti­tut za ratarst­vo i povr­tarst­vo od 1986. do 1994, kada je Vla­da Repub­like Srbi­je svo­jom odlukom dala saglas­nost da se OOUR Naučno-obra­zovni insti­tut za ratarst­vo i povr­tarst­vo izd­vo­ji iz sas­ta­va Poljoprivrednog fakul­te­ta u Novom Sadu. Istom odlukom Repub­li­ka Srbi­ja je preuzela osni­vač­ka  pra­va pre­ma Insti­tu­tu. Tako je 1995. naziv promen­jen u Naučni insti­tut za ratarst­vo i povr­tarst­vo. Tokom 2006. akred­i­to­van je kao istraži­vačko-razvo­jni insti­tut, i 2007. men­ja naziv u Insti­tut za ratarst­vo i povr­tarst­vo, pod kojim nazivom poslu­je i danas. U maju 2018. godine, Insti­tut je akred­i­to­van kao insti­tut od nacionalnog znača­ja za Repub­liku Srbi­ju, zasluženo stekavši sta­tus upra­vo zbog svog uspešnog rada i vrhun­skih rezul­ta­ta imple­men­ti­ranih u poljoprivred­nu prak­su tokom 80 god­i­na pos­to­jan­ja, zbog čega je postao i znača­jno ime u svet­skoj nau­ci.

Osnov­na i pri­men­je­na istraži­van­ja, koja su osnov­na delat­nost Insti­tu­ta, usmer­e­na su na stvaran­je sor­ti i hib­ri­da ratarskih, povr­tarskih, kao i velikog bro­ja krm­nih, indus­tri­jskih, lekovi­tih i začin­skih bil­ja­ka. S tim u vezi, pri­marne aktivnos­ti Insti­tu­ta sprovode se u okviru sedam odel­jen­ja, dve lab­o­ra­tori­je i dve uslužne jedinice.

 Odel­jen­ja:

Lab­o­ra­tori­je:

Uslužne jedinice:

  • Ogled­no pol­je
  • Sek­tor za opšte poslove

Insti­tut sprovo­di istraži­van­ja u okviru oblasti biotehničk­ih nau­ka, kao što su geneti­ka i ople­men­ji­van­je, seme­narst­vo, mikro­bi­ologi­ja, fiziologi­ja i bio­hemi­ja, agro­hemi­ja, melio­raci­ja zemljiš­ta, fitopa­tologi­ja, ento­mologi­ja, fito­far­ma­ci­ja i tok­sikologi­ja i dr.

Insti­tut pose­du­je cer­ti­fikate nemačke cer­ti­fika­cione kuće TÜV SÜD za stan­darde ISO 9001:2015 i ISO 14001:2015. Jed­nom godišn­je se ekster­no prover­ava­ju usaglašenost i funkcionisan­je oba sis­tema. Pri­me­na ovih među­nar­o­d­nih stan­dar­da u Insti­tu­tu je duga preko 15 god­i­na. Jas­no je da smo među prvi­ma u Srbi­ji shvatili neophod­nost nji­hove imple­mentaci­je. Pored toga, dve lab­o­ra­tori­je Insti­tu­ta (Lab­o­ra­tori­ja za ispi­ti­van­je seme­na i Lab­o­ra­tori­ja za zemljište i agroekologi­ju) su usaglašene sa zahte­vi­ma stan­dar­da ISO 17025 na osnovu čega pose­du­je­mo akred­itaci­je od strane ATS (Akred­ita­ciono telo Srbi­je), a Lab­o­ra­tori­ja za ispi­ti­van­je seme­na je svoj rad takođe usa­glasi­la sa zahte­vi­ma ISTA (Inter­na­tion­al Seed Test­ing Asso­ci­a­tion) stan­dar­da čiji cer­ti­fikat pose­du­je.

Insti­tut za ratarst­vo i povr­tarst­vo ima jak naučni tim od preko 100 istraži­vača, od čega je više od 90 dok­to­ra nau­ka. Nji­ma asi­s­ti­ra više od 300 visokoo­bra­zo­vanih i rad­ni­ka različi­tih pro­fi­la, što je garan­ci­ja kvalite­ta sve­ga što Insti­tut nudi – seme­na, tehnologi­ja, obra­zo­van­ja i uslu­ga.

Kao držav­na ustano­va u nadležnos­ti Min­istarst­va prosvete, nauke i tehnološkog razvo­ja Vlade Repub­like Srbi­je, Insti­tut real­izu­je bro­jne naučne pro­jek­te koje finan­sira drža­va, a istovre­meno učestvu­je i u među­nar­o­d­nim naučn­im pro­jek­ti­ma. Uku­pan broj nacional­nih pro­jeka­ta na koji­ma je Insti­tut uzeo učešće ili bio nosi­lac od svog nas­tan­ka do danas je preko 170, a zavi­dan je i broj među­nar­o­d­nih pro­jeka­ta gde je Insti­tut bio učes­nik ili nosi­lac, koji iznosi preko 80 pro­jeka­ta. Rezul­tati svih ovih pro­jeka­ta pred­stavl­ja­ju znača­jan dopri­nos svet­skoj bazi naučnog znan­ja i unapređen­ju proizvod­nje ratarskih i povr­tarskih vrs­ta na nacional­nom, ali i na svet­skom nivou.

Od svog osni­van­ja do danas, Insti­tut posveću­je veliku pažn­ju ople­men­ji­van­ju bil­ja­ka. U ovoj oblasti, Insti­tut je postao vodeća insti­tu­ci­ja u zemlji, ali je dobio i među­nar­o­d­nu rep­utaci­ju. Tokom 80 god­i­na pos­to­jan­ja, ople­men­ji­vači Insti­tu­ta stvo­rili su preko 1200 sor­ti i hib­ri­da, od čega je više od 1000 reg­istrovano i gaji se i u inos­transtvu. Širo­ka lep­eza i uspeh ople­men­ji­vačkog rada ilus­trovani su čin­jeni­com da više od 1200 sor­ti i hib­ri­da uključu­je preko 50 biljnih vrs­ta. Insti­tutske sorte i hib­ri­di reg­istrovani su i gaje se u preko 30 zemal­ja sve­ta, uključu­jući Ukra­jinu, Rusi­ju, Rumu­ni­ju, Bugarsku, Mađarsku, Slo­vačku, Iran, Argentinu, Fran­cusku, Indi­ju, Kazah­stan, Nemačku, Kinu, Mol­davi­ju, Češku, Tursku, Grčku, Kanadu, Maroko, Bosnu i Herce­gov­inu i mnoge druge.

U ople­men­ji­van­ju akce­nat se stavl­ja na pos­ti­zan­je visok­ih pri­nosa, vrhun­skog kvalite­ta, kao i na otpornost pre­ma abi­otičkim i biotičkim streso­vi­ma. Ne zane­maru­ju se ni sorte i hib­ri­di za poseb­ne namene. Pored ople­men­ji­van­ja, Insti­tut razvi­ja i tehnologi­ju gajen­ja sop­stvenog sor­ti­men­ta. Rezul­tati naučnih istraži­van­ja se prenose u prak­su na više nači­na: preko seme­na, kroz tehnologi­ju obrade zemljiš­ta, tehnologi­ju gajen­ja poje­dinih sor­ti i hib­ri­da i nji­hovu zašti­tu od bolesti, šte­toči­na i koro­va.

Pored naučnois­traži­vačkog rada, Insti­tut ima veo­ma razvi­jenu izdavačku delat­nost koja se ogle­da u izda­van­ju naučnih časopisa, knji­ga i mono­grafi­ja, a rani­je i stručnih dela, udžbeni­ka i prak­tiku­ma. Nauč­na pro­duk­ci­ja Insti­tu­ta obuh­va­ta više od 10.000 rezul­ta­ta. Istraži­vači Insti­tu­ta pub­liku­ju rezul­tate svog naučnog rada u mno­go­b­ro­jn­im nacional­nim i među­nar­o­d­nim časopisi­ma čime se vidljivost istraži­vačk­ih gru­pa, a i čitavog Insti­tu­ta, znača­jno poveća­va u naučn­im kru­gov­i­ma. Insti­tut je trenut­no izdavač dva nacional­na časopisa: Ratarst­vo i povr­tarst­vo i Alter­na­tive Crops and Cul­ti­va­tion Prac­tices. Pored časopisa koje izda­je, Insti­tut je takođe suiz­davač među­nar­o­dnog časopisa Geneti­ka, nacionalnog časopisa Selek­ci­ja i seme­narst­vo i spon­zor među­nar­o­dnog časopisa Legume Per­spec­tives.

Sem­i­nar agrono­ma, danas Save­to­van­je agrono­ma i poljoprivred­ni­ka Srbi­je, u orga­ni­zaci­ji Insti­tu­ta pred­stavl­ja for­mu sarad­nje nauke i prakse za stručn­jake iz ratarst­va i povr­tarst­va, odnos­no jedan je od obli­ka prenošen­ja naučnih dostignuća u proizvod­nju. Održa­va se svake godine počevši od 1967. do danas, u peri­o­du van poljoprivredne sezone, tokom zime, i pred­stavl­ja školu za per­ma­nent­no inovi­ran­je i proširi­van­je znan­ja, ne samo za stručn­jake iz neposredne proizvod­nje, nego i iz poljoprivred­nih stan­i­ca, stručnih službi i naučnih i obra­zovnih ustano­va. Duži­na Save­to­van­ja je vari­rala u rasponu od 5 do 12 dana, a u poje­din­im god­i­na­ma je broj učes­ni­ka prelazio 1350. Na ukup­no 52 do danas održana Save­to­van­ja pris­ustvo­va­lo je preko 35.000 učes­ni­ka.

Razvoj nauke i tehnologi­je u posled­njem veku toliko je inten­zivi­ran da se ne može zamis­li­ti uspešan kolek­tiv koji nema razvi­jenu među­nar­o­d­nu sarad­nju. Insti­tut je tokom dosadašn­jeg pos­to­jan­ja i rada imao veo­ma bogatu i raznovrsnu sarad­nju na  pomenu­tom nivou. Tako je Insti­tut pot­pisao mem­o­ran­dume o razumevan­ju sa insti­tu­ci­ja­ma iz različi­tih zemal­ja, kao što su Kina, Taj­land, Rusi­ja, Ekvador, Bugars­ka, SAD, Kazah­stan, Iran i dr. Insti­tut je takođe pot­pisao i ugov­ore o naučno-tehničkoj sarad­nji sa velikim bro­jem insti­tu­ci­ja u inos­transtvu, a neke od njih su iz Kine, Rusi­je, Mađarske, Izraela, Belorusi­je itd. Među­nar­o­d­na sarad­n­ja se odvi­jala na polju nauke, obra­zo­van­ja i poslo­van­ja. Među­nar­o­d­na nauč­na sarad­n­ja ost­vare­na je i boravkom na usavrša­van­ju i post­dok­torskim studi­ja­ma velikog bro­ja istraži­vača Insti­tu­ta u vodećim naučn­im insti­tu­ti­ma širom sve­ta, te članstvom istraži­vača Insti­tu­ta u među­nar­o­d­nim naučn­im i stručn­im orga­ni­zaci­ja­ma.

Stal­ni napredak i razvoj Insti­tu­ta u oblasti seme­narst­va namet­n­uo je potre­bu za izgrad­njom jednog savre­menog i dobro opreml­jenog doradnog cen­tra, koji ima kapacitet pri­lagođen sop­stven­im potre­ba­ma. Sma­tralo se da bi Insti­tut, kao lid­er u proizvod­nji seme­na na ovim pros­tori­ma, morao da ima pot­punu kon­trolu dorade seme­na, ovog inače važnog i po mnogi­ma ključnog seg­men­ta seme­narst­va. Izgrad­n­ja sop­stvenog doradnog cen­tra omogući­la je proizvod­nju seme­na visokog kvalite­ta, blagov­re­meno dorađenog po čemu je Insti­tut postao pre­poz­natljiv i time stekao određenu pred­nost na tržiš­tu seme­na.

Insti­tut i rad­ni­ci Insti­tu­ta dobit­ni­ci su mnošt­va znača­jnih nagra­da za dostignuća i dopri­nose poboljšan­ju poljoprivrede, obra­zo­van­ja, među­nar­o­dne sarad­nje i ekonomi­je naše zeml­je, kao što su Nagra­da oslobođen­ja Vojvo­dine (1972), Nagra­da AVNOJ‑a (1979), Okto­bars­ka nagra­da Novog Sada (1979) i Ukaz predsed­ni­ka Repub­like Srbi­je – Sreten­js­ki orden III ste­pe­na za naročite zasluge i među­nar­o­d­no priz­nate rezul­tate u pri­meni naučnih meto­da i unapređen­ju poljoprivredne proizvod­nje (2015).

Pogleda­jte film o Insti­tu­tu za
ratarst­vo i povr­tarst­vo