INSTITUT PREDVODI ZELENU REVOLUCIJU: KAKO PROJEKAT VALERECO VRAĆA LEGUMINOZE NA EVROPSKE NJIVE
Kao deo prestižnog „Horizon Europe“ konzorcijuma, Institut za ratarstvo i povrtarstvo radi na povratku zapostavljenih biljnih vrsta koje štede resurse i predstavljaju ključ za održivu budućnost.
U vreme kada se globalna poljoprivreda suočava sa izazovima održivosti i klimatskim ekstremima, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, pozicionirao se u samom vrhu evropske nauke. Kao ključni partner na projektu VALERECO, koji se finansira kroz program Horizon Europe, naši stručnjaci rade na rešenjima koja spajaju ekologiju i profit.
Globalni paradoks: Zašto Evropa uvozi ono što može da proizvede?
Iako su leguminoze (soja, grašak, bob, leblebija) temelj održive ishrane, one su nedovoljno zastupljene na evropskim njivama. Projekat VALERECO, koji okuplja 15 institucija iz 11 zemalja Evrope, ima za cilj da promeni ovu sliku. Ideja nije samo povratak tradiciji, već implementacija inovacija koje će leguminoze učiniti konkurentnim i profitabilnim za modernog farmera kroz valorizaciju ekosistemskih usluga.
Nauka u službi profita: Fabrike azota na otvorenom
„Prednost leguminoza je dvostruka – one hrane i zemlju i ljude,“ ističe prof. dr Jegor Miladinović, pomoćnik direktora za naučno istraživačke poslove, učesnik na projektu i koordinator aktivnosti projekta u Institutu.
Ključna ekonomska prednost leguminoza leži u njihovoj sposobnosti biološke fiksacije azota. Dok proizvodnja sintetičkih azotnih đubriva zahteva velike resurse, leguminoze taj posao obavljaju prirodnim putem, ostavljajući zemljište obogaćenim za naredne useve. To direktno smanjuje potrebu za mineralnim đubrivima i čuva plodnost naših njiva, što je u eri skupih inputa značajna ušteda za proizvođača.
Tržište koje raste: Prilika za srpske ratare
U okviru VALERECO projekta, Institut ne radi samo na soji, već revitalizuje i druge vrste. U istraživanja su uključeni stručnjaci Instituta koji rade na širokom spektru kultura, uključujući grašak, naut i druge mahunarke. Ove kulture su često otpornije na sušu i predstavljaju odgovor na sve češće letnje žege koje pogađaju naš region.
Potrošači sve više traže održive izvore proteina, a Srbija, sa svojom tradicijom i genetikom koju razvija Institut, ima šansu da postane značajan igrač na ovom terenu.
Ekosistemske usluge: Nevidljivi radnici na njivi
Pored ekonomskog, projekat kvantifikuje i ekološki doprinos. Dr Marjana Vasiljević, istraživač na Institutu i član projektnog tima, naglašava važnost ovih “ekosistemskih usluga”. Uvođenjem leguminoza proširujemo plodored, prekidamo cikluse bolesti i štetočina na prirodan način i popravljamo strukturu zemljišta.
“Climate-Smart” genetika iz Novog Sada
Institut za ratarstvo i povrtarstvo kroz VALERECO projekat, u saradnji sa partnerima poput Poljoprivrednog univerziteta u Atini (rukovodilac projekta), radi na onome što se naziva „climate-smart“ poljoprivreda. Cilj je promovisati sisteme koji daju stabilan prinos u promenljivim klimatskim uslovima.
Ovaj projekat, koji traje do 2028. godine, još je jedan dokaz da Institut ne prati samo svetske trendove, već aktivno učestvuje u njihovom kreiranju, osiguravajući da srpska poljoprivreda ostane konkurentna, održiva i profitabilna.