Upravni odbor Instituta
Prof. dr Marijana Dukić Mijatović je rođena 1975. godine u Kuli, gde je kao đak generacije završila osnovnu školu, a potom i Gimnaziju u Vrbasu. Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu diplomirala je 1999. godine. Pravosudni ispit položila je 2002. godine sa odlikom, nakon pripravničkog staža u Privrednom sudu u Novom Sadu. Magistarski rad pod naslovom „Ostvarivanje regresa u osiguranju” odbranila je 2004. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu pod mentorstvom prof. dr Slavka Carića, osnivača Univerziteta Privredna akademija. Iste godine prijavila je temu doktorske disertacije „Zaštita poverilaca u stečaju” i 2008. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu stekla zvanje doktora nauka. Prof. dr Marijana Dukić Mijatović zaposlena je na Univerzitetu u Novom Sadu na Fakultetu tehničkih nauka – Departmanu za opšte discipline u tehnici, kao i na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu gde je birana 2016. godine u zvanje redovnog profesora. Prof. dr Marijana Dukić Mijatović je bila državni sekretar u Ministarstvu prosvete (2022-2024) zadužen za visoko obrazovanje, nakon dvogodošnjeg mandata na poziciji državnog sekretara u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, gde je bila zadužena za resore visokog obrazovanja i nauke (2020-2022). Vršila je funkciju Direktora Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Grada Novog Sada (2014-2016). Bila je savetnik Gradonačelnika Novog Sada za investicije i implementaciju strateških projekata (2016-2020). Obavljala je funkciju predsednice Nadzornog odbora JP Zavoda za izgradnju grada Novog Sada (2012) i Predsednice Nadzornog odbora Dnevnik holding a.d. Novi Sad (2014). Bila je zastupnik republičkog kapitala u Luci Novi Sad (2016-2018). Bila je šef pregovaračkog tima Grada Novog Sada za investicione projekte Delphi Packard doo Novi Sad, Lear Corporation doo Novi Sad, Continental automotive doo Novi Sad, CTP Srbija, Barry Callebaut, BMTS Technology i NIDEC. Potpredsednik je Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje Republike Srbije u periodu od 2018. do 2020. godine. Bila je član Upravnog odbora Fonda za izgradnju stanova za mlade naučnike i umetnike (2014-2020). Ispitivač je u Komisiji za polaganje pravosudnog ispita AP Vojvodine (2016-). Bila je urednik časopisa Pravo, teorija i praksa (2012-2015), kao i član Izdavačkog saveta časopisa Kultura polisa, urednik više zbornika radova naučnih skupova, te rukovodilac naučnih projekata. Član je Izdavačkog saveta časopisa Evropsko zakonodavstvo (2022-). Dobitnik je Povelje Kapetan Miša Anastasijević za 2015. godinu za razvojne projekte i unapređenje poslovnog ambijenta u Novom Sadu, kao i 2017. godine na nacionalnom nivou kao najbolji menadžer u javnom preduzetništvu. Plaketu Sveti Prokopije, najviše priznanje Grada Prokuplja dobila je 2022. za doprinos razvoju obrazovanja. Autor je devet knjiga i preko 160 naučnih i stručnih radova. Govori engleski jezik. Supruga je advokata Miloša Mijatovića i majka sina Vuka.
Odabrane reference:
1. Spalević, Z., Zlatković, D., Dukić Mijatović, M., Bjelajac Ž. (2012) “Techniques of using the wastewater refinement wetland system for the village of Gložan, modalities and comparative legal review”, Oxidation Communications, Year Book 1, pg 201-211;
2. Bjelajac, Ž., Počuča, M., Dukić Mijatović, M., Marković, M. (2012) “The current state of pollution of water, soil and air in the Republic of Serbia with overview to the importance of industrial ecology”, Oxidation Communications ,Vol 35, no 4, pg. 1073–1087;
3. Bjelajac, Ž., Počuča, M., Dukić Mijatović, M. (2013) “Industrijska nesreća kao izvor jeoparadizacije bezbednosti ljudi i životne sredine sa posebnim pregledom studije slučaja”, Nesreća na srednjem delu Dunava”, Časopis za zaštitu životne sredine i ekologiju, 14, 1, str. 35 – 48;
4. Bjelajac, Ž., Dukić Mijatović, M., Zirojević Fatić, M., Đukanović, D. (2014) “Liability for biodivesity protection with special focus on wild flora and fauna conservation”, Јournal of Environmental Protection and Ecology, pg. 194 – 203;
5. Bjelajac, Ž., Dukić Mijatović, M., Kozar, V. (2015) “Review of the Uncontrolled Use of Certain Chemicals and Their Adverse Effect on Human Health and Safe Environment”, Oxidation Communication, , broj 2, pg. 722 – 733;
6. Bjelajac, Ž., Dukić Mijatović, M., Dragojlović, J. (2017) “Bezbednost hrane kao jedna od glavnih bezbednosnih preokupacija savremenih ljudi”, Ekonomija poljoprivrede, Beograd, br.1, str. 191-205;
7. Ljubojev, N., Dukić Mijatović, M., Vojinović, Ž. (2017) “Legal protection of new plant vareties in the Republic of Serbia”, Economics of Agriculture, no. 3 , Belgrade, pg 1191-1205;
8. Bjelajac, Ž., Dukić Mijatović, M., Vojinović Ž. (2017) “Zaštita zemljišta u Republici Srbiji i ekološka bezbednost u pogledu strateških i pravnih okvira”, Ekonomija poljoprivrede, br. 4 , pg 1703 – 1721;
9. Ljubojev, N., Dukić Mijatović М.,Vojinović Ž. (2018) “Obnovljivi energetski resursi u poljoprivredi: Potencijalni i pravni okvir u Republici Srbiji, Ekonomija poljoprivrede”, br. 3, pg. 1227-1241;
10. Dukić Mijatović M., Uzelac O., Stojiljković A. (2021) “Poljoprivredna održivost i društvena odgovornost”, Ekonomija poljoprivrede, br. 4, 1109-1121;
11. Uzelac O., Dukić Mijatović M., Lukinović M. (2022) “The role of branding agricultural products in better market valorization”, Economics of Agriculture, no. 2, pg. 613-625;
12. Dukić Mijatović M., Uzelac O., Mirković P. (2022) “Digitalni token u poslovnoj funkciji zadruga”, Ekonomija poljoprivrede , br. 4, pg.1225-1239;
13. Veselinović, J., Marković, T., Dukić Mijatović, M . (2016 ) “Pravni i ekonomski aspekti ugovora o osiguranju useva i plodova od suše”, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, br.1, str.159-179;
14. Marković, T. Đ., Veselinović, J., Dukić Mijatović, M. (2019). “Pravni i ekonomski status javnog i privatnog skladišta žitarica” Agroekonomika, 48(84), str. 25–36.
15. Pejanović R., Dukić Mijatović M., ” Neodrživ razvoj poljoprivrede “, Zbornik referata sa 56. Savetovanja agronoma i poljoprivrednika Srbije i 2. Savetovanja agronoma Republike Srbije i Republike Srpske, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Zlatibor, 30.01 – 03.02.2022. godine, str. 5-25.
Prof. dr Aleksandar S. Paunović rođen je 1959. godine u Čačku. Osnovnu školu i Gimnaziju, prirodno-matematički smer, završio je u Čačku. Na Agrononomskom fakultetu u Čačku završio je osnovne akademske studije Agronomija – opšti smer i magistarske studije, grupa Ekologija i agrotehnika žita. Na istom fakuletu stekao je zvanje doktora Agronomskih nauka 2002. godine. Zaposlen je na Agronomskom fakultetu u Čačku Univerziteta u Kragujevcu od 1990. godine gde je stekao sva izborna zvanja. Od 2012. godine ima zvanje redovnog profesora za užu naučnu oblast Ratarstvo i krmno bilje. Učestvuje u izvođenju nastave na osnovnim, master i doktorskim akademskim studijama na predmetima koji pripadaju užoj oblasti Ratarstvo. Do sada je bio mentor jedne odbranjene doktorske disertacije i član komisija za ocenu i odbranu 6 doktorskih disertacija kao i mentor ili član većeg broja komisija za odbranu magistarskih teza, master radova, specijalističkih radova i završnih radova na osnovnim akademskim studijama. Obavljao je dužnost Šefa katedre za ratarstvo i povrtarstvo u tri izborna mandata. U periodu od 2008. do 2012. godine bio je predsednik komisije za master i doktorske studije, a od 2008. do 2014. godine predsednik Komisije za obezbeđenje kvaliteta na Agronomskom fakultetu u Čačku. U periodu od 2006. do 2012. godine obavljao je dužnost prodekana za nastavu na Agronomskm fakultetu u Čačku. Bio je član Saveta za Popis poljoprivrede 2012. godine u Republici Srbiji i član Saveta formiran od strane Ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine Vlade Republike Srbije, 2014-2016. godine. Član je redakcije naučnog časopisa Journal of Central European Agriculture od 2016. godine. Rukovodio je poslovima na izradi dokumentacije za akreditaciju studijskih programa i ustanove Agronomskog fakulteta u Čačku u 2008, 2013 i 2015. godini, a 2020. godine rukovodio je izradom dokumentacije za akreditaciju osnovnih akademskih studija Opšta agronomija. U 2013. godini bio je rukovodilac izrade Izveštaja o samovrednovanju i ocenjivanju kvaliteta rada Agronomskog fakulteta u Čačku. Na Univerzitetu u Kragujevcu obavljao je funkciju člana Saveta Univerziteta u tri izborna mandata. U periodu od 2007. do 2012. godine aktivno je učestvovao u radu Komisije za obezbeđenje kvaliteta Univerziteta u Kragujevcu. Od strane Nacionalnog akreditacionog tela Republike Srbije angažovan je od 2008. godine do sada za recenzenta većeg broja studijskih programa osnovnih, master i doktorskih akademskih studija, pri čemu je obavljao recenzije ispunjenosti uslova za akreditaciju visokoškolskih ustanova kao i recenzije spoljašnje provere kvaliteta visokoškolskih ustanova. Kao autor ili koautor do sada je publikovao 212 naučnih i stručnih radova. Učestvovao je u realizaciji dvanaest naučnih projekata i dva projekta bilateralne saradnje od čega je bio rukovodilac jednog projekta. Publikovao je monografiju pod nazivom Ječam i dva praktikuma iz Specijalnog ratarstva. U 2015. godini izabran je za redovnog člana Razvojne akademije poljoprivrede Srbije.
Rešenjem Vlade Republike Srbije broj 119-5154/2021 od 03.06.2021. godine imenovan je za člana Upravnog odbora Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, Instituta od nacionalnog zanačaja za Republiku Srbiju.
Rešenjem Vlade Republike Srbije broj 119-5154/2021 od 03.06.2021. godine imenovan je za člana Upravnog odbora Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, Instituta od nacionalnog zanačaja za Republiku Srbiju.
E-pošta: aco@kg.ac.rs
Telefon: 032 303 419
Adresa: Agronomski fakultet u Čačku
Cara Dušana 34, 32000 Čačak
Rođen je 02. marta 1971. godine u Prištini. Osnovnu školu je završio u Gračanici gimnaziju u Prištini. Osnovne studije završio na Pravnom fakultetu, Univerziteta u Kragujevcu. Magistareske studije završio na Univerzitetu Union, u Beogradu. Doktoriraro na Polјoprivrednom fakultetu, Univerziteta u Novom Sadu 2010 godine. U zvanje docenta biran 2011. godine na Polјoprivrednom fakultetu Univerziteta u Prištini, u zvanje vanrednog profesora 2016.godine, u zvanje redovnog profesora biran na istom fakultetu 01.07.2020 godine, za naučnu oblast Agrarna ekonomija, Ekonomika polјoprivrednog zadrugarstva, tj, za predmete Osnovi ekonomije i Ekonomika polјoprivrede. Od 1990 – 1994. godine radio u Kombinatu ”Trepča” u Prištini, od 1994. – 2001.godine na Mašinskom fakultetu u Prištini, 2001 – 2011. godina na Fakultetu Tehničkih nauka u Kososkoj Mitrovici Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici i od 2011. godine i dalјe na predmetima Finansije i finansijsko poslovanje (osnovne studije) i Preduzetništvo (master studije). Dopunski rad je obavlјao i na Državnom Univerzitetu u Novom Pazaru od 2006 – 2010. godine. Konsultanske usluge pružao je 2015 – 2016. godine na Visokoj tehničkoj školi u Zvečanu, 2016 – 2017. godine na Visokoj tehničkoj školi u Leposaviću, trenutno konsultanske usluge pruža Akademiji strukovnih studija Kosova i Metohije.
Autor i koautor je šezdeset naučnih i stručnih radova u međunarodnim i vodećim nacionalnim časopisima, međunarodinim naučnim skupovima i na skupovima nacionalnog značaja. Koautor je udžbenika Ekonomika polјoprivrede, i udžbenika Osnovi ekonomije, jedne monografije. Učesnik je tri projekta koje je finansiralo Ministarstvo polјoprivrede Republike Srbije, član predsedništva i predsednik Naučnog društva agrarnih ekonomista Balkana, član redakcije i recenzent međunarodnog časopisa Ekonomika polјoprivrede, član Razvojne Akademije Polјoprivrede Srbije. Na Polјoprivrednom fakultetu u Lešku bio je član Saveta fakulteta, šef je katedre za Agroekonomiju , mentor za izradu magistarskog rada i dve doktorske disertacije, i član komisija za odbranu urađenih doktorskih i magistarskih teza i recenzent komisije za naučno nastavno unapređenje. Član je Stručnog veća za biotehničke nauke Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Član je Saveta Fakulteta za hotelijerstvo i turizam iz Vrnjačke Banje, Univerziteta u Kragujevcu, iz redova osnivača.
Autor i koautor je šezdeset naučnih i stručnih radova u međunarodnim i vodećim nacionalnim časopisima, međunarodinim naučnim skupovima i na skupovima nacionalnog značaja. Koautor je udžbenika Ekonomika polјoprivrede, i udžbenika Osnovi ekonomije, jedne monografije. Učesnik je tri projekta koje je finansiralo Ministarstvo polјoprivrede Republike Srbije, član predsedništva i predsednik Naučnog društva agrarnih ekonomista Balkana, član redakcije i recenzent međunarodnog časopisa Ekonomika polјoprivrede, član Razvojne Akademije Polјoprivrede Srbije. Na Polјoprivrednom fakultetu u Lešku bio je član Saveta fakulteta, šef je katedre za Agroekonomiju , mentor za izradu magistarskog rada i dve doktorske disertacije, i član komisija za odbranu urađenih doktorskih i magistarskih teza i recenzent komisije za naučno nastavno unapređenje. Član je Stručnog veća za biotehničke nauke Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Član je Saveta Fakulteta za hotelijerstvo i turizam iz Vrnjačke Banje, Univerziteta u Kragujevcu, iz redova osnivača.
Za svoj rad dobitnik je većeg broja priznanja.
Oženjen je otac troje dece. U stalnom radnom odnosu je na Polјoprivrednom fakultetu Univerzitetu u Prištini, sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, živi u Vrnjačkoj Banji.
Prof. dr Zoran Broćić je rođen 1961. godine u Guči, opština Lučani. Osnovnu školu je završio u Guči, a gimnaziju u Čačku. Diplomirao je na Odseku za ratarstvo Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu 1986. godine. Magistarski rad odbranio je 1989. godine, a doktorsku disertaciju odbranio je na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu 1994. godine. Za asistenta pripravnika na predmetu Ratarstvo biran je 1987. godine, a u zvanje asistenta na istom predmetu 1991. godine. U zvanje docenta izabran je 1995. godine, u zvanje vanrednog profesora 2001. godine, a u zvanje redovnog profesora izabran je 2007. godine.
Prof. dr Zoran Broćić je učestvovao na kongresima, simpozijumima i savetovanjima u inostranstvu i u našoj zemlji i objavio više od 190 naučnih radova u međunarodnim i domaćim časopisima, kao i u zbornicima radova sa međunarodnih i domaćih skupova. Objavio je jedan praktikum, jedan udžbenik i dve monografije.
Učestvovao je u realizaciji jednog međunarodnog i dvanaest domaćih projekata koje je finansiralo Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije. Rukovodio je ili je bio član komisija za odbranu 30 diplomskih radova, 7 magistarskih teza i 9 doktorskih disertacija. Takođe je više puta bio član komisija za izbore u viša zvanja saradnika na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i drugim naučno-istraživačkim institutima u našoj zemlji i inostranstvu.
Na Poljoprivrednom fakultetu obavljao je funkciju direktora Instituta za ratarstvo u periodu 2000-2002. godine. Član Saveta Univerziteta u Beogradu bio je u periodu od 2001-2003. godine. Od 2003. godine predsednik je Komisije za priznavanje sorti krompira Odseka za priznavanje sorti Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije.
Prof. dr Zoran Broćić je rešenjem Vlade Republike Srbije od 22. аprila 2021. godine imenovan za člana Upravnog odbora Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.
Stručno i naučno usavršavanje imao je u Holandiji i Belgiji (1986, 1998, 2003. i 2015. godine), Rumuniji (2005) i Albaniji (2006) u vezi sa problematikom gajenja krompira. Studijski boravak u Izraelu tokom 1999. godine bio je u vezi sa gajenjem i čuvanjem povrća i krompira. Studijski boravak u Viskonsinu, SAD tokom 2009. godine odnosio se na bio-integralnu zaštitu krompira. Kao gostujući profesor je 2012. godine boravio na Zapadno-Kazahstanskom agrarno-tehničkom univerzitetu Žangir han (Kazahstan) gde je na ruskom jeziku držao predavanja poslediplomcima iz oblasti vezanih za tehnologiju gajenja krompira i povrća.
Istraživačka delatnost i interesovanja prof. dr Zorana Broćića su vezana za proučavanje suzbijanja korova u ratarskim usevima, đubrenja i mere popravke kiselih zemljišta, proučavanje tehnologije gajenja krompira za razne namene, introdukcije novih sorti krompira, kao i primenu agrotehničkih mera zasnovanih na konceptu održive poljoprivrede, primenu novih tehničkih rešenja u navodnjavanju krompira i primenu aeroponik sistema u proizvodnji bezvirusnih mini krtola krompira.
Prof. dr Zoran Broćić je aktivno učestvovao u transferu i primeni novih tehnologija u procesu proizvodnje semenskog i merkantilnog krompira, posebno u brdsko-planinskim uslovima zapadne Srbije. Aktivno je bio uključen u kreiranju kompanije “Solanum komerc” iz Guče, osnovane 1993. godine, koja je specijalizovana za semensku proizvodnju krompira. U toku 2003. godine u okviru PSO projekta sa holandskim partnerima aktivno je učestvovao u implementiranju tehnologije za pranje i pakovanje krompira u uslovima Srbije. Od 2004. godine aktivno je učestvovao u edukaciji proizvođača na terenu i praktičnoj pripremi svežeg voća i povrća za izvoz u Rusku Federaciju. Kao rezultat tog rada je formiranje logističko sabirnih centara gde se roba pripremala za izvoz. Takav jedan centar je i u okviru kompanije Agrodual u Guči.
Od početka 2017. godine prof. dr Zoran Broćić je na čelu stručnog tima koji je uz javno-privatno partnerstvo krenuo u proces revitalizacije Centra za krompir u Guči (partnerska firma je RZ plant). Ponovo je pokrenut rad laboratorije za kulturu tkiva (mikropropagaciju), formiran je multidisciplinarni tim od većeg broja specijalista, dobijene su prve bezvirusne biljke krompira in vitro, koje su aklimatizovane i presađene u sistem aeroponike za dobijanje mini krtola krompira. Ovaj sistem aeroponike je originalno tehničko rešenje koje je prvi put primenjeno u Srbiji za proizvodnju bezvirusnih mini krtola krompira. Istraživanja su pokazala da postoji veliki potencijal i mogućnosti u primeni aeroponike, te da je u odnosu na klasičnu proizvodnju mini krtola preko supstrata i hidroponike ovaj potencijal 5-10 puta veći. Ova metoda može značajno da unapredi naše tehnološko zaostajanje u proizvodnji predbaznog semenskog krompira, pa možda i drugih biljaka gde bi se primenila aeroponika.
Prof. dr Zoran Broćić je održao broja predavanja i praktične radionice sa proizvođačima u cilju transfera novih tehnologija i njihove primene u praksi. Na taj način ostvarivao je povezivanje nauke, struke i prakse, što je od velikog značaja za izvođenje nastave i edukaciju brojnih generacija na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu.
Prof. dr Zoran Broćić je učestvovao na kongresima, simpozijumima i savetovanjima u inostranstvu i u našoj zemlji i objavio više od 190 naučnih radova u međunarodnim i domaćim časopisima, kao i u zbornicima radova sa međunarodnih i domaćih skupova. Objavio je jedan praktikum, jedan udžbenik i dve monografije.
Učestvovao je u realizaciji jednog međunarodnog i dvanaest domaćih projekata koje je finansiralo Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije. Rukovodio je ili je bio član komisija za odbranu 30 diplomskih radova, 7 magistarskih teza i 9 doktorskih disertacija. Takođe je više puta bio član komisija za izbore u viša zvanja saradnika na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i drugim naučno-istraživačkim institutima u našoj zemlji i inostranstvu.
Na Poljoprivrednom fakultetu obavljao je funkciju direktora Instituta za ratarstvo u periodu 2000-2002. godine. Član Saveta Univerziteta u Beogradu bio je u periodu od 2001-2003. godine. Od 2003. godine predsednik je Komisije za priznavanje sorti krompira Odseka za priznavanje sorti Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije.
Prof. dr Zoran Broćić je rešenjem Vlade Republike Srbije od 22. аprila 2021. godine imenovan za člana Upravnog odbora Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.
Stručno i naučno usavršavanje imao je u Holandiji i Belgiji (1986, 1998, 2003. i 2015. godine), Rumuniji (2005) i Albaniji (2006) u vezi sa problematikom gajenja krompira. Studijski boravak u Izraelu tokom 1999. godine bio je u vezi sa gajenjem i čuvanjem povrća i krompira. Studijski boravak u Viskonsinu, SAD tokom 2009. godine odnosio se na bio-integralnu zaštitu krompira. Kao gostujući profesor je 2012. godine boravio na Zapadno-Kazahstanskom agrarno-tehničkom univerzitetu Žangir han (Kazahstan) gde je na ruskom jeziku držao predavanja poslediplomcima iz oblasti vezanih za tehnologiju gajenja krompira i povrća.
Istraživačka delatnost i interesovanja prof. dr Zorana Broćića su vezana za proučavanje suzbijanja korova u ratarskim usevima, đubrenja i mere popravke kiselih zemljišta, proučavanje tehnologije gajenja krompira za razne namene, introdukcije novih sorti krompira, kao i primenu agrotehničkih mera zasnovanih na konceptu održive poljoprivrede, primenu novih tehničkih rešenja u navodnjavanju krompira i primenu aeroponik sistema u proizvodnji bezvirusnih mini krtola krompira.
Prof. dr Zoran Broćić je aktivno učestvovao u transferu i primeni novih tehnologija u procesu proizvodnje semenskog i merkantilnog krompira, posebno u brdsko-planinskim uslovima zapadne Srbije. Aktivno je bio uključen u kreiranju kompanije “Solanum komerc” iz Guče, osnovane 1993. godine, koja je specijalizovana za semensku proizvodnju krompira. U toku 2003. godine u okviru PSO projekta sa holandskim partnerima aktivno je učestvovao u implementiranju tehnologije za pranje i pakovanje krompira u uslovima Srbije. Od 2004. godine aktivno je učestvovao u edukaciji proizvođača na terenu i praktičnoj pripremi svežeg voća i povrća za izvoz u Rusku Federaciju. Kao rezultat tog rada je formiranje logističko sabirnih centara gde se roba pripremala za izvoz. Takav jedan centar je i u okviru kompanije Agrodual u Guči.
Od početka 2017. godine prof. dr Zoran Broćić je na čelu stručnog tima koji je uz javno-privatno partnerstvo krenuo u proces revitalizacije Centra za krompir u Guči (partnerska firma je RZ plant). Ponovo je pokrenut rad laboratorije za kulturu tkiva (mikropropagaciju), formiran je multidisciplinarni tim od većeg broja specijalista, dobijene su prve bezvirusne biljke krompira in vitro, koje su aklimatizovane i presađene u sistem aeroponike za dobijanje mini krtola krompira. Ovaj sistem aeroponike je originalno tehničko rešenje koje je prvi put primenjeno u Srbiji za proizvodnju bezvirusnih mini krtola krompira. Istraživanja su pokazala da postoji veliki potencijal i mogućnosti u primeni aeroponike, te da je u odnosu na klasičnu proizvodnju mini krtola preko supstrata i hidroponike ovaj potencijal 5-10 puta veći. Ova metoda može značajno da unapredi naše tehnološko zaostajanje u proizvodnji predbaznog semenskog krompira, pa možda i drugih biljaka gde bi se primenila aeroponika.
Prof. dr Zoran Broćić je održao broja predavanja i praktične radionice sa proizvođačima u cilju transfera novih tehnologija i njihove primene u praksi. Na taj način ostvarivao je povezivanje nauke, struke i prakse, što je od velikog značaja za izvođenje nastave i edukaciju brojnih generacija na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu.
Dr Vladimir Miklič, naučni savetnik, zaposlen je u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada 1990. godine, na Odeljenju za uljane kulture, radio je na poslovima semenarstva i dorade hibridnog semena suncokreta. U periodu od 1996. do 2000. godine boravio je više puta u Indiji, u ukupnom trajanju od preko 2 godine na poslovima kontrole semenske proizvodnje i zimske oplemenjivačke generacije, kao i edukacije indijskih stručnjaka za poslove oplemenjivanja i semenarstva suncokreta. Na sličnim poslovima proveo je preko godinu dana u Argentini u periodu od 2001. do 2007. godine. Bio je upravnik Odeljenja za uljane kulture od 2006. do 2015. godine, kada postaje pomoćnik direktora za međunarodne komercijalne poslove. Od 2016. bio je pomoćnik direktora za organizaciju proizvodnje i plasman proizvoda. U periodu 2017–2018. bio je rukovodilac Odeljenja za industrijsko bilje a potom rukovodilac Odeljenja za suncokret. Od 2021. do 2023. bio je pomoćnik direktora za međunarodne komercijalne poslove, tokom 2023. godine savetnik za semenarstvo, a od 2023. godine je rukovodilac Odeljenja za suncokret. U periodu 2005–2014. godina bio je član Upravnog odbora Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad u koji je ponovo biran 2023. godine, a bio je i član Skupštine Nacionalne laboratorije za ispitivanje semena 2007. i 2008. godine. Član je Board-a International Sunflower Association (ISA) od 2012. godine, a od 2016. do 2022. bio je predsednik Borda ISA. U tom svojstvu je bio predsednik Organizacionog odbora 20. Međunarodne konferencije o suncokretu 2022. godine u Novom Sadu. Član je Odbora Grupacije za proizvodnju, preradu i promet uljarica i jestivog ulja Poslovne zajednice za industrijsko bilje Srbije. Bio je generalni sekretar Društva selekcionera i semenara Republike Srbije, član Upravnog odbora Privredne komore Srbije i Predsedništva Zajednice instituta Srbije. Od 2020. godine predsednik je Nadzornog odbora Pionir AD Srbobran. Kao predstavnik Instituta posećivao je institute u Rusiji, Ukrajini, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Turskoj, Hrvatskoj, Argentini, Kini, Uzbekistanu, Indiji i Iranu. U tri navrata 2004, 2009. i 2017. godine boravio u Kini u institutima iz Luoung-a i Baichenng-a i u Bayannur-u, održavši seriju predavanja po pozivu. Kao predstavnik Srbije 2009. godine učestvovao je u F.A.O. Regional Consultation and Workshop on Seed Production, u Budimpešti, Mađarska. Objavio je blizu 400 naučnih radova i tri poglavlja u monografskom delu. Koautor je preko 100 hibrida suncokreta priznatih u inostranstvu i u Srbiji. Učestvovao je na više domaćih i međunarodnih skupova, na mnogima i kao moderator. Učestvovao je na većem broju naučnih projekata u zemlјi i inostranstvu i rukovodio bilateralnim projektom sa Kinom (2013–2015). Od 2015. je predavač po pozivu na doktorskim studijama Polјoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.
Dr Vuk Đorđević je rođen 06.01.1979. godine u Novom Sadu. Diplomirao je 2002. godine na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Magistrirao je 2007. godine na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, smer genetika i oplemenjivanje biljaka. Doktorsku disertaciju pod nazivom “Biohemijska karakterizacija visokoproteinskih genotipova soje“ odbranio je 2010. godine na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Specijalističko usavršavanje, u trajanju od 6 meseci, iz oblasti genetike, oplemenjivanja i fiziologije soje, obavio je 2008. godine na Iowa State University, IA, US. Zvanje naučnog saradnika stekao je 2011, višeg naučnog saradnika 2017, a naučnog savetnika 2022. godine.
Zaposlen je u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, Institutu od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju od 2003. godine. Oblast istraživanja kojom se bavi je genetika i oplemenjivanje soje. U periodu 2018-2020. bio je rukovodilac tima oplemenjivača u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad. Od 2020. do 2022. bio je rukovodilac Departmana za genetiku i oplemenjivanje biljaka. Od 2022. godine je rukovodilac Odeljenja za leguminoze. Član je Upravnog odbora Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, od 2023. godine.
Do sada je publikovao preko 250 naučnih rezultata u vidu naučnih radova, poglavlja u monografijama, saopštenja na skupovima međunarodnog i nacionalnog značaja. Većina radova je iz naučne oblasti Genetika i oplemenjivanje biljaka. Autor je i koautor 75 sorti soje, registrovanih i realizovanih u našoj zemlji i inostranstvu. Hiršov indeks iznosi 15 (Scopus, 2023). Bio je član za ocenu, odbranu, kao i mentor više doktorskih disertacija. Organizovao je dve međunarodne konferencije posvećene leguminozama. Jedan je od osnivača međunarodnog udruženja International Legume Society ILS, a član je i brojnih naučnih i strukovnih udruženja. Do sada je učestvovao (član projektnog tima, rukovodilac radnog paketa, rukovodilac projekta) u relizaciji preko 20 projekata finansiranih od strane Republike Srbije (Ministarstva prosvete, nauke i tehiološkog razvoja, Pokrajinskog sekretarijata za nauku, Fonda za nauku), Evropske Unije (Sedmi okvirni program, Horizon 2020, Horizon Europe) i drugih međunarodnih institucija.
Član je Društva genetičara Srbije (potpredsednik Sekcije za oplemenjivanje organizama), Društva selekcionera i semenara Srbije i Centra izuzetnih vrednosti za leguminoze. Recenzent je u brojnim međunarodnim časopisima.
Specijalističko usavršavanje, u trajanju od 6 meseci, iz oblasti genetike, oplemenjivanja i fiziologije soje, obavio je 2008. godine na Iowa State University, IA, US. Zvanje naučnog saradnika stekao je 2011, višeg naučnog saradnika 2017, a naučnog savetnika 2022. godine.
Zaposlen je u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, Institutu od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju od 2003. godine. Oblast istraživanja kojom se bavi je genetika i oplemenjivanje soje. U periodu 2018-2020. bio je rukovodilac tima oplemenjivača u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad. Od 2020. do 2022. bio je rukovodilac Departmana za genetiku i oplemenjivanje biljaka. Od 2022. godine je rukovodilac Odeljenja za leguminoze. Član je Upravnog odbora Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, od 2023. godine.
Do sada je publikovao preko 250 naučnih rezultata u vidu naučnih radova, poglavlja u monografijama, saopštenja na skupovima međunarodnog i nacionalnog značaja. Većina radova je iz naučne oblasti Genetika i oplemenjivanje biljaka. Autor je i koautor 75 sorti soje, registrovanih i realizovanih u našoj zemlji i inostranstvu. Hiršov indeks iznosi 15 (Scopus, 2023). Bio je član za ocenu, odbranu, kao i mentor više doktorskih disertacija. Organizovao je dve međunarodne konferencije posvećene leguminozama. Jedan je od osnivača međunarodnog udruženja International Legume Society ILS, a član je i brojnih naučnih i strukovnih udruženja. Do sada je učestvovao (član projektnog tima, rukovodilac radnog paketa, rukovodilac projekta) u relizaciji preko 20 projekata finansiranih od strane Republike Srbije (Ministarstva prosvete, nauke i tehiološkog razvoja, Pokrajinskog sekretarijata za nauku, Fonda za nauku), Evropske Unije (Sedmi okvirni program, Horizon 2020, Horizon Europe) i drugih međunarodnih institucija.
Član je Društva genetičara Srbije (potpredsednik Sekcije za oplemenjivanje organizama), Društva selekcionera i semenara Srbije i Centra izuzetnih vrednosti za leguminoze. Recenzent je u brojnim međunarodnim časopisima.
Dr Milosav Babić je rođen 04.05.1965. u Lešnici. Diplomirao je 1989. godine na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu, magistrirao je iz oblasti Genetika i oplemenjivanje bilja 1993. godine na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, a doktorirao iz iste oblasti 1996. godine na istom fakultetu. U periodu 1990-2014. je bio zaposlen u Institutu za kukuruz „Zemun Polje“ gde je 2000. godine postao rukovodilac Odeljenja za oplemenjivanje i genetiku kukuruza, a 2009. generalni direktor. Organizovao je i finansijski stabilizovao Institut za kukuruz „Zemun Polje” i pozicionirao ovu instituciju kao vodeći domaći istraživački institut, i kao vodeću oplemenjivačku i semensku kuću za kukuruz. U periodu 2014-2016. radio je u Pioneer DuPont kao naučnik istraživanja i vodeći naučnik istraživanja u oblasti biologije odgovoran za planiranje i sprovođenje istraživačkih aktivnosti kompanije u Rusiji i sprovođenje poljskih ispitivanja kukuruza i suncokreta u Rusiji. Tokom 2016. godine se zaposlio u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad u zvanju naučni savetnik na radnom mestu savetnika direktora za genetiku i oplemenjivanje kukuruza, zatim je bio rukovodilac Odeljenja za oplemenjivanje kukuruza i savetnik direktora za komercijalne poslove sa fokusom na rusko tržište. Učestvovao je na dva međunarodna projekta sa Kazahstanom u periodu 1993-1995. i Zambijom i Čileom u periodu 2000-2009. godina na zimskoj selekcionoj generaciji Instituta za kukuruz uključujući test genetičke čistoće u polju. U periodu jun 1998-avgust 1999. bio je u studijskoj poseti SAD-u na Državnom univerzitetu Ajove, na Odseku za agronomiju radeći na programu oplemenjivanja kukuruza sa profesorom dr Kendalom Lemkijem kao supervizorom. U martu 1999. godine je boravio u sedmodnevnoj poseti oplemenjivačkom programu kukuruza u CIMMYT-u (Meksiko) sa Huanom Kordovom kao supervizorom. U svom istraživačkom radu se bavi stvaranjem i unapređenjem početnih populacija, razvojem i procenom vrednosti novih roditeljskih inbred linija kukuruza, razvojem novih hibrida kukuruza i ocenjivanjem u polju, proizvodnjom semena kukuruza i održavanjem oplemenjivačkog semena, kao i istraživanjima u oblasti kvantitativne genetike. Koautor je na više od 165 publikovanih radova uglavnom iz oblasti oplemenjivanja kukuruza i kvantitativne genetike i više od 40 hibrida kukuruza registrovanih od strane Sortne komisije Ministarstva poljoprivrede Srbije.