Poslednjih decenija rapidno raste potražnja za lekovitim biljnim sirovinama i proizvodima, posebno u razvijenim zapadnoevropskim zemljama, Americi i Kanadi. Evropska unija predstavlja najveće jedinstveno svetsko tržište za lekovito i aromatično bilje. Savremeni trendovi prioritet daju pažljivom odabiru ekološki čistih područja, sa kojih će se kontrolisati održivo sakupljanje odnosno gajenje lekovitog bilja i razvijati plantažna proizvodnja vrsta koje dobro uspevaju u datim agroekološkim uslovima, a koje su tražene na tržištu.
Zahvaljujući geografskim, geološkim i geomorfološkim karakteristikama, kao i prirodnim uslovima na prostoru Republike Srbije raste veliki broj različitih biljnih vrsta. Područje naše zemlje se može smatrati jednim od centara diverziteta lekovite flore. U održivom razvoju sektora lekovitog i aromatičnog bilja sigurno najveći značaj ima podsticanje plantažnog gajenja vrsta, bilo sa aspekta tražnje, ili pak sa aspekta zaštite i očuvanja prirode. Lekovite i aromatične biljke sakupljaju se ili gaje zbog aktivnih materija koje sadrže. Sakuplja se nekoliko stotina, a gaji više desetina vrsta. Različite biljne vrste podrazumevaju upotrebu različitih organa, odnosno biljnih delova: nadzemni deo, list, cvast, plod, koren i sl. Koriste se u svežem stanju (dodaci hrani), osušene (domaći čajevi, začini) ili industrijski prerađene (etarska ulja, ekstrakti, različiti farmaceutski oblici).
Danas se u cilju poboljšanja i postizanja konstantnog kvaliteta uvodi “dobra poljoprivredna praksa” (GAP MAP) i “dobra praksa u proizvodnji lekovitog bilja” (GMPP). Ovo podrazumeva dokumentovanu kontrolu proizvodnog procesa od semena do žetve, prerade i finalnog proizvoda. Značajan je uticaj klimatskih faktora i primenjenih agrotehničkih mera uz specifična pravila proizvodnje, primenu specifične mehanizacije i postrojenja za doradu i preradu. U proizvodnji lekovitog i aromatičnog bilja treba voditi računa o njihovim specifičnostima. Poznato je da postoje vrste koje se uspešnije gaje na suvljim staništima (timijan, čubar) ili na vlažnijim (beli slez, odoljen). Na humusnim zemljištima dobro uspevaju pitoma nana i matičnjak, na lakšim odoljen i beli slez, a na bogatijim krečnjakom neven, žalfija i miloduh. Trebalo bi voditi računa i o njihovoj otpornosti na niske temperature. Otporne vrste su beli slez i žalfija, a osetljive bosiljak i majoran. Jedna od specifičnosti je i to što se u zavisnosti od biljne vrste usevi zasnivaju direktnom setvom (korijandar), rasadom (matičnjak) ili vegetativno (pitoma nana). Prilikom zasnivanja useva treba voditi računa da li je u pitanju jednogodišnja (kamilica), dvogodišnja (peršun) ili višegodišnja vrsta (miloduh).
Sertifikovanje u organskoj biljnoj proizvodnji ima veliki značaj za plasman proizvoda na bazi lekovitog i aromatičnog bilja. Najvažniji zahtevi kvaliteta proizvoda su: potpuna zdravstvena bezbednost, visok organoleptički kvalitet, najmanji udeo biljnih primesa i drugih nečistoća, mikrobiološka ispravnost i visok sadržaj aktivnih materija. Imajući u vidu te zahteve, kao i činjenicu da se u poslednje vreme konstantno narušava životna sredina, poseban značaj ima razvoj organske proizvodnje lekovitog bilja. Ona podrazumeva da se ide u pravcu usklađivanja proizvodnje sa potrebama tržišta i očuvanja životne sredine, kao i za povećanjem kvaliteta proizvoda. S tim vezi u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, Odeljenju za organsku proizvodnju i biodiverzitet gajenje lekovitog i aromatičnog bilja se sve više usmerava na proizvodnju i sakupljanje na organski način. Zbog toga se intenzivno radi na istraživanju i formulisanju uslova organske proizvodnje. Osnovni cilj organske proizvodnje lekovitog bilja je dobijanje proizvoda visokog kvaliteta, primena organskih đubriva i dalji razvoj proizvodnje uz očuvanje ekosistema. Ovo naročito važi za ugrožene vrste, kao i one za kojima je povećana potražnja.