Suncokret na poljima širom Srbije je u dosta dobrom stanju i, ukoliko do žetve vremenske prilike budu povoljne, može se očekivati prinos iznad prosečnog pa bi proizvedenog ulja moglo da ostane i za izvoz, rekao je rukovodilac Odeljenja za uljane kulture pri novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo dr Vladimir Miklič.
Ta uljarica je u Srbiji posejana na oko 170.000 hektara, što su nešto manje površine nego lane, ali ako se ima u vidu razvoj i trenutna „kondicija biljaka“, i ukoliko bi do kraja vegetacije ostale okolnosti ratarima išle na ruku, možemo se nadati dobrom rodu, mada ne rekordnom kakav je bio prošlogodišnji, ocenio je dr Miklič za Tanjug. Na većini njiva pod suncokretom herbicidi su dobro delovali tako da nema korova, ali opasnost biljkama, koje su uglavnom u fazama završetka cvetanja ili nalivanja zrna, mogla bi da usledi od eventualnog napada bolesti poput bele truleži i drugih kojima odgovaraju česte padavine u ovo doba godine. Iako tretiranje suncokreta fungicidima u Srbiji nema tradiciju, a nema ni odgovarajuće mehanizacije za njeno izvođenje, ove godine bi ova mera mogla smanjiti rizik od napada pojedinh bolesti. I hemijska desikacija bi bila od koristi jer bi se ubrzala žetva i skratio rizični period.
Miklič upozorava da bi opasnost mogla da dođe i od najezde miševa i drugih glodara, koji su proteklih meseci već naneli znatne štete strnim žitima, pa bi ratari trebalo da budu oprezni i preduzmu odgovarajuće mere.
„Za suncokret je sad najvažnije da ima desetak dana sunčanog vremena, bez kiše, što bi neke eventualne infekcije na biljkama zaustavilo“, naglašava on i ističe da bi takvi uslovi obezbedili dobru ovogodišnju proizvodnju te industrijske kulture i dovoljno sirovine fabrikama ulja.
Podsetivši da je prošle godine u Srbiji pod suncokretom bilo oko 190.000 hektara, sa kojih smo dobili ukupan rod veći od 600.000 tona, Miklič je napomenuo da ovog leta ipak ne možemo očekivati takav rekordni prinos, od 3,15 tona, ali možemo se opet nadati dobrom proseku, naravno ako ne bude čestih kiša. Ocenjujući semensku proizvodnju suncokreta u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, Miklič je istakao da ti usevi uglavnom dobro izgledaju i obećavaju dobar rod i kvalitet. Takođe, oplemenjivački program na Rimskim šančevima kraj Novog Sada, jedan od najvećih i najimpozantnijih na svetu, za sada je u dobrom stanju.
„Očekujemo dovoljne količine kvalitetnog semena, kako najpopularnijih tako i nekih novih hibrida“, naglasio je Miklič i podsetio na Institutove hibride nove generacije poput „Oskara“, „Fantazije“, „Orfeja“ dok se za iduću godinu uveliko priprema novi hibrid „Konstantin“.
I u semenskoj proizvodnji može biti problema, pre svega zbog nepovoljnih vremenskih prilika, ali Institut proizvodi semenski suncokret ne samo u Vojvodini nego i u mnogim drugim klimatskim regionima, ne samo u našoj zemlji nego i drugde u Evropi i svetu.
Tom “disperzijom proizvodnje smanjujemo rizik na minimum“, što je bitno ne samo za našu semensku kuću nego i za poljoprivredu Srbije uopšte, zaključio je dr Miklič.
Izvor: Tanjug
Foto: NS SEME