Prema rečima dr Vukašina Popovića iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, bliži se prva polovina oktobra, optimalni rok za sadnju jesenjeg belog luka u našim agroekološkim uslovima. Dok poljoprivredne proizvođače uveliko muči dilema – da li uložiti u sertifikovan ili iskoristiti sopstveni, nedeklarisan sadni materijal? Dr Popović ističe da struka nema dvojbu i šalje nikad jasniju poruku – izbor sadnog materijala predstavlja tačku na kojoj se lomi uspeh cele proizvodnje. Sadnjom belog luka nepoznatog porekla ulazimo u zamku prividne uštede. Korišćenje nedeklarisanog materijala i dugogodišnje sađenje sopstvenog belog luka bez obnove može delovati primamljivo zbog manjeg početnog izdatka, ali donosi ogromne skrivene opasnosti. Beli luk se razmnožava vegetativno, što znači da se svi patogeni i prouzrokovači bolesti mogu preneti sa čena na mladu biljku. Rezultat su često proređeni usevi, slabo i neujednačeno nicanje i značajan pad prinosa i kvalteta lukovica.

Dr Slobodana Vlajića sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, ističe važnost savremenog pristupa tehnologiji gajenja i nalaže da rok sadnje belog luka ne određuje isključivo kalendar, već pre svega trenutne temperature, vlažnost zemljišta i karakteristike samog genotipa. On ukazuje da biologija direktno diktira tehnologiju, pa tako preuranjena sadnja jesenjeg luka dovodi do prejakog i bujnog nadzemnog porasta pre zime koji strada od mraza, dok prekasno polaganje čenova uzrokuje slabo i nedovoljno ukorenjavanje useva. Pored toga, savremeni pristup podrazumeva i prilagođavanje gustine sklopa novim agroekološkim izazovima, gde se u novim tehnologijama proizvodnje uspešno primenjuje i gušća sadnja (međuredni razmak od 25 do 30 cm) sa ciljem postizanja stabilnijeg prinosa.

Dr Popović naglašava da upotrebom sertifikovanog sadnog materijala, vi zapravo investirate u kontrolisan i garantovan proizvodni potencijal i to:

  • Garantovano zdravstveno stanje: Čime se eliminiše rizik od prenošenja opasnih prouzrokovača bolesti (poput Fusarium-a) i nematoda.
  • Visoka sortna čistota: Garantuje se da sadite kompaktnu, ujednačenu sortu bez mehaničkog mešanja sa drugim varijetetima.
  • Maksimalan kapacitet rasta: Sertifikovan sadni materijal krupnih čenova koji imaju najveće energetske rezerve za brz, početni razvoj mlade biljke.
  • Ujednačeno nicanje i sklop: Kada su sve biljke u istoj fazi razvoja, primena agrotehnike, navodnjavanja i zaštite postaje daleko preciznija i efikasnija.

Iako sertifikovani sadni materijal zahteva veće početno ulaganje, dugoročna ekonomska analiza pokazuje da se ta investicija višestruko vraća kroz stabilniji, veći i kvalitetniji prinos koji na tržištu postiže znatno bolju cenu. Pored svega navedenog, ako želite da vaš jesenji beli luk ostvari pun potencijal, potrebno je ispoštovati i ove ključne korake:

Izbor parcele i plodored: Beli luk obavezno sadite na parceli gde lukovi nisu gajeni najmanje 4 do 5 godina. Dobri predusevi su rane kulture poput strnina, graška ili paprike. Izbegavajte parcele posle crnog luka, kukuruza, suncokreta i šećerne repe zbog ostataka herbicida.

Dezinfekcija pre sadnje: Čenove odvojite nekoliko dana pred sadnju. Neposredno pre polaganja u zemlju, potopite ih u rastvor fungicida kako biste stvorili dodatni štit oko mlade biljke. Nakon tretmana, čenove dobro osušite u hladu.

Optimalna dubina i razmak sadnje: Sadi se tako da debljina pokrovnog rastresitog sloja zemlje iznosi 2 do 3 cm iznad samog vrha čena. Plića sadnja može dovesti do toga da koren “izbaci” čen na površinu gde će se osušiti. Za jesenji luk preporučuje se međuredno rastojanje od 25 do 30 cm, i razmak u samom redu od 8 do 12 cm kako bi svaka glavica imala dovoljno prostora da se razvije.

Ne prepuštajte svoj trud i sezonu slučaju. Birajte sigurnost, tradiciju i deklarisano poreklo koje garantuje obilan i zdrav rod!

 

Galerija fotografija