Upravni odbor Instituta
Prof. dr Marijana Dukić Mijatović je rođena 1975. godine u Kuli, gde je kao đak generacije završila osnovnu školu, a potom i Gimnaziju u Vrbasu. Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu diplomirala je 1999. godine. Pravosudni ispit položila je 2002. godine sa odlikom, nakon pripravničkog staža u Privrednom sudu u Novom Sadu. Magistarski rad pod naslovom „Ostvarivanje regresa u osiguranju” odbranila je 2004. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu pod mentorstvom prof. dr Slavka Carića, osnivača Univerziteta Privredna akademija. Iste godine prijavila je temu doktorske disertacije „Zaštita poverilaca u stečaju” i 2008. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu stekla zvanje doktora nauka. Prof. dr Marijana Dukić Mijatović zaposlena je na Univerzitetu u Novom Sadu na Fakultetu tehničkih nauka – Departmanu za opšte discipline u tehnici, kao i na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu gde je birana 2016. godine u zvanje redovnog profesora. Prof. dr Marijana Dukić Mijatović je bila državni sekretar u Ministarstvu prosvete (2022-2024) zadužen za visoko obrazovanje, nakon dvogodošnjeg mandata na poziciji državnog sekretara u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, gde je bila zadužena za resore visokog obrazovanja i nauke (2020-2022). Vršila je funkciju Direktora Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Grada Novog Sada (2014-2016). Bila je savetnik Gradonačelnika Novog Sada za investicije i implementaciju strateških projekata (2016-2020). Obavljala je funkciju predsednice Nadzornog odbora JP Zavoda za izgradnju grada Novog Sada (2012) i Predsednice Nadzornog odbora Dnevnik holding a.d. Novi Sad (2014). Bila je zastupnik republičkog kapitala u Luci Novi Sad (2016-2018). Bila je šef pregovaračkog tima Grada Novog Sada za investicione projekte Delphi Packard doo Novi Sad, Lear Corporation doo Novi Sad, Continental automotive doo Novi Sad, CTP Srbija, Barry Callebaut, BMTS Technology i NIDEC. Potpredsednik je Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje Republike Srbije u periodu od 2018. do 2020. godine. Bila je član Upravnog odbora Fonda za izgradnju stanova za mlade naučnike i umetnike (2014-2020). Ispitivač je u Komisiji za polaganje pravosudnog ispita AP Vojvodine (2016-). Bila je urednik časopisa Pravo, teorija i praksa (2012-2015), kao i član Izdavačkog saveta časopisa Kultura polisa, urednik više zbornika radova naučnih skupova, te rukovodilac naučnih projekata. Član je Izdavačkog saveta časopisa Evropsko zakonodavstvo (2022-). Dobitnik je Povelje Kapetan Miša Anastasijević za 2015. godinu za razvojne projekte i unapređenje poslovnog ambijenta u Novom Sadu, kao i 2017. godine na nacionalnom nivou kao najbolji menadžer u javnom preduzetništvu. Plaketu Sveti Prokopije, najviše priznanje Grada Prokuplja dobila je 2022. za doprinos razvoju obrazovanja. Autor je devet knjiga i preko 160 naučnih i stručnih radova. Govori engleski jezik. Supruga je advokata Miloša Mijatovića i majka sina Vuka.
Odabrane reference:
1. Spalević, Z., Zlatković, D., Dukić Mijatović, M., Bjelajac Ž. (2012) “Techniques of using the wastewater refinement wetland system for the village of Gložan, modalities and comparative legal review”, Oxidation Communications, Year Book 1, pg 201-211;
2. Bjelajac, Ž., Počuča, M., Dukić Mijatović, M., Marković, M. (2012) “The current state of pollution of water, soil and air in the Republic of Serbia with overview to the importance of industrial ecology”, Oxidation Communications ,Vol 35, no 4, pg. 1073–1087;
3. Bjelajac, Ž., Počuča, M., Dukić Mijatović, M. (2013) “Industrijska nesreća kao izvor jeoparadizacije bezbednosti ljudi i životne sredine sa posebnim pregledom studije slučaja”, Nesreća na srednjem delu Dunava”, Časopis za zaštitu životne sredine i ekologiju, 14, 1, str. 35 – 48;
4. Bjelajac, Ž., Dukić Mijatović, M., Zirojević Fatić, M., Đukanović, D. (2014) “Liability for biodivesity protection with special focus on wild flora and fauna conservation”, Јournal of Environmental Protection and Ecology, pg. 194 – 203;
5. Bjelajac, Ž., Dukić Mijatović, M., Kozar, V. (2015) “Review of the Uncontrolled Use of Certain Chemicals and Their Adverse Effect on Human Health and Safe Environment”, Oxidation Communication, , broj 2, pg. 722 – 733;
6. Bjelajac, Ž., Dukić Mijatović, M., Dragojlović, J. (2017) “Bezbednost hrane kao jedna od glavnih bezbednosnih preokupacija savremenih ljudi”, Ekonomija poljoprivrede, Beograd, br.1, str. 191-205;
7. Ljubojev, N., Dukić Mijatović, M., Vojinović, Ž. (2017) “Legal protection of new plant vareties in the Republic of Serbia”, Economics of Agriculture, no. 3 , Belgrade, pg 1191-1205;
8. Bjelajac, Ž., Dukić Mijatović, M., Vojinović Ž. (2017) “Zaštita zemljišta u Republici Srbiji i ekološka bezbednost u pogledu strateških i pravnih okvira”, Ekonomija poljoprivrede, br. 4 , pg 1703 – 1721;
9. Ljubojev, N., Dukić Mijatović М.,Vojinović Ž. (2018) “Obnovljivi energetski resursi u poljoprivredi: Potencijalni i pravni okvir u Republici Srbiji, Ekonomija poljoprivrede”, br. 3, pg. 1227-1241;
10. Dukić Mijatović M., Uzelac O., Stojiljković A. (2021) “Poljoprivredna održivost i društvena odgovornost”, Ekonomija poljoprivrede, br. 4, 1109-1121;
11. Uzelac O., Dukić Mijatović M., Lukinović M. (2022) “The role of branding agricultural products in better market valorization”, Economics of Agriculture, no. 2, pg. 613-625;
12. Dukić Mijatović M., Uzelac O., Mirković P. (2022) “Digitalni token u poslovnoj funkciji zadruga”, Ekonomija poljoprivrede , br. 4, pg.1225-1239;
13. Veselinović, J., Marković, T., Dukić Mijatović, M . (2016 ) “Pravni i ekonomski aspekti ugovora o osiguranju useva i plodova od suše”, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, br.1, str.159-179;
14. Marković, T. Đ., Veselinović, J., Dukić Mijatović, M. (2019). “Pravni i ekonomski status javnog i privatnog skladišta žitarica” Agroekonomika, 48(84), str. 25–36.
15. Pejanović R., Dukić Mijatović M., ” Neodrživ razvoj poljoprivrede “, Zbornik referata sa 56. Savetovanja agronoma i poljoprivrednika Srbije i 2. Savetovanja agronoma Republike Srbije i Republike Srpske, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Zlatibor, 30.01 – 03.02.2022. godine, str. 5-25.
Rođen je 02. marta 1971. godine u Prištini. Osnovnu školu je završio u Gračanici gimnaziju u Prištini. Osnovne studije završio na Pravnom fakultetu, Univerziteta u Kragujevcu. Magistareske studije završio na Univerzitetu Union, u Beogradu. Doktoriraro na Polјoprivrednom fakultetu, Univerziteta u Novom Sadu 2010 godine. U zvanje docenta biran 2011. godine na Polјoprivrednom fakultetu Univerziteta u Prištini, u zvanje vanrednog profesora 2016.godine, u zvanje redovnog profesora biran na istom fakultetu 01.07.2020 godine, za naučnu oblast Agrarna ekonomija, Ekonomika polјoprivrednog zadrugarstva, tj, za predmete Osnovi ekonomije i Ekonomika polјoprivrede. Od 1990 – 1994. godine radio u Kombinatu ”Trepča” u Prištini, od 1994. – 2001.godine na Mašinskom fakultetu u Prištini, 2001 – 2011. godina na Fakultetu Tehničkih nauka u Kososkoj Mitrovici Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici i od 2011. godine i dalјe na predmetima Finansije i finansijsko poslovanje (osnovne studije) i Preduzetništvo (master studije). Dopunski rad je obavlјao i na Državnom Univerzitetu u Novom Pazaru od 2006 – 2010. godine. Konsultanske usluge pružao je 2015 – 2016. godine na Visokoj tehničkoj školi u Zvečanu, 2016 – 2017. godine na Visokoj tehničkoj školi u Leposaviću, trenutno konsultanske usluge pruža Akademiji strukovnih studija Kosova i Metohije.
Autor i koautor je šezdeset naučnih i stručnih radova u međunarodnim i vodećim nacionalnim časopisima, međunarodinim naučnim skupovima i na skupovima nacionalnog značaja. Koautor je udžbenika Ekonomika polјoprivrede, i udžbenika Osnovi ekonomije, jedne monografije. Učesnik je tri projekta koje je finansiralo Ministarstvo polјoprivrede Republike Srbije, član predsedništva i predsednik Naučnog društva agrarnih ekonomista Balkana, član redakcije i recenzent međunarodnog časopisa Ekonomika polјoprivrede, član Razvojne Akademije Polјoprivrede Srbije. Na Polјoprivrednom fakultetu u Lešku bio je član Saveta fakulteta, šef je katedre za Agroekonomiju , mentor za izradu magistarskog rada i dve doktorske disertacije, i član komisija za odbranu urađenih doktorskih i magistarskih teza i recenzent komisije za naučno nastavno unapređenje. Član je Stručnog veća za biotehničke nauke Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Član je Saveta Fakulteta za hotelijerstvo i turizam iz Vrnjačke Banje, Univerziteta u Kragujevcu, iz redova osnivača.
Za svoj rad dobitnik je većeg broja priznanja.
Oženjen je otac troje dece. U stalnom radnom odnosu je na Polјoprivrednom fakultetu Univerzitetu u Prištini, sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, živi u Vrnjačkoj Banji.
Autor i koautor je šezdeset naučnih i stručnih radova u međunarodnim i vodećim nacionalnim časopisima, međunarodinim naučnim skupovima i na skupovima nacionalnog značaja. Koautor je udžbenika Ekonomika polјoprivrede, i udžbenika Osnovi ekonomije, jedne monografije. Učesnik je tri projekta koje je finansiralo Ministarstvo polјoprivrede Republike Srbije, član predsedništva i predsednik Naučnog društva agrarnih ekonomista Balkana, član redakcije i recenzent međunarodnog časopisa Ekonomika polјoprivrede, član Razvojne Akademije Polјoprivrede Srbije. Na Polјoprivrednom fakultetu u Lešku bio je član Saveta fakulteta, šef je katedre za Agroekonomiju , mentor za izradu magistarskog rada i dve doktorske disertacije, i član komisija za odbranu urađenih doktorskih i magistarskih teza i recenzent komisije za naučno nastavno unapređenje. Član je Stručnog veća za biotehničke nauke Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Član je Saveta Fakulteta za hotelijerstvo i turizam iz Vrnjačke Banje, Univerziteta u Kragujevcu, iz redova osnivača.
Za svoj rad dobitnik je većeg broja priznanja.
Oženjen je otac troje dece. U stalnom radnom odnosu je na Polјoprivrednom fakultetu Univerzitetu u Prištini, sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, živi u Vrnjačkoj Banji.
Dr Dragica M. Stanković, naučni savetnik Instituta za multidisciplinarna istraživanja, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju je rođena 29. avgusta 1963. godine u Beogradu, gde je završila osnovno i srednje obrazovanje. Diplomirala je na Polјoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Tokom svoje naučne karijere birana je u sva istraživačka i naučna zvanja, odnosno od istraživača pripravnika do naučnog savetnika. Odlukom Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije, 27.09.2017. godine izabrana je u zvanje NAUČNI SAVETNIK u oblasti BIOTEHNIČKIH NAUKA.
Dr Dragica Stanković je u proteklom periodu ostvarila značajne rezultate u više naučnih oblasti. Istraživački interesi i naučne aktivnosti dr Dragice Stanković vezani su za oblast biotehnologije, ekofiziologije, fiziologije bilјaka i zaštitu životne sredine sa posebnim osvrtom na proučavanja vezana za izučavanje koncentracije i akumulacije teških metala u različitim bilјnim vrstama u urbanim i ruralnim sredinama, prirodne i antropogene izvore polutanata, potom proučavanja koja se odnose na sudbinu i efekat teških metala u prirodnom i kontaminiranom okruženju, uticaja zagađivača (polutanata) na bilјke i životne procese bilјaka, bioremedijaciju, fitoremedijaciju, kao i procenu izloženosti, rizika i uticaja polutanata na životnu sredinu. Poseban doprinos, dr Dragice Stanković se ogleda u podsticanju multidisciplinarne saradnje između različitih institucija u zemlјi i inostranstvu, što je rezultovalo zajedničkim multidisciplinarnim publikacijama, patentima i projektima u poslednjih nekoliko godina.
Duži niz godina, dr Dragica Stanković je angažovana u proces izvođenja nastave u okviru master i doktorskih studija, kao i u svojstvu člana komisije i/ili mentora na master i doktorskim studijama.
U svom dosadašnjem naučno istraživačkom radu objavila je više od 120 radova. Učestvovala je na velikom broju naučnih konferencija u zemlјi i inostranstvu. Autor je i/ili koautor određenog broja tehničkih rešenja i jednog patenta. Takođe je aktivno učestvovala u realizaciji većeg broja nacionalnih ili međunarodnih projekata. Tokom naučne i profesionalne karijere bila je angažovana kao član radne grupe različitih radnih tela.
Član je nacionalnog udruženja eksperata zaštite životne sredine, potom član naučno-stručnog društva “Ecologica” i član zadužbinara “Fondacije Andrejević”. Trenutno se nalazi na poziciji direktora Instituta za multidisciplinarna istraživanja, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.
Dr Dragica Stanković je u proteklom periodu ostvarila značajne rezultate u više naučnih oblasti. Istraživački interesi i naučne aktivnosti dr Dragice Stanković vezani su za oblast biotehnologije, ekofiziologije, fiziologije bilјaka i zaštitu životne sredine sa posebnim osvrtom na proučavanja vezana za izučavanje koncentracije i akumulacije teških metala u različitim bilјnim vrstama u urbanim i ruralnim sredinama, prirodne i antropogene izvore polutanata, potom proučavanja koja se odnose na sudbinu i efekat teških metala u prirodnom i kontaminiranom okruženju, uticaja zagađivača (polutanata) na bilјke i životne procese bilјaka, bioremedijaciju, fitoremedijaciju, kao i procenu izloženosti, rizika i uticaja polutanata na životnu sredinu. Poseban doprinos, dr Dragice Stanković se ogleda u podsticanju multidisciplinarne saradnje između različitih institucija u zemlјi i inostranstvu, što je rezultovalo zajedničkim multidisciplinarnim publikacijama, patentima i projektima u poslednjih nekoliko godina.
Duži niz godina, dr Dragica Stanković je angažovana u proces izvođenja nastave u okviru master i doktorskih studija, kao i u svojstvu člana komisije i/ili mentora na master i doktorskim studijama.
U svom dosadašnjem naučno istraživačkom radu objavila je više od 120 radova. Učestvovala je na velikom broju naučnih konferencija u zemlјi i inostranstvu. Autor je i/ili koautor određenog broja tehničkih rešenja i jednog patenta. Takođe je aktivno učestvovala u realizaciji većeg broja nacionalnih ili međunarodnih projekata. Tokom naučne i profesionalne karijere bila je angažovana kao član radne grupe različitih radnih tela.
Član je nacionalnog udruženja eksperata zaštite životne sredine, potom član naučno-stručnog društva “Ecologica” i član zadužbinara “Fondacije Andrejević”. Trenutno se nalazi na poziciji direktora Instituta za multidisciplinarna istraživanja, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.
Dr Vladimir Miklič, naučni savetnik, zaposlen je u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada 1990. godine, na Odeljenju za uljane kulture, radio je na poslovima semenarstva i dorade hibridnog semena suncokreta. U periodu od 1996. do 2000. godine boravio je više puta u Indiji, u ukupnom trajanju od preko 2 godine na poslovima kontrole semenske proizvodnje i zimske oplemenjivačke generacije, kao i edukacije indijskih stručnjaka za poslove oplemenjivanja i semenarstva suncokreta. Na sličnim poslovima proveo je preko godinu dana u Argentini u periodu od 2001. do 2007. godine. Bio je upravnik Odeljenja za uljane kulture od 2006. do 2015. godine, kada postaje pomoćnik direktora za međunarodne komercijalne poslove. Od 2016. bio je pomoćnik direktora za organizaciju proizvodnje i plasman proizvoda. U periodu 2017–2018. bio je rukovodilac Odeljenja za industrijsko bilje a potom rukovodilac Odeljenja za suncokret. Od 2021. do 2023. bio je pomoćnik direktora za međunarodne komercijalne poslove, tokom 2023. godine savetnik za semenarstvo, a od 2023. godine je rukovodilac Odeljenja za suncokret. U periodu 2005–2014. godina bio je član Upravnog odbora Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad u koji je ponovo biran 2023. godine, a bio je i član Skupštine Nacionalne laboratorije za ispitivanje semena 2007. i 2008. godine. Član je Board-a International Sunflower Association (ISA) od 2012. godine, a od 2016. do 2022. bio je predsednik Borda ISA. U tom svojstvu je bio predsednik Organizacionog odbora 20. Međunarodne konferencije o suncokretu 2022. godine u Novom Sadu. Član je Odbora Grupacije za proizvodnju, preradu i promet uljarica i jestivog ulja Poslovne zajednice za industrijsko bilje Srbije. Bio je generalni sekretar Društva selekcionera i semenara Republike Srbije, član Upravnog odbora Privredne komore Srbije i Predsedništva Zajednice instituta Srbije. Od 2020. godine predsednik je Nadzornog odbora Pionir AD Srbobran. Kao predstavnik Instituta posećivao je institute u Rusiji, Ukrajini, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Turskoj, Hrvatskoj, Argentini, Kini, Uzbekistanu, Indiji i Iranu. U tri navrata 2004, 2009. i 2017. godine boravio u Kini u institutima iz Luoung-a i Baichenng-a i u Bayannur-u, održavši seriju predavanja po pozivu. Kao predstavnik Srbije 2009. godine učestvovao je u F.A.O. Regional Consultation and Workshop on Seed Production, u Budimpešti, Mađarska. Objavio je blizu 400 naučnih radova i tri poglavlja u monografskom delu. Koautor je preko 100 hibrida suncokreta priznatih u inostranstvu i u Srbiji. Učestvovao je na više domaćih i međunarodnih skupova, na mnogima i kao moderator. Učestvovao je na većem broju naučnih projekata u zemlјi i inostranstvu i rukovodio bilateralnim projektom sa Kinom (2013–2015). Od 2015. je predavač po pozivu na doktorskim studijama Polјoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.
Dr Vuk Đorđević je rođen 06.01.1979. godine u Novom Sadu. Diplomirao je 2002. godine na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Magistrirao je 2007. godine na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, smer genetika i oplemenjivanje biljaka. Doktorsku disertaciju pod nazivom “Biohemijska karakterizacija visokoproteinskih genotipova soje“ odbranio je 2010. godine na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Specijalističko usavršavanje, u trajanju od 6 meseci, iz oblasti genetike, oplemenjivanja i fiziologije soje, obavio je 2008. godine na Iowa State University, IA, US. Zvanje naučnog saradnika stekao je 2011, višeg naučnog saradnika 2017, a naučnog savetnika 2022. godine.
Zaposlen je u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, Institutu od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju od 2003. godine. Oblast istraživanja kojom se bavi je genetika i oplemenjivanje soje. U periodu 2018-2020. bio je rukovodilac tima oplemenjivača u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad. Od 2020. do 2022. bio je rukovodilac Departmana za genetiku i oplemenjivanje biljaka. Od 2022. godine je rukovodilac Odeljenja za leguminoze. Član je Upravnog odbora Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, od 2023. godine.
Do sada je publikovao preko 250 naučnih rezultata u vidu naučnih radova, poglavlja u monografijama, saopštenja na skupovima međunarodnog i nacionalnog značaja. Većina radova je iz naučne oblasti Genetika i oplemenjivanje biljaka. Autor je i koautor 75 sorti soje, registrovanih i realizovanih u našoj zemlji i inostranstvu. Hiršov indeks iznosi 15 (Scopus, 2023). Bio je član za ocenu, odbranu, kao i mentor više doktorskih disertacija. Organizovao je dve međunarodne konferencije posvećene leguminozama. Jedan je od osnivača međunarodnog udruženja International Legume Society ILS, a član je i brojnih naučnih i strukovnih udruženja. Do sada je učestvovao (član projektnog tima, rukovodilac radnog paketa, rukovodilac projekta) u relizaciji preko 20 projekata finansiranih od strane Republike Srbije (Ministarstva prosvete, nauke i tehiološkog razvoja, Pokrajinskog sekretarijata za nauku, Fonda za nauku), Evropske Unije (Sedmi okvirni program, Horizon 2020, Horizon Europe) i drugih međunarodnih institucija.
Član je Društva genetičara Srbije (potpredsednik Sekcije za oplemenjivanje organizama), Društva selekcionera i semenara Srbije i Centra izuzetnih vrednosti za leguminoze. Recenzent je u brojnim međunarodnim časopisima.
Specijalističko usavršavanje, u trajanju od 6 meseci, iz oblasti genetike, oplemenjivanja i fiziologije soje, obavio je 2008. godine na Iowa State University, IA, US. Zvanje naučnog saradnika stekao je 2011, višeg naučnog saradnika 2017, a naučnog savetnika 2022. godine.
Zaposlen je u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, Institutu od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju od 2003. godine. Oblast istraživanja kojom se bavi je genetika i oplemenjivanje soje. U periodu 2018-2020. bio je rukovodilac tima oplemenjivača u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad. Od 2020. do 2022. bio je rukovodilac Departmana za genetiku i oplemenjivanje biljaka. Od 2022. godine je rukovodilac Odeljenja za leguminoze. Član je Upravnog odbora Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, od 2023. godine.
Do sada je publikovao preko 250 naučnih rezultata u vidu naučnih radova, poglavlja u monografijama, saopštenja na skupovima međunarodnog i nacionalnog značaja. Većina radova je iz naučne oblasti Genetika i oplemenjivanje biljaka. Autor je i koautor 75 sorti soje, registrovanih i realizovanih u našoj zemlji i inostranstvu. Hiršov indeks iznosi 15 (Scopus, 2023). Bio je član za ocenu, odbranu, kao i mentor više doktorskih disertacija. Organizovao je dve međunarodne konferencije posvećene leguminozama. Jedan je od osnivača međunarodnog udruženja International Legume Society ILS, a član je i brojnih naučnih i strukovnih udruženja. Do sada je učestvovao (član projektnog tima, rukovodilac radnog paketa, rukovodilac projekta) u relizaciji preko 20 projekata finansiranih od strane Republike Srbije (Ministarstva prosvete, nauke i tehiološkog razvoja, Pokrajinskog sekretarijata za nauku, Fonda za nauku), Evropske Unije (Sedmi okvirni program, Horizon 2020, Horizon Europe) i drugih međunarodnih institucija.
Član je Društva genetičara Srbije (potpredsednik Sekcije za oplemenjivanje organizama), Društva selekcionera i semenara Srbije i Centra izuzetnih vrednosti za leguminoze. Recenzent je u brojnim međunarodnim časopisima.
Dr Milosav Babić je rođen 04.05.1965. u Lešnici. Diplomirao je 1989. godine na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu, magistrirao je iz oblasti Genetika i oplemenjivanje bilja 1993. godine na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, a doktorirao iz iste oblasti 1996. godine na istom fakultetu. U periodu 1990-2014. je bio zaposlen u Institutu za kukuruz „Zemun Polje“ gde je 2000. godine postao rukovodilac Odeljenja za oplemenjivanje i genetiku kukuruza, a 2009. generalni direktor. Organizovao je i finansijski stabilizovao Institut za kukuruz „Zemun Polje” i pozicionirao ovu instituciju kao vodeći domaći istraživački institut, i kao vodeću oplemenjivačku i semensku kuću za kukuruz. U periodu 2014-2016. radio je u Pioneer DuPont kao naučnik istraživanja i vodeći naučnik istraživanja u oblasti biologije odgovoran za planiranje i sprovođenje istraživačkih aktivnosti kompanije u Rusiji i sprovođenje poljskih ispitivanja kukuruza i suncokreta u Rusiji. Tokom 2016. godine se zaposlio u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad u zvanju naučni savetnik na radnom mestu savetnika direktora za genetiku i oplemenjivanje kukuruza, zatim je bio rukovodilac Odeljenja za oplemenjivanje kukuruza i savetnik direktora za komercijalne poslove sa fokusom na rusko tržište. Učestvovao je na dva međunarodna projekta sa Kazahstanom u periodu 1993-1995. i Zambijom i Čileom u periodu 2000-2009. godina na zimskoj selekcionoj generaciji Instituta za kukuruz uključujući test genetičke čistoće u polju. U periodu jun 1998-avgust 1999. bio je u studijskoj poseti SAD-u na Državnom univerzitetu Ajove, na Odseku za agronomiju radeći na programu oplemenjivanja kukuruza sa profesorom dr Kendalom Lemkijem kao supervizorom. U martu 1999. godine je boravio u sedmodnevnoj poseti oplemenjivačkom programu kukuruza u CIMMYT-u (Meksiko) sa Huanom Kordovom kao supervizorom. U svom istraživačkom radu se bavi stvaranjem i unapređenjem početnih populacija, razvojem i procenom vrednosti novih roditeljskih inbred linija kukuruza, razvojem novih hibrida kukuruza i ocenjivanjem u polju, proizvodnjom semena kukuruza i održavanjem oplemenjivačkog semena, kao i istraživanjima u oblasti kvantitativne genetike. Koautor je na više od 165 publikovanih radova uglavnom iz oblasti oplemenjivanja kukuruza i kvantitativne genetike i više od 40 hibrida kukuruza registrovanih od strane Sortne komisije Ministarstva poljoprivrede Srbije.