Poljoprivrednim proizvođačima predstoji setva strnih žita, a da bi ona bila uspešna potrebno je ispoštovati početne agrotehničke mere. Tu se pre svega misli na dobro pripremljeno zemljište, optimalan setveni rok i najbolje setvene norme. Prema rečima dr Milana Mirosavljevića, rukovodioca Odeljenja za strna žita, Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, upravo setvom u optimalnim rokovima može da se utiče na stabilnost prinosa.

-Optimalni rokovi su se pomerili od pet do deset dana, pa se tokom poslednje decenije pokazalo da je setva koja se izvede od 15. oktobra pa do kraja oktobra meseca, ili čak i u prvoj nedelji novembra – setva izvedena u najboljem roku. To je  definitivno najjeftinija agrotehnička mera. Poštovanjem rokova setve uspevate da ostvarite neku vrstu stabilnosti prinosa – rekao je dr Mirosavljević.

Optimalnom setvom se stiču uslovi da strna žita uđu u fazu bokorenja, kada su mnogo otpornija na negativno dejstvo niskih temperatura. Ukoliko se poseju dosta kasnije, usevi u zimu ulaze u fazu ponika jednog ili dva lista i kao takvi su mnogo osetljiviji. Pšenica kada ima dva do tri lista, ako je dobro ukorenjena i ishranjena, može podneti i do -20 °C, a prekrivena snežnim pokrivačem čak i niže temperature. Obrada zemljišta pred setvu je takođe veoma važan segment.

Predkultura određuje veći ili manji broj operacija obrade. Za pšenicu je glavno razdoblje obrade zemljišta leti kao i početkom jesenjeg perioda. Nakon ranijih predkultura, potrebno je obaviti plitko oranje ili duboko tanjiranje radi unošenja biljnih ostataka i očuvanja vlage, a zatim oranje na punu dubinu sa unošenjem osnovne količine mineralnih đubriva. Dubina osnovne obrade zavisi od zemljišta i klimatskih uslova, a ima zadatak da stvori dovoljno rastresit oranični sloj na dubini od 20 do 30 cm.

Dopunska priprema zemljišta za setvu obuhvata tanjiranje,  pri čemu se stvara usitnjeni površinski sloj. Tako se omogućuje ujednačenje klijanja, odnosno nicanja. Svake godine određen broj poljoprivrednih proizvođača seje strna žita van optimalnog roka, a preporuka stručnjaka iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo je da se setvena norma u tom slučaju poveća.

-Poslednjih desetak, dvanaest godina dosta se govorilo o promeni setvenih normi kad su strna žita u pitanju, gde su neke kompanije izlazile sa dosta nižim setvenim normama. Međutim, trend je da i one polako povećavaju setvene norme i da se to vraća na nekih 500 – 550 klijavih  zrna po kvadratnom metru. Treba zaista posebnu pažnju posvetiti samoj setvi kada imate teške godine i sušu tokom same setve, pa da kažem i nepovoljne uslove tokom prelaska sa proleća na zimu pokazalo se da ti sklopovi koji su zasnovani preporučenim gustinama pokazuju neku najbolju dozu adaptabilnosti –  zaključio je dr Mirosavljević.