Iako optimalan rok za setvu uljane repice traje još dve nedelje, sa setvom ne treba žuriti. Ratari moraju sačekati kišu koja mora pasti nakon dva meseca sušnog perioda. Za sada je zemljište suvo, nema potrebnu vlagu, a prema rečima prof. dr Ane Marjanović Jeromele naučnog savetnika na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, institutu od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, ne treba seme polagati u prašinu.
-Zemljište je izuzetno suvo i nema potrebnu vlagu da bi se sejala uljana repica. Proizvođači koji su planirali setvu već su nakon žetve strnih žita uradili plitku pripremu parcele, a svi bi trebalo da urade agrohemijsku analizu zemljišta kako bi utvrdili koji je neophodan dodatak hraniva da bi se popravilo prirodno plodno zemljište. Iako je optimalan rok već počeo , verovatno će se setva obavljati u drugoj polovini septembra, neće biti kasno, zemljište se dobro pripremi, valja se, da bi se omogućio dobar kontakt semena i zemljišta što je od krucijalnog značaja za to malo sitno seme u kojem imate spakovanu fantastičnu energiju. Usev nakon toga u zimu mora ući zaštićen i dobro pripremljen – rekla je prof. dr Marjanović Jeromela i dodala da je NS seme sortiment prilagođen ovim uslovima gajenja.
– Institutski NS seme sortiment za ovu godinu je spreman, imamo tri hibrida, Ns Ras, NS Pek i NS Vid i jednu sortu Zlatnu. Sortiment je odličan i prilagođen ovim uslovima gajenja, kako našim tako i uslovima gajenja Irana, Kazahstana, Rusije i Ukrajine i drugim delovima sveta gde se seje uljana repica. – rekla je prof. dr Marjanović Jeromela i dodala da od vremenskih prilika zavisi koliko će ove godine repica zauzeti mesta na njivama, budući da semena sorti i hibrida ima dovoljno i da je tehnologija gajenja dobro poznata ratarima.
-Uljanu repicu smo sejali proteklih godina na 30.000 do 35.000 hektara. Još nisu objavljeni zvanični podaci koliko smo je u prošloj vegetacionoj godini imali, ali u svakom slučaju to su velike površine jer imamo dobro razvijeno tržište i celokupan rod pronađe kupce. Prošle godine prosek je bio oko 3,2 tone po hektaru zbog olujnih vetrova i obilnih padavina u vreme žetve, zbog kojih je na pojedinim parcelama bilo manje repice − navela je prof. dr Ana Marjanović Jeromela
I kada se zemljište navodnjava, jaki olujni vetrovi i dug period visokih dnevnih temperatura mogu da umanje rod. Međutim, U dobrim godinama i kod dobrih proizvođača prinos može da bude od 3,5 do 4,5 tona po hektaru, u zavisnosti od tehnologije proizvodnje i tipa zemljišta.
