Upravni odbor Instituta

prof. dr Dragana Latković
prof. dr Dragana LatkovićPredsednik Upravnog odbora
Dr Dragana S. Latković, redovni profesor, rođena 20.01.1967. godine u Vođenica, Bos. Petrovac.

Obrazovanje
• Dipl. Inž.-1990- Fakultet poljoprivrednih znanosti Sveučilišta u Zagrebu
• Magistar-2002-Polјoprivredni fakultet u Novom Sadu, smer gajenje njivskih bilјaka
• Doktor nauka-2010-Polјoprivredni fakultet u Novom Sadu

Kretanje u profesionalnom radu
• Fakultet poljoprivrednih znanosti, Sveučilišta u Zagrebu, 1991., asistent pripravnik
• Institut za ratarstvo i povrtarstvo Polјoprivrednog fakulteta Novi Sad, 1992/96., stručni saradnik
• Polјoprivredni fakultet u Novom Sadu,1996/02., asistent pripravnik
• Polјoprivredni fakultet u Novom Sadu, 2002/10., asistent
• Polјoprivredni fakultet u Novom Sadu, 2010/15., docent
• Polјoprivredni fakultet u Novom Sadu, 2015., vanredni profesor za užu naučnu oblast Ratarstvo i povrtarstvo
• Polјoprivredni fakultet u Novom Sadu, 2021., redovni profesor za užu naučnu oblast Ratarstvo i povrtarstvo

Boravci u inostranstvu/specijalizacije
• Obavila je veći broj studijskih boravaka u Nemačkoj, Rumuniji, Italiji, Hrvatskoj, Mađarskoj, Rusiji, Švajcarskoj, Polјskoj i učestvovala na brojnim nacionalnim i međunarodnim skupovima kao i radnim sastancima u okviru međunarodnih projekata u Evropi

Publikacije
• Objavila je preko 244 referenci (nacionalni i međunarodni časopisi kao i nacionalni i međunarodni skupovi). 19 radova je objavila u referentnim časopisima sa impakt faktorom. Koautor je dve nacionalne monografije, dva udžbenika i tri priručnika.

Projekti
• Dr Dragana Latković je učestvovala na ukupno 15 projekata i to: 6 naučnih projekata finansiranih od strane Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj RS; 1 naučni projekat finansiran od strane Ministarstva polјoprivrede RS; 5 projekata finansiranih od strane Pokrajinskog sekretarijata za nauku, tehnologiju i razvoj (na jednom je bila i rukovodilac); 1 projekat naučno tehnološke saradnje koji je bio finansiran od strane Pokrajinskog sekretarijata za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu (rukovodilac ispred Polјoprivrednog fakulteta); 1 međunarodni naučni projekat finansiran od švajcarske nacionalne naučne fondacije i agencije za saradnju i razvoj, i rukovodilac jednog IPA projekta koji je finansiran od strane EU.

Akademske aktivnosti
• Nastava iz NO Ratarstvo i povrtarstvo na osnovnim, master i doktorskim studijama
• Mentor 1 doktorske disertacije, 5 master radova i 13 diplomskih radova. Učesnik je u većem broju komisija na svim nivoima studija

Članstvo u udruženjima
• Društvo za fiziologiju bilјaka Srbije
• Društvo za proučavanje zemlјište Srbije
• ESA-European society for agronomy

Ostale aktivnosti
• Na četiri međunarodna skupa imala je predavanja po pozivu
• Organizovala osam naučno stručnih skupova
• Direktor Departmana za ratarstvo i povrtarstvo Polјoprivrednog fakulteta od 2012. do 2021.godine
• Član Upravnog odbora Instituta za zemlјište Beograd
• Govori, čita i piše engleski
• Majka jednog deteta

prof. dr Aleksandar Paunović
prof. dr Aleksandar PaunovićČlan Upravnog odbora
Prof. dr Aleksandar S. Paunović rođen je 1959. godine u Čačku. Osnovnu školu i Gimnaziju, prirodno-matematički smer, završio je u Čačku. Na Agrononomskom fakultetu u Čačku završio je osnovne akademske studije Agronomija – opšti smer i magistarske studije, grupa Ekologija i agrotehnika žita. Na istom fakuletu stekao je zvanje doktora Agronomskih nauka 2002. godine. Zaposlen je na Agronomskom fakultetu u Čačku Univerziteta u Kragujevcu od 1990. godine gde je stekao sva izborna zvanja. Od 2012. godine ima zvanje redovnog profesora za užu naučnu oblast Ratarstvo i krmno bilje. Učestvuje u izvođenju nastave na osnovnim, master i doktorskim akademskim studijama na predmetima koji pripadaju užoj oblasti Ratarstvo. Do sada je bio mentor jedne odbranjene doktorske disertacije i član komisija za ocenu i odbranu 6 doktorskih disertacija kao i mentor ili član većeg broja komisija za odbranu magistarskih teza, master radova, specijalističkih radova i završnih radova na osnovnim akademskim studijama. Obavljao je dužnost Šefa katedre za ratarstvo i povrtarstvo u tri izborna mandata. U periodu od 2008. do 2012. godine bio je predsednik komisije za master i doktorske studije, a od 2008. do 2014. godine predsednik Komisije za obezbeđenje kvaliteta na Agronomskom fakultetu u Čačku. U periodu od 2006. do 2012. godine obavljao je dužnost prodekana za nastavu na Agronomskm fakultetu u Čačku. Bio je član Saveta za Popis poljoprivrede 2012. godine u Republici Srbiji i član Saveta formiran od strane Ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine Vlade Republike Srbije, 2014-2016. godine. Član je redakcije naučnog časopisa Journal of Central European Agriculture od 2016. godine. Rukovodio je poslovima na izradi dokumentacije za akreditaciju studijskih programa i ustanove Agronomskog fakulteta u Čačku u 2008, 2013 i 2015. godini, a 2020. godine rukovodio je izradom dokumentacije za akreditaciju osnovnih akademskih studija Opšta agronomija. U 2013. godini bio je rukovodilac izrade Izveštaja o samovrednovanju i ocenjivanju kvaliteta rada Agronomskog fakulteta u Čačku. Na Univerzitetu u Kragujevcu obavljao je funkciju člana Saveta Univerziteta u tri izborna mandata. U periodu od 2007. do 2012. godine aktivno je učestvovao u radu Komisije za obezbeđenje kvaliteta Univerziteta u Kragujevcu. Od strane Nacionalnog akreditacionog tela Republike Srbije angažovan je od 2008. godine do sada za recenzenta većeg broja studijskih programa osnovnih, master i doktorskih akademskih studija, pri čemu je obavljao recenzije ispunjenosti uslova za akreditaciju visokoškolskih ustanova kao i recenzije spoljašnje provere kvaliteta visokoškolskih ustanova. Kao autor ili koautor do sada je publikovao 212 naučnih i stručnih radova. Učestvovao je u realizaciji dvanaest naučnih projekata i dva projekta bilateralne saradnje od čega je bio rukovodilac jednog projekta. Publikovao je monografiju pod nazivom Ječam i dva praktikuma iz Specijalnog ratarstva. U 2015. godini izabran je za redovnog člana Razvojne akademije poljoprivrede Srbije.
Rešenjem Vlade Republike Srbije broj 119-5154/2021 od 03.06.2021. godine imenovan je za člana Upravnog odbora Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, Instituta od nacionalnog zanačaja za Republiku Srbiju.

E-pošta: aco@kg.ac.rs
Telefon: 032 303 419
Adresa: Agronomski fakultet u Čačku
Cara Dušana 34, 32000 Čačak

prof. dr Goran Maksimović
prof. dr Goran MaksimovićČlan Upravnog odbora
Rođen je 02. marta 1971. godine u Prištini. Osnovnu školu je završio u Gračanici gimnaziju u Prištini. Osnovne studije završio na Pravnom fakultetu, Univerziteta u Kragujevcu. Magistareske studije završio na Univerzitetu Union, u Beogradu. Doktoriraro na Polјoprivrednom fakultetu, Univerziteta u Novom Sadu 2010 godine. U zvanje docenta biran 2011. godine na Polјoprivrednom fakultetu Univerziteta u Prištini, u zvanje vanrednog profesora 2016.godine, u zvanje redovnog profesora biran na istom fakultetu 01.07.2020 godine, za naučnu oblast Agrarna ekonomija, Ekonomika polјoprivrednog zadrugarstva, tj, za predmete Osnovi ekonomije i Ekonomika polјoprivrede. Od 1990 – 1994. godine radio u Kombinatu ”Trepča” u Prištini, od 1994. – 2001.godine na Mašinskom fakultetu u Prištini, 2001 – 2011. godina na Fakultetu Tehničkih nauka u Kososkoj Mitrovici Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici i od 2011. godine i dalјe na predmetima Finansije i finansijsko poslovanje (osnovne studije) i Preduzetništvo (master studije). Dopunski rad je obavlјao i na Državnom Univerzitetu u Novom Pazaru od 2006 – 2010. godine. Konsultanske usluge pružao je 2015 – 2016. godine na Visokoj tehničkoj školi u Zvečanu, 2016 – 2017. godine na Visokoj tehničkoj školi u Leposaviću, trenutno konsultanske usluge pruža Akademiji strukovnih studija Kosova i Metohije.
Autor i koautor je šezdeset naučnih i stručnih radova u međunarodnim i vodećim nacionalnim časopisima, međunarodinim naučnim skupovima i na skupovima nacionalnog značaja. Koautor je udžbenika Ekonomika polјoprivrede, i udžbenika Osnovi ekonomije, jedne monografije. Učesnik je tri projekta koje je finansiralo Ministarstvo polјoprivrede Republike Srbije, član predsedništva i predsednik Naučnog društva agrarnih ekonomista Balkana, član redakcije i recenzent međunarodnog časopisa Ekonomika polјoprivrede, član Razvojne Akademije Polјoprivrede Srbije. Na Polјoprivrednom fakultetu u Lešku bio je član Saveta fakulteta, šef je katedre za Agroekonomiju , mentor za izradu magistarskog rada i dve doktorske disertacije, i član komisija za odbranu urađenih doktorskih i magistarskih teza i recenzent komisije za naučno nastavno unapređenje. Član je Stručnog veća za biotehničke nauke Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Član je Saveta Fakulteta za hotelijerstvo i turizam iz Vrnjačke Banje, Univerziteta u Kragujevcu, iz redova osnivača.

Za svoj rad dobitnik je većeg broja priznanja.
Oženjen je otac troje dece. U stalnom radnom odnosu je na Polјoprivrednom fakultetu Univerzitetu u Prištini, sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, živi u Vrnjačkoj Banji.

prof. dr Zoran BroćićČlan Upravnog odbora
dr Vojislav Mihailović
dr Vojislav MihailovićČlan Upravnog odbora
Naučni savetnik, bio je upravnik Zavoda za krmno bilјe u periodu 1995-2012. godine, a 2013. je imenovan za pomoćnika direktora za organizaciju poslova u proizvodnji i plasmanu. Na toj poziciji je bio do novembra 2015. godine od kada radi kao savetnik za genetiku i oplemenjivanje bilјaka. Rođen je 1957. u Prijelozima, Bijelo Polјe, Crna Gora. Docent je na predmetu Proizvodnja krmnog bilјa. Polјoprivredni fakultet ratarsko-povrtarskog smera završio je u Novom Sadu 1981. Magistrirao je (1989) i doktorirao (1994) na Polјoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, naučna oblast Genetika i oplemenjivanje bilјaka. Po završetku Fakulteta radio je u DP PD OOUR Vojvodina u Novom Miloševu, a 1982. prelazi u Institut za ratarstvo i povrtarstvo Polјoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kao asistent pripravnik u naučnom radu na oplemenjivanju i selekciji jednogodišnjih krmnih mahunarki. Izabran je za asistenta u nastavi 1987. i docenta 1996. godine. Od 2005. je u zvanju naučnog savetnika. Objavio je više od 500 naučnih radova u celini ili u sažetku, poglavlјa u domaćim i međunarodnim časopisima, zbornicima i monografijama, i obaveštenja sa naučnih skupova. Kao oplemenjivač do sada je stvorio 52 sorte priznate u zemlјi, pri čemu je prvi autor na 34 a koautor na 18 sorti različitih krmnih bilјaka. Priznato mu je 18 sorti u inostranstvu, EU i drugim zemlјama. Bio je član Odbora za akreditaciju naučnoistraživačkih organizacija u periodu 2014-2018. godina. Član je Upravnog odbora Instituta za ratarstvo i povrtarstvo i Nacionalnog saveta za biotehnologiju i polјoprivredu od 2016. godine.
dr Goran Bekavac
dr Goran BekavacČlan Upravnog odbora
Naučni savetnik, Rukovodilac Odeljenja za kukuruz. Rođen 1966. u Sremskoj Rači. Diplomirao je 1991. na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, smer ratarsko-povrtarski. Iste godine zasnovao je radni odnos u Odeljenju za kukuruz, Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Magistarsku tezu je odbranio 1994, a doktorsku disertaciju 1996. godine na katedri za Genetiku i oplemenjivanje biljaka Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. U zvanje naučnog saradnika izabran je 1998, višeg naučnog saradnika 2002. i naučnog savetnika 2007. godine. Specijalizaciju iz oblasti genetike i oplemenjivanja kukuruza obavio je na Iowa State University, Ames, Iowa, SAD tokom 1998. godine. Učesnik je dva programa bilateralne saradnje Ministarstva poljoprivrede R. Srbije i USDA: Cochran Fellowship Program – Balkan Biotechnology, 09-21.07.2001, USDA i US – Serbia and Montenegro joint research of corn rootworm (Diabrotica spp), 20.07. – 02.08.2003, USDA).
Autor je ili koautor više od 150 naučnih i stručnih radova publikovanih u zemlji i inostranstvu, 106 hibrida kukuruza registrovanih u R. Srbiji i 46 hibrida registrovanih u inostranstvu. Autor je i prvog hibrida kukuruza tolerantnog prema herbicidu Focus Ultra registrovanog u Republici Srbiji. Učestvovao je u realizaciji 2 međunarodna projekta i 7 nacionalnih projekata tehnološkog razvoja, od kojih je na 2 bio rukovodilac. Bio je rukovodilac jednog projekta od posebnog interesa za održivi razvoj AP Vojvodine. Recenzent je tri međunarodna i jednog časopisa nacionalnog značaja. Bio je predsednik Nacionalnog saveta za biološku sigurnost (2001-2003) i član je Stručnog saveta za biološku sigurnost od 2013 do danas.
Dr Bekavac je bio pomoćnik direktora za nauku u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo (2008-2009), rukovodilac Odeljenja za kukuruz (2013-2016; 2018 do danas) i savetnik je za genetiku i oplemenjivanje biljaka od 2016. godine. Bio je predsednik Radne grupe za izradu Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja R. Srbije za period 2014-2024. u oblasti ratarstva i povrtarstva. Član je Upravnog odbora Instituta za ratarstvo i povrtarstvo od 2014. do danas. Član je Komisije za priznavanje hibrida kukuruza Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije od 2017, Društva selekcionera i semenara Srbije, Društva genetičara Srbije i EUCARPIA (European Association for Research on Plant Breeding). Časopis „European Seed“ uvrstio je dr Bekavca u grupu 20 najinovativnijih oplemenjivača u evropskom semenarskom sektoru u 2019. godini.
dr Siniša Jocić
dr Siniša JocićČlan Upravnog odbora
Naučni savetnik. Radni odnos u Institutu zasnovao je 1992. u Zavodu za ulјane kulture kao istraživač na Genetici i oplemenjivanju suncokreta. Diplomirao je 1992. godine na Polјoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, smer Ratarstvo i povrtarstvo, gde je i magistrirao 1997. na smeru Genetika i oplemenjivanje bilјaka. Doktorsku disertaciju iz oblasti Genetike i oplemenjivanja bilјaka odbranio je 2003. na Polјoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Specijalizaciju iz oblasti Genetike i oplemenjivanja suncokreta obavio je 2000. godine u Institut National de la Recherche Agronomique (INRA) – Centre de Montpellier, Francuska. U zvanje naučnog saradnika izabran je 2004, višeg naučnog saradnika 2007, a u zvanje naučnog savetnika 2012. Bio je član Naučnog veća Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u periodima 2006–2011. i 2013–2018. Bio je koordinator oplemenjivačkog programa suncokreta u Odelјenju za ulјane kulture od 2007. do 2015. i koordinator F.A.O. ESCORENA Sunflower Research Network od 2010. godine. Od 2015. do 2017, bio je rukovodilac Odelјenja za ulјane kulture, a član je Upravnog odbora Instituta od 2014. Savetnik je za genetiku i oplemenjivanje bilјaka od 2017. Učestvovao je u realizaciji 5 međunarodnih i 6 nacionalnih projekata tehnološkog razvoja od kojih je na dva bio rukovodilac. Član je Društva genetičara Srbije, Društva selekcionera i semenara Srbije, International Sunflower Association (ISA), European Association for research on plant breeding (EUCARPIA) i FAO European System of Cooperative Research Network in Agriculture (ESCORENA) – Sunflower Research Network. Hibridi suncokreta čiji je prvi autor dr Siniša Jocić, dobitnici su nagrada „Najbolјe iz Vojvodine“, nagrada Izvršnog veća Vojvodine 2006. – hibrid Rimi, a hibrid Sumo 1 PR nagrade „Najbolјe iz Srbije“ 2013, koju dodelјuje Privredna komora Srbije. Autor je 305 hibrida suncokreta, od čega je 241 priznat u inostranstvu, a 64 priznato u Srbiji. Kao autor ili koautor do sada je objavio 403 naučna rada i to 9 poglavlјa u domaćim i međunarodnim monografijama, 49 radova u međunarodnim i 72 u domaćim časopisima, 140 saopštenja na međunarodnim i 112 na nacionalnim skupovima, kao i 21 patent. Ukupna produkcija je, do danas, 710 naučnoistraživačkih rezultata.