Upravni odbor Instituta

prof. dr Bogdan Kuzmanović
prof. dr Bog­dan Kuz­manovićPredsed­nik Upravnog odb­o­ra
Rođen je 11.01.1964. u Kovilјu. Osnovne i mag­is­tarske studi­je završio je na Ekonom­skom fakul­te­tu Uni­verzite­ta u Novom Sadu. Mag­is­tars­ki rad je odbranio 1997. godine na istom fakul­te­tu. Dok­tori­rao je 2005. godine na Fakul­te­tu tehničk­ih nau­ka u Novom Sadu, na kome je angažo­van kao pro­fe­sor iz oblasti orga­ni­zaci­je i upravlјan­ja rizici­ma na osnovn­im, mas­ter i dok­torskim studi­ja­ma. Pose­du­je boga­to iskust­vo u privre­di. Više od 20 god­i­na radio je u kom­pani­ji DDOR Novi Sad na rad­nom mes­tu direk­to­ra osig­u­ran­ja imovine, trans­porta i polјo­privrede, a zatim i na rad­nom mes­tu gen­er­alnog direk­to­ra u peri­o­du kada je kom­pani­ja DDOR Novi Sad imala naj­d­i­namični­ji rast i najbolјe rezul­tate u svo­joj istori­ji. Bio je predsed­nik Upravnog odb­o­ra DDOR Banke, Met­als banke ad Novi Sad i Pre­duzeća za puteve “Novi Sad”. Pored rada na fakul­te­tu, angažo­van je u pre­duzeću Transnaf­ta na poslovi­ma direk­to­ra funkci­je za finan­si­jsko ekonomske poslove. Vla­da Repub­like Srbi­je imen­o­vala ga je u sep­tem­bru 2016. godine na mesto predsed­ni­ka Upravnog odb­o­ra Insti­tu­ta za ratarst­vo i povr­tarst­vo iz Novog Sada. Velikim angažo­van­jem i nese­bičn­im zala­gan­jem dopri­neo je da Insti­tut u aprilu 2018. stekne sta­tus naučne insti­tu­ci­je od nacionalnog znača­ja. U decem­bru 2018, Vla­da Repub­like Srbi­je pono­vo ga imenu­je za predsed­ni­ka upravog odb­o­ra Insti­tu­ta na peri­od od četiri godine. Jedan je od osni­vača i član prvog upravnog odb­o­ra „Srpske aso­ci­jaci­je menadžera“, osno­vane u Beogradu u novem­bru 2006. Bio je član Upravnog odb­o­ra Privredne komore Vojvo­dine, skupš­tine Region­alne privredne komore Novi Sad, član je predsed­ništ­va Saveza ekon­o­mista Vojvo­dine, pot­predsed­nik je Predsed­ništ­va Sen­a­ta privrede Srbi­je, dugogodišn­ji član UO Vater­po­lo saveza Srbi­je (2004–2014), član UO Sport­skog društ­va Crve­na Zvez­da (2006–2010).
Bio je men­tor na više od 50 diplom­skih i mas­ter rado­va i 5 mag­is­tarskih teza, men­tor je na izra­di tri dok­torske dis­ertaci­je i član komisi­je za ocenu i odbranu velikog bro­ja diplom­skih i mas­ter rado­va i dok­torskih dis­ertaci­ja.
Kao autor ili koau­tor objavio je tri udžbeni­ka, dve mono­grafi­je i više od 50 rado­va iz oblasti orga­ni­zaci­je, menadž­men­ta i upravlјan­ja rizici­ma, od kojih je veli­ki broj na SCI listi. Učes­nik je na dva pro­jek­ta Min­istarst­va za nauku i tehnološ­ki razvoj Repub­like Srbi­je, za peri­od 2011–2014–2019.
Ožen­jen je, otac tro­je dece, živi i radi u Novom Sadu.
prof. dr Zdravko Tešić
prof. dr Zdravko TešićČlan Upravnog odb­o­ra
Rođen 25.01.1955. u Čelare­vu, opšti­na Bač­ka Palan­ka, Vojvo­d­i­na, od oca Mile Tešić, rođenog u Vođeni­ci i majke Jeke Tešić (rođ. Rak­ić), rođene u Bje­la­ju. Osnovnu školu i gim­naz­i­ju završio je u Novom Sadu. Fakul­tet tehničk­ih nau­ka, odsek mašin­st­vo, smer indus­tri­js­ki sis­te­mi završio je 1981. godine, kada je diplomi­rao na pred­me­tu Upravlјan­je proizvod­nim sis­temi­ma.
Zaposlen 02.10.1981. na Insti­tu­tu za indus­tri­jske sis­teme Fakul­te­ta tehničk­ih nau­ka, gde je biran u zvan­je asis­ten­ta pripravni­ka za oblast Orga­ni­zaci­ja i anal­iza sis­tema. Poslediplomske studi­je završio je na Fakul­te­tu tehničk­ih nau­ka, smer infor­ma­ciono-upravlјač­ki sis­te­mi. Mag­is­tars­ki rad pod naslovom Prilog istraži­van­ji­ma međuza­v­is­nos­ti mod­u­la u sis­te­mu za upravlјan­je proizvod­njom odbranio je 1990. na Fakul­te­tu tehničk­ih nau­ka. Dok­torsku dis­ertaci­ju pod naslovom “Prilog razvo­ju opšteg mod­ela sis­tema za upravlјan­je pro­ces­i­ma rada u indus­tri­jskim pre­duzeći­ma” odbranio je 17.06.2006. na Fakul­te­tu tehničk­ih nau­ka.
Kao izabrani pred­stavnik Uni­verzite­ta u Novom Sadu boravio je na stručnom usavrša­van­ju na War­wick uni­verzite­tu u Velikoj Bri­tani­ji u tra­jan­ju od tri mese­ca.
U peri­o­du od 1993. do 1999. radio je kao samostal­ni pro­jek­tant na izra­di pro­jeka­ta infor­ma­ciono upravlјačk­ih sis­tema za potrebe indus­tri­jskih pre­duzeća. Od 1999. do kra­ja 2003. radio je u fabri­ci FKL iz Teme­ri­na kao direk­tor sek­to­ra za infor­ma­ciono-upravlјačke sis­teme. Okto­bra 2004. zaposlen na Fakul­te­tu tehničk­ih nau­ka kao asis­tent, a okto­bra 2006. biran je u zvan­je docen­ta. U zvan­je vanrednog pro­fe­so­ra izabran je 14.07.2011, a u zvan­je redovnog pro­fe­so­ra 14.07.2016. godine. Zaposlen je sa punim rad­nim vre­menom na Fakul­te­tu tehničk­ih nau­ka i učestvu­je u obra­zovnom pro­ce­su u okviru osnovnih, mas­ter i dok­torskih studi­ja. Izvo­di nas­tavu na pred­me­ti­ma: Upravlјan­je pro­ces­i­ma rada, SAP sis­te­mi pre­duzeća, Inteligent­no privređi­van­je i efek­tivni menadž­ment i Anal­iza i mod­eli­ran­je poslovnih proce­sa.
Pored izvođen­ja nas­tave na Fakul­te­tu tehničk­ih nau­ka u Novom Sadu učestvo­vao je u izvođen­ju nas­tave na osnovn­im i poslediplom­skim studi­ja­ma na Mašin­skom fakul­te­tu u Mostaru, Ban­ja Luci i Sara­je­vu.
Bio je men­tor na više od 50 diplom­skih i mas­ter rado­va i 3 mag­is­tarske teze, men­tor je na izra­di jedne dok­torske dis­ertaci­je i član komisi­je za ocenu i odbranu velikog bro­ja rado­va napred nave­dene vrste.
Objavio je 30 naučno-stručnih rado­va, dva udžbeni­ka i učestvo­vao u izra­di 5 naučnois­traži­vačk­ih pro­jeka­ta. Kao pro­jek­tant i rukovodi­lac učestvo­vao je na 30 pro­jeka­ta iz oblasti privred­nih pri­me­na.
Rukovodi­lac je mod­u­la na inžen­jer­skom menadž­men­tu, član je Inter­na­tion­al Man­age­ment Acad­e­my, Novi Sad; član je Edi­to­r­i­al Board of Inter­na­tion­al Jour­nal of Indus­tri­al Engi­neer­ing and Man­age­ment (IJIEM), član komisi­je za nos­tri­fikaci­ju stranih diplo­ma na Depart­manu za indus­tri­jsko inžen­jer­st­vo i menadž­ment.
Učes­nik je na dva pro­jek­ta Min­istarst­va za nauku i tehnološ­ki razvoj Repub­like Srbi­je, za peri­od 2011–2014–2019.
prof. dr Nebojša Momirović
prof. dr Nebo­jša MomirovićČlan Upravnog odb­o­ra
Prof. dr Nebo­jša Momirović rođen je 1963. u Paraćinu, Repub­li­ka Srbi­ja. Na Polјo­privred­nom fakul­te­tu Uni­verzite­ta u Beogradu diplomi­rao je 1988, mag­istri­rao 1992. i dok­tori­rao 1994. godine. Na Polјo­privred­nom fakul­te­tu zaposlen je od 1989. gde je, počevši od asis­ten­ta pripravni­ka, prošao sva zvan­ja do redovnog pro­fe­so­ra u koje je izabran 2007. godine. Za uspe­he na studi­ja­ma više puna je nagrađi­van, a bio je i stipendista SANU i Fon­daci­je za naučni podm­ladak. Dobit­nik je nagrade iz fon­da “Dr Lazar Sto­jković“ koju dodelјu­je Mat­i­ca Srp­s­ka mladim naučn­im rad­nici­ma iz oblasti agroekologi­je i agroeko­sis­tema. Stručno i naučno usavrša­van­je obavio je u SAD (1995) i Izraelu (1999), a nakon toga se usavršavao na bro­jn­im studi­jskim boravci­ma u Holandi­ji i Izraelu. Učestvo­vao u real­izaci­ji više naučnih, razvo­jnih i stručnih pro­jeka­ta i bio je rukovodi­lac dva pro­jek­ta iz Nacionalnog pro­gra­ma Biotehnologi­ja i agroin­dus­tri­ja. Objavio je 210 naučnih rado­va, od čega 10 u časopisi­ma sa SCI liste.
Naučni interes ispolјio je u oblasti sis­tema zem­lјo­rad­nje i sis­tema obrade zem­lјiš­ta, mera nege i kon­t­role korovske veg­etaci­je u kon­ven­cional­noj, inte­gral­noj i organ­skoj proizvod­nji, kao i inte­grisan­ju napredne tehnologi­je gajen­ja u inten­zivnoj proizvod­nji ratarskih i povr­tarskih use­va. Bio je men­tor 2 dok­torske dis­ertaci­je, 3 mag­is­tars­ka i mas­ter rada, 2 speci­jal­is­tič­ka i 18 diplom­skih i završnih rado­va, te član komisi­je za odbranu 12 dok­torskih dis­ertaci­ja, 11 mag­is­tarskih i mas­ter rado­va i 23 diplom­s­ka i završ­na rada.
Znača­jnu aktivnost ispolјio je u trans­feru novih tehnologi­ja i imple­mentaci­ji znan­ja i vešti­na iz oblasti inten­zivnih sis­tema zem­lјo­rad­nje u zaštićenom pros­toru i gajen­ju ratarskih i povr­tarskih use­va na otvorenom polјu. Održao je bro­j­na pre­da­van­ja, sem­i­nare i radion­ice u zem­lјi, regionu i inos­transtvu. Član je Društ­va za prouča­van­je zem­lјiš­ta, Her­bološkog društ­va Srbi­je, Evrop­skog društ­va za prouča­van­je koro­va i pot­predsed­nik Srp­skog društ­va za prouča­van­je obrade zem­lјiš­ta.
prof. dr Mira Pucarević
prof. dr Mira Pucare­vićČlan Upravnog odb­o­ra
Osnovne studi­je završi­la je na Tehnološkom fakul­te­tu u Novom Sadu (1980 –1986) odbran­jen­im diplom­skim radom iz oblasti opti­mizaci­je dobi­jan­ja etanola iz top­inam­bu­ra.
Post­diplomske studi­je na Tehnološkom fakul­te­tu u Novom Sadu (1986–1997) na smeru Tehnologi­ja voda i otpad­nih voda završi­la je odbra­nom mag­is­tarskog rada iz oblasti opti­mizaci­je određi­van­ja her­bi­ci­da iz vode.
Rad na dok­torskoj tezi (1997–2003) završi­la je odbra­nom teze na Tehnološkom fakul­te­tu iz oblasti čvrsto­fazne ekstrak­ci­je i superkri­tične des­or­p­ci­je atraz­i­na i nje­gov­ih metaboli­ta iz podzemne vode.
Oblasti intereso­van­ja i naučnih istraži­van­ja su u okvir­i­ma instru­men­tal­nih tehni­ka, u prvom redu gasne i tečne hro­matografi­je uz upotre­bu visoko selek­tivnih detek­to­ra u anal­izi organ­skih kon­t­a­m­i­nana­ta u živ­ot­noj sre­di­ni i hrani. Usavrša­jući se na bro­jn­im kur­se­vi­ma u sve­tu i kod nas, stekla je veliko iskust­vo u korišćen­ju hro­matograf­skih tehni­ka za određi­van­je pes­ti­ci­da i nji­hovih metaboli­ta u zemljiš­tu vodi i biljka­ma, kao i polihlo­risanih bife­ni­la, aro­matičnih i ali­fatičnih ugljovodonika, PAHo­va, UV-fil­tera, fta­lat­nih estara i drugih organ­skih jed­in­jen­ja. Takođe se bavi ispi­ti­van­jem mas­no-kiselin­skog sas­ta­va masti i ulja kao i kvalite­tom biodizela. Objav­i­la je više od 200 naučnih saopšten­ja u domaćim i stran­im naučn­im časopisi­ma, kao i naučn­im skupovi­ma. Član je Save­ta za reg­is­traciju pes­ti­ci­da Min­istars­va poljoprivrede šumarst­va i vodoprivrede, Srp­skog društ­va za prouča­van­je zemljiš­ta, Društ­va za prouča­van­je biodizela i Sen­a­ta Uni­verzite­ta Edukons.
U toku svo­je naučne i pro­fe­sorske kar­i­jere, bila je men­tor i član mno­go­b­ro­jnih komisi­ja za odbranu završnih, mas­ter i dok­torskih teza na Fakul­te­tu zaštite živ­otne sre­dine Uni­verzite­ta Edukons.
Rukovodi­lac je više nacional­nih i među­nar­o­d­nih naučnih pro­jeka­ta.
Na Fakul­te­tu zaštite živ­otne sre­dine je redovan pro­fe­sor na osnovn­im (Instru­men­talne metode anal­ize), mas­ter (Ispi­ti­van­je namir­ni­ca i bezbed­nost hrane, Tret­man otpad­nih voda i Hro­matografske metode u zašti­ti živ­otne sre­dine) i dok­torskim studi­ja­ma (Odabrana poglavl­ja instru­men­tal­nih meto­da anal­ize).
dr Vojislav Mihailović
dr Vojislav MihailovićČlan Upravnog odb­o­ra
Naučni savet­nik, bio je upravnik Zavo­da za krm­no bilјe u peri­o­du 1995–2012. godine, a 2013. je imen­o­van za pomoćni­ka direk­to­ra za orga­ni­zaci­ju poslo­va u proizvod­nji i plas­manu. Na toj pozi­ci­ji je bio do novem­bra 2015. godine od kada radi kao savet­nik za genetiku i ople­men­ji­van­je bilјa­ka. Rođen je 1957. u Pri­jeloz­i­ma, Bije­lo Polјe, Crna Gora. Docent je na pred­me­tu Proizvod­n­ja krmnog bilјa. Polјo­privred­ni fakul­tet ratarsko-povr­tarskog smera završio je u Novom Sadu 1981. Mag­istri­rao je (1989) i dok­tori­rao (1994) na Polјo­privred­nom fakul­te­tu u Novom Sadu, nauč­na oblast Geneti­ka i ople­men­ji­van­je bilјa­ka. Po završetku Fakul­te­ta radio je u DP PD OOUR Vojvo­d­i­na u Novom Miloše­vu, a 1982. prelazi u Insti­tut za ratarst­vo i povr­tarst­vo Polјo­privrednog fakul­te­ta u Novom Sadu, kao asis­tent pripravnik u naučnom radu na ople­men­ji­van­ju i selek­ci­ji jedno­godišn­jih krm­nih mahu­nar­ki. Izabran je za asis­ten­ta u nas­tavi 1987. i docen­ta 1996. godine. Od 2005. je u zvan­ju naučnog savet­ni­ka. Objavio je više od 500 naučnih rado­va u celi­ni ili u sažetku, poglavlјa u domaćim i među­nar­o­d­nim časopisi­ma, zbor­nici­ma i mono­grafi­ja­ma, i obavešten­ja sa naučnih skupo­va. Kao ople­men­ji­vač do sada je stvo­rio 52 sorte priz­nate u zem­lјi, pri čemu je prvi autor na 34 a koau­tor na 18 sor­ti različi­tih krm­nih bilјa­ka. Priz­na­to mu je 18 sor­ti u inos­transtvu, EU i drugim zem­lјa­ma. Bio je član Odb­o­ra za akred­itaci­ju naučnois­traži­vačk­ih orga­ni­zaci­ja u peri­o­du 2014–2018. god­i­na. Član je Upravnog odb­o­ra Insti­tu­ta za ratarst­vo i povr­tarst­vo i Nacionalnog save­ta za biotehnologi­ju i polјo­privre­du od 2016. godine.
dr Goran Bekavac
dr Goran BekavacČlan Upravnog odb­o­ra
Naučni savet­nik. U Odelјen­ju za kuku­ruz radi od 1991. godine. Dok­tori­rao je na Polјo­privred­nom fakul­te­tu u Novom Sadu 1996. godine. U naučnom radu bavi se kon­ven­cional­nim ople­men­ji­van­jem kuku­ruza i stvaran­jem hib­ri­da tol­er­ant­nih pre­ma her­bi­cidi­ma. Kao autor ili koau­tor učestvo­vao je u izra­di više od 150 naučnih i stručnih rado­va pub­liko­vanih u zem­lјi i inos­transtvu. Autor je ili koau­tor 106 hib­ri­da kuku­ruza reg­istrovanih u zem­lјi i 46 hib­ri­da reg­istrovanih u inos­transtvu. Autor je i prvog hib­ri­da kuku­ruza tol­er­antnog pre­ma her­bi­cidu Focus Ultra reg­istrovanog u Repub­li­ci Srbi­ji. Obavlјao je funkci­ju pomoćni­ka direk­to­ra za nauku od 2008 do 2009, kao i funkci­ju rukovo­di­o­ca Odelјen­ja za kuku­ruz od 2013. do 2016. godine.
dr Siniša Jocić
dr Siniša JocićČlan Upravnog odb­o­ra
Naučni savet­nik. Rad­ni odnos u Insti­tu­tu zas­no­vao je 1992. u Zavo­du za ulјane kul­ture kao istraži­vač na Geneti­ci i ople­men­ji­van­ju sun­cokre­ta. Diplomi­rao je 1992. godine na Polјo­privred­nom fakul­te­tu u Novom Sadu, smer Ratarst­vo i povr­tarst­vo, gde je i mag­istri­rao 1997. na smeru Geneti­ka i ople­men­ji­van­je bilјa­ka. Dok­torsku dis­ertaci­ju iz oblasti Genetike i ople­men­ji­van­ja bilјa­ka odbranio je 2003. na Polјo­privred­nom fakul­te­tu Uni­verzite­ta u Novom Sadu. Speci­jal­izaci­ju iz oblasti Genetike i ople­men­ji­van­ja sun­cokre­ta obavio je 2000. godine u Insti­tut Nation­al de la Recherche Agronomique (INRA) – Cen­tre de Mont­pel­li­er, Fran­cus­ka. U zvan­je naučnog sarad­ni­ka izabran je 2004, višeg naučnog sarad­ni­ka 2007, a u zvan­je naučnog savet­ni­ka 2012. Bio je član Naučnog veća Insti­tu­ta za ratarst­vo i povr­tarst­vo u peri­odi­ma 2006–2011. i 2013–2018. Bio je koor­di­na­tor ople­men­ji­vačkog pro­gra­ma sun­cokre­ta u Odelјen­ju za ulјane kul­ture od 2007. do 2015. i koor­di­na­tor F.A.O. ESCORENA Sun­flower Research Net­work od 2010. godine. Od 2015. do 2017, bio je rukovodi­lac Odelјen­ja za ulјane kul­ture, a član je Upravnog odb­o­ra Insti­tu­ta od 2014. Savet­nik je za genetiku i ople­men­ji­van­je bilјa­ka od 2017. Učestvo­vao je u real­izaci­ji 5 među­nar­o­d­nih i 6 nacional­nih pro­jeka­ta tehnološkog razvo­ja od kojih je na dva bio rukovodi­lac. Član je Društ­va genetičara Srbi­je, Društ­va selek­cionera i seme­nara Srbi­je, Inter­na­tion­al Sun­flower Asso­ci­a­tion (ISA), Euro­pean Asso­ci­a­tion for research on plant breed­ing (EUCARPIA) i FAO Euro­pean Sys­tem of Coop­er­a­tive Research Net­work in Agri­cul­ture (ESCORENA) – Sun­flower Research Net­work. Hib­ri­di sun­cokre­ta čiji je prvi autor dr Siniša Jocić, dobit­ni­ci su nagra­da „Najbolјe iz Vojvo­dine“, nagra­da Izvršnog veća Vojvo­dine 2006. – hib­rid Rimi, a hib­rid Sumo 1 PR nagrade „Najbolјe iz Srbi­je“ 2013, koju dodelјu­je Privred­na komo­ra Srbi­je. Autor je 305 hib­ri­da sun­cokre­ta, od čega je 241 priz­nat u inos­transtvu, a 64 priz­na­to u Srbi­ji. Kao autor ili koau­tor do sada je objavio 403 nauč­na rada i to 9 poglavlјa u domaćim i među­nar­o­d­nim mono­grafi­ja­ma, 49 rado­va u među­nar­o­d­nim i 72 u domaćim časopisi­ma, 140 saopšten­ja na među­nar­o­d­nim i 112 na nacional­nim skupovi­ma, kao i 21 patent. Ukup­na pro­duk­ci­ja je, do danas, 710 naučnois­traži­vačk­ih rezul­ta­ta.