Uljana repica je jedna od tri najznačajnije ratarske uljane vrste u Evropi i Srbiji, a poslednjih nekoliko godina ova uljarica zauzima sve veće površine na parcelana naše zemlje. Prošle sezone ulјana repica bila je posejana na preko 48.000 hektara, što je za trećinu više u odnosu na godinu pre, a ostvarena je proizvodnja od oko 145.000 tona.
Optimalni rok za setvu uljane repice je počeo, ali poljoprivredni proizvođači u nekim delovima Srbije odlažu setvu čekajući značajnije padavine. Zemlјa u Srednjem Banatu je nakon suše koja je bila tokom leta i dalјe suva i tvrda. Pripreme za setvu su otežane, pa mnogi proizvođači još nisu posejali ulјanu repicu.
Stručnjnaci upozoravaju da je veoma bitno da ratari, pre svega, obrate pažnju na plodored, izbor parcele i sortimenta. Važan je izbor parcele, jer štetočine koje ugrožavaju ulјanu repicu prezimlјavaju na parcelama gde je bila prošlogodišnja proizvodnja, pa će tokom vegetacije migrirati na novoposejanim parcelama. Pažnju treba posvetiti i izboru sortimenta.
Prednosti gajenja uljane repice
Seme uljane repice sadrži između 40 i 48 odsto ulјa i između 18 i 23 procenata proteina. Osim za proizvodnju kvalitetnog jestivog ulјa, koristi se i za ishranu domaćih životinja, u prerađivačkoj industriji i proizvodnji biogoriva. Ulјe ove bilјke čini više od 70 odsto sirovinske baze za biodizel u Evropi, navela je prof. dr Ana Marjanović Jeromela iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.
Sa stanovišta ekonomske isplativosti njena rana žetva, krajem juna, obezbeđuje brzu likvidnost, povrat uloženih sredstava i prve prihode u godini.
Nakon ulјane repice, zemlјište je pobolјšane strukture i obogaćeno organskom materijom jer uvođenje ulјane repice u rotaciju useva doprinosi raznolikosti bilјne proizvodnje i smanjenju pojave bolesti i korova. Zahvalјujući napretku u oplemenjivanju,u okviru NS seme sortimenta postoje sorte i hibridi uljane repice koji imaju veću tolerantnost na sušu i izmrzavanje.
Prof. dr Ana Marjanović Jeromela ističe da je ulјana repica i medonosna bilјka sa velikom produkcijom polena i nektara. Pčele rado posećuju njene žute cvetove, tako da pčelari sa repičine paše imaju prinos od 100 do 150 kilograma meda po hektaru, a ojačana pčelinja društva nakon ulјane repice odnose na bagrem. Značaj pčela je izuzetno velik jer su oprašivači velikog broja bilјnih vrsta, pa polјoprivrednici moraju strogo da se pridržavaju peporuka stručnjaka o primeni insekticida.
Ulјana repica je bilјna vrsta sa tradicijom gajenja, ali i sa perspektivom gajenja u budućnosti u srpskoj polјoprivredi. Poslednje tri godine beleži se nagli rast površina pod ovom kulturom, dok se prinosi održavaju na nivou od oko tri tone po hektaru.
Za sve stručne savete poljoprivredni proizvođači mogu da se obrate stručnjacima iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.
