Kako do semena cinije

Cinija (Zinnia elegans), u narodu poznata kao lepi čovek ili lepi dečko, jednogodišnja je cvetna vrsta poreklom iz Meksika i Južne Amerike. U Evropu je doneta u 18. veku, a naziv je dobila po nemačkom botaničaru Johanu Gotfridu Ziniju.

Stablo cinije je uspravno, tvrdo i čvrsto, sa uskim, jajolikim listovima raspoređenim naspramno duž stabljike. Biljka dostiže visinu od 30 cm do 80 cm, dok niski varijeteti rastu od 30 cm do 50 cm. I stabljika i listovi prekriveni su sitnim dlačicama. Cvetovi su glavicastog oblika i mogu biti jednostavni ili dupli. Po izgledu podsećaju na hrizanteme ili dalije. Javljaju se u beloj, narandžastoj, žutoj, ljubičastoj i crvenoj boji. Terminalni su i grupisani u cvasti tipa korpice, prečnika od 5 cm do 12 cm. Cinija počinje da cveta šest do osam nedelja nakon nicanja, pa u našim klimatskim uslovima cvetanje traje od druge dekade juna do početka septembra.

Prema rečima dr Vukašina Popovića iz Institut za ratarstvo i povrtarstvo, seme se seje direktnom setvom krajem aprila i početkom maja, na međuredni razmak od 50 cm do 70 cm, dok razmak u redu iznosi od 8 cm do 10 cm, uz proređivanje na konačan sklop od 15 cm do 20 cm. Dubina setve iznosi oko 2 cm, s obzirom na to da masa 1.000 semena iznosi približno 7,5 grama. Minimalna temperatura za klijanje i nicanje je 12 °C, dok je optimalna temperatura između 16 °C i 18 °C.

Redovne mere nege podrazumevaju okopavanje, koje se obavlja više puta tokom vegetacije. Posebnu pažnju potrebno je posvetiti uklanjanju korova, jer njihovo seme često otežava doradu semena cinije, zbog čega usev mora biti održavan čistim. Takođe, neophodno je redovno uklanjanje obolelih, naročito virusom zaraženih biljaka. Navodnjavanje se sprovodi po potrebi, pri čemu ne sme doći do isušivanja useva. Zaštita od biljnih bolesti i štetočina predstavlja obaveznu meru u proizvodnji.

Prve cvetove na glavnom stablu potrebno je ukloniti kako bi se podstaklo bočno grananje i razvoj sekundarnih cvetova, koji ravnomernije sazrevaju. Seme sazreva od druge dekade septembra do kraja oktobra, a zrelost se prepoznaje po potpuno osušenom cvetu, naglašava dr Popović. Osušeni cvetovi beru se u kante i ostavljaju na suvom i promajnom mestu, raspoređeni u tankom sloju. Nakon deset dana obavlja se vršidba, odnosno kombajniranje. Posle vršidbe seme je potrebno doraditi na vetrenjači ili selektoru radi odvajanja biljnih ostataka.

 

Zaštita useva

 

Dr Slobodan Vlajić iz Institut za ratarstvo i povrtarstvo ističe da je u Republici Srbiji primena sredstava za zaštitu bilja u okviru hortikulturne proizvodnje ograničena zbog malog broja registrovanih preparata. Zbog toga se zaštita useva prvenstveno zasniva na preventivnim merama, među kojima su najvažnije upotreba deklarisanog semena, poštovanje plodoreda, prostorna izolacija i adekvatan način navodnjavanja. Prilikom navodnjavanja treba birati sisteme koji ne dovode do kvašenja listova.

Pre setve potrebno je izvršiti analizu zemljišta i utvrditi prisustvo žičara. Kritična vrednost iznosi jedan žičar po kvadratnom metru. Ukoliko je potrebno, preporučuje se primena granulisanih preparata sa aktivnim supstancama teflutrin i lambda-cihalotrin.

Pepelnica je čest patogen koji se najpre javlja na donjim listovima u vidu pepeljaste prevlake na licu lista. Ranije su za njeno suzbijanje korišćeni preparati na bazi sumpora, koji pri temperaturama višim od 28 °C mogu izazvati fitotoksičnost na listovima. Danas se, na osnovu dosadašnje prakse, koriste preparati sa aktivnim supstancama kao što su penkonazol, kombinacija tebukonazola, triadimenola i spiroksamina, kao i tebukonazol.

Vaši na ciniji predstavljaju značajan problem jer izazivaju direktne i indirektne štete. Direktne štete ogledaju se u sisanju biljnih sokova i lučenju medne rose, koja pogoduje razvoju gljive чаđavice, dok se indirektne štete odnose na prenošenje biljnih virusa. Zbog toga je neophodno redovno pratiti stanje useva i primeniti preparate na bazi aktivnih supstanci, kao što su acetamiprid, spinosad i sulfoxaflor, već pri početku formiranja kolonija.

Podgrizajuće sovice spadaju među česte štetočine u proizvodnji cinije, a lako se uočavaju zahvaljujući karakterističnim oštećenjima koja izazivaju. Njihovo suzbijanje obavlja se preparatima na bazi aktivnih supstanci deltametrin, cipermetrin i lambda-cihalotrin.