Osnovni način proizvodnje NS-Futoškog jeste proizvodnja preko rasada, mada se dosta uspešno može proizvesti i direktnom setvom iz semena. Prednost proizvodnje kupusa preko rasada je u manjem utrošku semena, lakšoj nezi u najmlađem periodu rasta, odnosno rasadničkom periodu, što se odražava na celokupnu proizvodnju.
Veoma je važno da se rasad kupusa ne proizvodi na mestu gde se ranije ili prošle godine proizvodio rasad bilo koje kupusnjače (kupusa, kelja, karfiola, brokole, itd). Ukoliko se rasad kupusa proizvodi na ovakvom zemljištu, postoje velike mogućnosti pojave pre svega crne truleži (Xanthomonas), kile kupusa (Plasmodiophora brassicae), padanja rasada (Pythium), i suve truleži (Botrytis). Ove bolesti se posle teško suzbijaju, a zemljište ostaje zaraženo i do pet godina.
Proizvodnju rasada na otvoreno-hladnoj leji ne treba započinjati pre 25. maja. Setva od ovog datuma optimalno odgovara jesenjem načinu proizvodnje kupusa. Ovakvom setvom rasad pristigne za rasađivanje sredinom jula, što je optimalni rok rasađivanja kasnog kupusa sorte NS-Futoški. Rasad NS-Futoškog, koji raste pod najpovoljnijim uslovima u poređenju sa rasadom ranog i letnjeg kupusa, dospeva za 35 do 40 dana.
Za setvu koristimo uvek DEKLARISANO, novo i sortno seme iz neoštećene, originalne ambalaže. Takođe, kupljeno seme treba da ima deklaraciju o poreklu, zdravstvenom stanju i semenskim kvalitetima. Treba izbegavati setvu starog i nedeklarisanog semena zbog ispravnosti i zdravstvenog stanja.
Setva se obavlja u redove ili slobodno tzv. „omaške“. Ako se seje u redove, onda se prethodno markerom prave redovi na rastojanju 10-30 cm. Ako se seje slobodno, onda je potrebno 8-10 g semena po 1 m2 leje.
Dubina setve treba da je 1-2 cm. Dublja setva produžava nicanje, što se nepovoljno odražava na rasad. Za setvu rasada kasnog kupusa potrebno je 2,5-3 g semena po kvadratnom metru. Sa semenom NS-Futoški koji ove godine ima izuzetne semenske kvalitete, dovoljno je 300 g semena za proizvodnju rasada potrebnog za jedan hektar. U vreme proizvodnje rasada kupusa treba obratiti pažnju na dobru osvetljenost biljaka, što znači da se mora paziti na sklop biljaka. Ako je sklop biljaka gust, može doći do zasenjivanja i izduživanja rasada.
Posle setve zemljište treba zaliti, ali paziti da se ne stvori pokorica, jer tada seme niče teže i neujednačeno. Stvaranje pokorice nastaje tokom visokih dnevnih temperatura. Ukoliko se posle prvog zalivanja stvori pokorica, treba ponoviti zalivanje, ali sa manjom količinom vode, samo da se oslabi pokorica i da mlade biljke mogu nesmetano da rastu.
Da bi se dobio dobar rasad treba ga redovno i umereno zalivati. U slučaju nedostatka vode rasad slabo napreduje, a ako je ima više rasad se suviše izdužuje, stablo je tanko, krto i lako se lomi, a rasađivanjem se veliki procenat biljaka oštećuje. Primanje biljaka je takođe slabije. U prevlaženim uslovima rasad se izdužuje pa se loše prima prilikom rasađivanja, a u suvljim uslovima zaostaje u porastu. Zalivanja se uglavnom izvode kada se površinski sloj zemljišta prosuši. Zalivne norme su male, prokvašava se sloj do 10-20 cm, u početku sa 2-3 l/m2, kasnije 4-6 l/m2.
Tokom letnjih dana, kada dnevne temperature dostižu 25-30oC, a nekad i preko, treba smanjiti norme zalivanja, a to znači ređe zalivati sa manjim količinama. U suprotnom, rasad dobija žutu boju, izdužuje se i postaje neotporan na bolesti.
Kvalitetan rasad treba da je čvrst, zdrav, sa najmanje četiri normalno razvijena lista i dobro razvijenim korenovim sistemom. Radi sigurnosti potrebno je proizvesti oko 10% rasada više, zbog kasnijeg popunjavanja praznih mesta na njivi gde rasađivanje nije uspelo.