Navršilo se 60 godina od osnivanja Univerziteta u Novom Sadu. Bio je to istorijski čin, neophodan i zaslužen. Razvoj Vojvodine, a i cele Srbije, suštinski je zavisio od nauke i visokog obrazovanja, a samo jedan univerzitet u Beogradu nije bio dovoljan da se taj uslov ispuni.

Izuzetan doprinos Beogradskog univerziteta ogleda se u tome što su fakulteti budućeg Novosadskog Univerziteta osnovani kao delovi univerziteta u Beogradu. Poljoprivredni i Filozofski fakultet osnovani su 1954, Pravni i Tehnološki 1959, Medicinski i Mašinski fakultet i Ekonomski fakultet u Subotici 1960. Fakulteti su mogli da se koriste iskustvom odgovarajućih beogradskih fakulteta u organizaciji pojedinih studijskih grupa, smerova, neophodne literature, ali najviše velikom kadrovskom pomoći.

Akademici Milutin Milanković i Aleksandar Belić održali su prva predavanja studentima dvaju novoosnovanih novosadskih fakulteta, a zasluge za dobar početak i osnov budućeg napretka Novosadskog univerziteta idu u čast profesoru Lazaru Stojkoviću, prvom rektoru Univerziteta u Novom Sadu (1960-1963).

Prof. dr Lazar Stojković, redovni profesor, rođen je u Novom Sadu 1904. Diplomirao je 1928. na Visokoj poljoprivrednoj školi u Beču. Radio je kao asistent Selekcione stanice Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, gde je bio angažovan od 1934. i kao asistent selekcioner-agrotehničar u Poljoprivredoj oglednoj i kontrolnoj stanici u Topčideru do 1938.

Tada prelazi u novoosnovanu Poljoprivrednu oglednu i kontrolnu stanicu u Novom Sadu, današnji Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju,  gde radi sve do početka II svetskog rata kao šef Odeljenja za proizvodnju i oplemenjivanje bilja. Posle II svetskog rata bio je prvi upravnik Stanice i prvi direktor Pokrajinskog zavoda za poljoprivredna istraživanja u Novom Sadu (1944-1954). Za redovnog profesora na predmetu Opšte ratarstvo i Agroekologija na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu izabran je 1954. Bio je prvi dekan Poljoprivrednog fakulteta (1954-1958) i prvi rektor Univerziteta u Novom Sadu u dva izborna mandata (1960-1965). Penzionisan je 1974, a iste godine je izabran za prvog počasnog doktora nauka novosadskog Univerziteta.

Samostalno ili kao prvi autor objavio je 80 naučnih i stručnih radova i više knjiga. Jedan je od kreatora devet sorti pšenice, kukuruza, ječma, ovsa i grahorice. Dobitnik je velikog broja nagrada i priznanja.

Prof. dr Lazar Stojković je svoju dobročiniteljsku prirodu i patriotsko osećanje potvrdio time što je svu svoju nasleđenu i sopstvenim radom stečenu imovinu zaveštao Matici srpskoj i Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Danas se iz Fonda Lazara i Savete Stojković pri Matici srpskoj dodeljuje nagrada mladim naučnim radnicima za istaknut rad iz oblasti agroekologije.