Usevi ozimih strnih žita, pšenice i ječma koji su ranije posejani nalaze se u različitim fazama klijanja i nicanja, do faze tri lista razvijena. Iako je situacija dosta bolja nego prošle godine, vizuelnim pregledom kod pojedinih useva na području Srema uočeno je prisustvo cikade Psammotettix alienus, u za sada niskoj brojnosti – dve cikade po m² i lisnih vaši – Aphididae na do dva odsto biljaka. Prema rečima dr Željka Milovca, višeg naučnog saradnika na odseku za uljanu repicu, Odeljenja za suncokret, Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, poljoprivrednicima se savetuje da redovno obilaze i proveravaju svoje parcele.
-Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje da pregledaju useve strnih žita na prisustvo ovih štetočina. Ukoliko se uoči prisustvo na nivou pragova štetnosti preporučuje se primena insekticida. Pragovi štetnosti su 10 odsto biljaka sa vašima i pet cikada po m². Lisne vaši na nove useve najčešće prenose okolne biljke, samonikle, korovi i trava koja se nalazi pored novoposejanih useva. Sa tih biljaka one prelaze na nove i prenose virus. Što se tiče glodara trenutno se na parcelama ne uočava prisustvo aktivnih rupa, ali se eventualno može očekivati i njihova pojava. Poljoprivrednici treba da nastave obilazak parcela redovno, čak i tokom zime kako bi na vreme uspešno reagovali i suzbili ove pojave. – rekao je dr Milovac.
Pored direktnih šteta koje prouzrokuju svojom ishranom na biljkama, lisne vaši i cikade su značajne kao prenosioci fitopatogenih virusa. Domaćini ovih virusa su mnogi korovi i samonikle biljke strnih žita. Zakorovljenost parcela i nezaoravanje žetvenih ostataka omogućavaju ishranu ovih štetočina i tokom letnjih meseci, čime se povećava i rizik od njihovog velikog umnožavanja i infekcije novoniklih useva u jesen.
Osim ovih štetočina, poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje i redovno praćenje prisustva aktivnih rupa od poljskih glodara. Važno je razlikovati ulazne rupe u jazbine dve vrste zbog različitog broja rupa po hektaru koji se smatra kritičnim sa stanovišta zaštite. Prag štetnosti za poljskog miša iznosi 10-50 aktivnih rupa/ha, a za poljsku voluharicu je 10-500 aktivnih rupa/ha. Rupe nastale delovanjem ove dve štetočine mogu se međusobno razlikovati po tome što oko ulaza u rupu poljske voluharice postoje utabane stazice, dok ih kod rupa od poljskog miša nema. Aktivne rupe se od neaktivnih mogu detektovati tako što se otvori zatrpaju zemljom pa se ponovo obiđu kroz nekoliko dana.
Poljoprivredni proizvođači se za sve stručne savete mogu obratiti stručnjacima iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju kako bi na vreme reagovali i omogućili pravilan razvoj biljke i visoke prinose.