Izvor: https://www.dobrojutro.co.rs/
U Herceg Novom održano je 67. Savetovanje pod nazivom Proizvodnja i prerada uljarica. Ovo savetovanje sa međunarodnim učešćem, organizovale su tri institucije iz Novog Sada: DOO “Industrijsko bilje”, Institut za ratarstvo i povrtarstvo i Tehnološki fakultet. Skup je trajao od 21. do 26. juna 2026. godine, a mesto održavanje je bio hotel “Sun Resort”, opremljen za ovakvu vrstu stručno-naučnih konferencija.
Tokom konferencije je prezentovano 33 referata od 120 autora, naših i stranih istaknutih naučnika i stručnjaka, kao i promocije i prezentacije firmi i kompanija iz Kine, Turske, Nemačke, Velike Britanije i Belgije.
Na otvaranju Savetovanja dr Olga Čurović je istakla da je ovo pre svega savetovanje uljara Srbije u koje su, zbog potrebe za razvojem tehnoloških procesa u našim fabrikama ulja, uključene i strane kompanije. Time je ovo tradicionalno radno okupljanje preraslo u događaj međunarodnog karaktera. Dr Čurović je podsetila da su u organizaciji učestvovali stručnjaci fabrika ulja Srbije, Tehnološkog fakulteta i Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada.
Dr Čurović je istakla da ovaj događaj, pored istraživačkog i naučnog, ima i svoj atraktivan praktični sadržaj. Reč je o prezentaciji najnovije generacije opreme za industriju ulja, laboratorijske opreme, kao i repromaterijala koji se koristi u poljoprivredi i prehrambenoj industriji. Pomenula je učešće poznatih stranih kompanija: JJ-LURGI ENGINEERING, CPM/CROWN, HUM, B+B Engineering Gmbh, FARMET OFT, TECHNOILOGY, MYANDE GROUP Co. LTD, Desmet RoseDowns, HF Press + LipidTech, DESMET BELGIUM NV, RETTENMAIER, GEA, VULCASCOT, Nevo Feed Gida Tarim A.S., Buhler Praha sro, Johannes filtration B.V, kao i domaćih: SM Inženjering, VIKTORIAOIL, SOJAPROTEIN, DUNAVKA, DIJAMANT, BANKOM, SP Laboratorija, Tehnološki fakultet Novi Sad, Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, T-1.
Najvažnije informacije za domaće farmere su se čule, svakako, u referatima naučnika iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
Dr Vladimir Miklič je izneo podatke iz mreže mikroogleda suncokreta u perodu od pet godina (2021-2025), koji pokazuju da je najveći prosečni prinos ostvario hybrid NS Ronin (3,27 t/ha), a u stopu ga je pratio hybrid NS H 8346 (3,25 t/ha). Najbolji lokalitet se pokazao Vrbas, zatim Kikinda, a najmanji prosečni prinos je ostvaren na lokalitetu Šupljak. Što se tiče prinosa ulja – najviši prinos ulja su imali hibridi NS Ronin i NS Zmaj na lokalitetu Vrbas. I kao poslednji pokazatelj, koji je razmatran u ovom referatu, bio je prosečan prinos semena po godinama, gde se godina 2023. pokazala kao najprinosnija (4,23 t/ha), a 2025. sa najmanjim prinosom (3,03 t/ha).
Dr Vojin Đukić je predstavio rezultate Odeljenja za soju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, te je podsetio da je dosad registrovano 186 NS sorti soje različitih grupa zrenja. U dvogodišnjim ogledima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na pet lokaliteta – najviši prinos je imala sorta soje Valonaris (2481 kgha-1 ). Najviši sadržaj proteina je imala sorta Senka (42,58%), dok je najviši sadržaj ulja zabeležen kod sorte Opera (19,91%).
Što se tiče mikroogleda – analizirana je 31 NS sorta soje u 2025. godini. Po visini prinosa izdvojile su se veoma rane sorte NS Sedef i NS Valantis, rane sorte NS Atlas i NS Ozymandias, srednjestasne sorte Scorpius, NS Artur, Solaris i NS Dracarys i srednje kasne sorte Astra, NS Coral i NS Validus. Po sadržaju proteina izdvojile su se sorte soje NS Valantis, NS Ecob, NS Olympus i NS Demetrius, a po povišenom sadržaju ulja NS Regulus, Astra i Scorpius. Najviši prinos proteina ostvaren je sa sortama soje NS Coral, Astra i Granit, a najviši prinos ulja sa sortama Astra, NS Validus, NS Coral i Scorpius.
Nove iskorake u nauci kojim se bavi Institut kao naučnoistraživačka ustanova predstavila je prof. dr Vera Popović.
Poslednjih godina se beleži trend rasta interesovanja naučne javnosti za konceptom održive poljoprivrede, odnosno za očuvanjem i upravljanjem prirodnim resursima u poljoprivredi. Tu se pre svega misli na alternativne sisteme gajenja biljaka kao i gajenje više vrsta biljaka istovremeno ili u različito vreme u toku godine na istoj površini. U ovoj studiji su ispitani 2 genotipa u 2 varijante: 1) genotip kukuruza Knezha 435 i 2) genotip prosa Biserka, u kontroli (V1) i u združenom usevu (V2) tokom 2025. godine. Od morfološkoproduktivnih osobina u združenom i pojedinačnom sistemu gajenja proučavane su: visina biljaka i broj listova i prinos zrna po biljci. Rezultati su pokazali da su dobijene prosečne vrednosti ispitivanih parametara kukuruza i prosa bili zadovoljavajući u sušnoj 2025. godini, u obe ispitivane varijante, u kontroli i u međuusevu / združenom usevu. Hibrid kukuruza i sorta prosa Biserka imali su bolje prosečne rezultate za sve parametre u kontroli u odnosu na varijantu sa međuusevom kukuruzom + proso, ali zbirno u međuusevu je ostvaren veći prinos biomase kukuruza + prosa.
Radovi eminentnih učesnika koji su predstavljeni na Savetovanju objavljeni su u Zborniku koji se može naći na sajtu www.indbilje.co.rs.