Tokom maja beli luk se nalazi u fazi intenzivnog porasta čenova, odnosno lukovice, uz dobro razvijenu nadzemnu lisnu masu. Upravo u ovoj fenofazi izuzetno je značajno očuvati lisnu masu, kako bi se proces fotosinteze nesmetano odvijao, a stvoreni asimilati deponovali u lukovicu, čime se obezbeđuje odgovarajuća masa i tržišni kvalitet prinosa. Zbog toga je veoma važno obratiti pažnju na patogene koji parazitiraju list. Jedan od značajnih prouzrokovača oboljenja na listovima lukova jeste gljiva Puccinia spp., prouzrokovač simptoma rđe. Prema rečima dr Slobodana Vlajića, navedena gljiva može biti značajan činilac smanjenja prinosa, u pojedinim slučajevima i preko 50%. Usled dužeg parazitiranja dolazi do formiranja sitnijih lukovica, koje gube tržišnu vrednost. U našim uslovima rđa se najčešće javlja na belom luku i praziluku, a pri intenzivnijoj pojavi može se registrovati i na crnom luku. Domaćini patogena mogu biti i divlje višegodišnje vrste lukova, na kojima se gljiva može održavati.
Simptomi se ispoljavaju u vidu pojedinačnih pustula (uredosorusi), odnosno mehurića narandžaste boje, koje se često diskretno pojavljuju u pazuhu listova. Kada sazru, pustule pucaju i oslobađaju braon praškastu masu spora patogena – uredospora, pomoću kojih se patogen širi u okviru iste parcele, ali i na susedne useve. U povoljnim uslovima temperature i vlažnosti, naročito u sistemima navodnjavanja veštačkom kišom, čitav list može biti prekriven uredosorusima. Pored narandžastih pustula, često se pojavljuju i crne, odnosno teleutosorusi, u kojima se formiraju teleutospore.
Patogen prezimljava u zaraženim biljnim ostacima, kao i na praziluku i ozimom belom luku tokom zimskog perioda. Pojava prvih simptoma može se zapaziti već u martu na praziluku, dok se krajem aprila i tokom maja simptomi uočavaju na belom i crnom luku. Od pojave primarnih simptoma do značajnijeg procenta zaražene lisne površine, u povoljnim uslovima može proći veoma kratak period. Zbog toga je pravovremeno opažanje simptoma ključno za dalju kontrolu bolesti.
Suzbijanje rđe lukova zasniva se na primeni integralnog koncepta zaštite, koji podrazumeva kombinovanje svih dostupnih mera. Pre svega, značajan je odabir parcela bez ostataka biljaka iz roda Allium, odnosno adekvatna primena višegodišnjeg plodoreda. Važni su i izbor tolerantnih genotipova, korišćenje sertifikovanog sadnog materijala, kao i izbalansirano đubrenje, naročito optimalna primena azotnih đubriva, kako bi se obezbedio umeren porast i dobra kondicija biljaka. Navodnjavanje sistemima koji dovode do vlaženja lisne mase nije poželjno, jer stvara uslove za klijanje spora i infekciju biljaka. Poslednjih godina upotreba bioloških agenasa pokazala je dobre rezultate pri slabijem intenzitetu napada. Međutim, primena sintetičkih fungicida je ograničena, jer je mali broj aktivnih supstanci registrovan za suzbijanje prouzrokovača rđe na belom luku. U Republici Srbiji u usevu belog luka registrovan je preparat na bazi aktivne supstance azoksistrobin, sa karencom od 14 dana. U praziluku je, pored azoksistrobina, sa karencom od 21 dan, registrovan i preparat koji sadrži kombinaciju aktivnih supstanci fluksapiroksad + difenokonazol, sa karencom od 14 dana.
Pored navedenih preparata, u praksi se iskustveno koriste i neke druge aktivne supstance, najčešće one koje su registrovane u pšenici za suzbijanje prouzrokovača rđe. Međutim, problem je u tome što za lukove nemaju definisanu karencu, niti su registrovane za tu namenu. Zbog toga je neophodno biti veoma obazriv, jer Zakon o sredstvima za zaštitu bilja definiše da se mogu koristiti samo registrovana sredstva, u usevu i za namenu za koju su odobrena.
Galerija fotografija
