Žetva pasulja – ključni korak za očuvanјe prinosa i kvaliteta zrna

Prema rečima dr Vukašina Popovića iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Instituta od nacionalnog značaja za R. Srbiju, pravovremeno obavlјena žetva, uz primenu odgovarajuće tehnologije ubiranja, predstavlјa jedan od presudnih faktora očuvanja nutritivnog kvaliteta i tržišne vrednosti zrna.

Proizvodnu 2026. godinu obeležavaju natprosečno visoke temperature vazduha i učestala pojava toplotnih talasa tokom letnjeg perioda, dok se količina padavina u većem delu Srbije očekuje u granicama višegodišnjeg proseka ili neznatno ispod njega. Ovakvi agrometeorološki uslovi povećavaju rizik od pojave vodnog stresa kod useva pasulјa, naročito u kritičnim fazama razvoja, i zahtevaju doslednu primenu savremenih agrotehničkih mera, pre svega navodnjavanja, izbora adaptiranih sorti, upotrebe sertifikovanog semena, precizne agrotehnike i blagovremene zaštite useva. Samo integracijom odgovarajućeg genetičkog potencijala sorte, kvalitetnog semenskog materijala, savremenih agrotehničkih postupaka i adekvatne tehnologije proizvodnje moguće je obezbediti stabilan prinos, visok kvalitet zrna i ekonomsku održivost proizvodnje, ističe dr Popović.

Faza cvetanja i zametanja mahuna predstavlјa najosetlјiviji period u razvoju pasulјa sa aspekta vodnog stresa. Visoke temperature i nedostatak pristupačne vode dovode do slabije oplodnje, opadanja cvetova i mladih mahuna, što se neposredno odražava na visinu i stabilnost prinosa. U takvim agrometeorološkim uslovima, primena sistema za navodnjavanje predstavlјa jednu od najznačajnijih agrotehničkih mera za ublažavanje posledica vodnog stresa. Pravovremeno i racionalno navodnjavanje obezbeđuje ne samo očuvanje prinosa, već i visok kvalitet zrna. Savremena agrotehnika, koja obuhvata sisteme za navodnjavanje „kap po kap“, primenu preciznih senzora za praćenje vlažnosti zemlјišta i sisteme veštačke kiše, obezbeđuje ujednačenije nicanje, bolјu oplodnju, uspešnije zametanje mahuna i pravilno nalivanje zrna. Pored toga, dr Slobodan Vlajić iz Instituta ukazuje na to da pravovremena zaštita useva tokom vegetacije ima izuzetno važnu ulogu u uspešnoj proizvodnji pasulјa. On naglašava da u usev ne treba ulaziti dok su bilјke vlažne, jer se na taj način povećava rizik od širenja bolesti, pre svega bakterioza. Kao jednu od najvažnijih mera izdvaja i redovno uklanjanje atipičnih bilјaka (sa viticama), kao i bilјaka zaraženih virusima, čime se doprinosi očuvanju zdravstvenog stanja i sortne čistoće useva.

U narednom periodu predstoji žetva, koja predstavlјa jednu od najznačajnijih i tehnološki najosetlјivijih operacija u proizvodnji pasulјa, jer neposredno utiče na prinos i kvalitet proizvedenog zrna. Pravilno određivanje vremena, načina i uslova žetve presudno je za očuvanje nutritivne i tržišne vrednosti pasulјa. Konzumni pasulј može se ubirati jednofazno kombajnom, dok se za semenski pasulј preporučuje dvofazno ubiranje, uz ručnu vršidbu ili primenu specijalizovanih vršalica. Poslednjih godina u proizvodnji se sve češće koriste specijalizovani kombajni za žetvu pasulјa, čija je konstrukcija prilagođena morfološkim osobinama bilјke i osetlјivosti zrna, što omogućava kvalitetniju vršidbu, manja mehanička oštećenja i veće iskorišćenje prinosa.

Ubiranje pasulјa, uklјučujući i semenski, počinje kada sa bilјaka opadne najveći deo lisne mase, zrno u mahunama dostigne fiziološku zrelost i očvrsne, a njegova vlažnost se smanji na 22–25%. Podsecanje bilјaka i njihovo sakuplјanje u otkose preporučuje se u jutarnjim časovima, kada je rizik od osipanja zrna najmanji. Vršidba prosušenih otkosa obavlјa se kada se vlažnost zrna snizi na 18–20%, odnosno kada se zrno lako izdvaja iz mahune, uz minimalne gubitke i mehanička oštećenja (slika 1). U slučajevima kada, usled osobina sorte, klimatskih prilika ili drugih proizvodnih uslova, ne dolazi do ujednačenog sazrevanja, preporučuje se primena odgovarajućih desikanata radi ujednačavanja zrelosti i olakšanog ubiranja.

Spolјašnji pokazatelјi zrelosti pasulјa zavise od sorte i stanja useva. Kod kvalitetnih sorti i dobro razvijenih useva zrelost se prepoznaje po suvim mahunama sa potpuno nalivenim zrnom, dok su stablo i manji broj listova još uvek zelene boje (slika 2). Čupanje bilјaka može se obaviti nešto kasnije u odnosu na podsecanje ili košenje. Semenski pasulј treba požnjeti blagovremeno, jer odlaganje žetve, naročito u slučaju pojave padavina, povećava rizik od pucanja mahuna, pojave prouzrokovača bolesti i smanjenja kvaliteta semena.

Pasulј se može ubirati ručnim čupanjem, podsecanjem mašinama ili košenjem. Nezavisno od načina ubiranja, bilјke se ostavlјaju da naknadno dozru i prosuše, nakon čega se formiraju otkosi, najčešće od šest redova. Ručna vršidba predstavlјa najsporiji način izdvajanja zrna, ali obezbeđuje najmanja mehanička oštećenja i najbolјi semenski kvalitet, što je od posebnog značaja u proizvodnji semena viših kategorija. Nakon vršidbe seme se primarno dorađuje na selektoru ili vetrenjači, radi uklanjanja prašine, delova suvih bilјaka i neizvršenih mahuna. Potom se suši u tankom sloju do vlažnosti od 12–13 %. Dr Popović naglašava da se posle sušenja pristupa se ručnom prebiranju semena, pri čemu se uklanjaju atipična, nedovolјno razvijena i mehanički oštećena zrna, čime se obezbeđuje visok kvalitet semenskog materijala. Kašnjenje žetve u uslovima pojačanih padavina i toplotnih talasa povećava rizik pucanja mahuna, razvoja patogena i smanjenja kvaliteta semena, što direktno umanjuje tržišnu vrednost prinosa.

U uslovima proizvodne 2026. godine, koju karakterišu natprosečno visoke temperature i povećana verovatnoća pojave toplotnih talasa tokom perioda sazrevanja i žetve, pravilno određivanje momenta žetve i primena odgovarajuće tehnologije predstavlјaju klјučne preduslove za očuvanje prinosa i kvaliteta zrna pasulјa (slika 3). Pravovremeno ubiranje, uz poštovanje preporučene vlažnosti zrna i primenu adekvatne mehanizacije, omogućava smanjenje gubitaka, očuvanje semenskih i tehnoloških svojstava, kao i sigurnije skladištenje i uspešniji plasman proizvedenog pasulјa.