Uljana repica, čiji je optimalan rok za setvu prošao, u prvim fazama razvoja veoma je osetljiva na prisustvo korova i štetnih insekata, te se određene mere zaštite moraju obaviti blagovremeno.
Insekti i glodari mogu u značajnoj meri da smanje prinos uljane repice. Od insekata koji u jesen mogu pričiniti značajnije štete potrebno je izdvojiti crvenoglavog repičinog buvača, buvače kupusnjača iz roda Phylloreta kao I repičinu lisnu osu, navodi dr Željko Milovac iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.
Odrasli primerci crvenoglavog repičinog buvača su dugi oko 4,5 mm, zelenkasti ili plavičastocrni sa metalnim odsjajem. Deo glave je crven, po čemu je i dobio ime. Larva je prljavo bela, sa smeđom glavom, dužine od 1,5 mm. Krajem leta odrasle jedinke na tek niklim biljkama uljane repice kopuliraju i ženke počinju da polažu jaja u zemljište, u blizini biljaka, od septembra pa sve do pojave prvih mrazeva, a moguće je i u martu naredne godine. Nakon piljenja, larve prodiru u lisne drške, iz kojih kasnije prelaze u stablo uljane repice. Štetne su odrasle jedinke koje oštećuju lisnu masu tek izniklih biljaka ali i larve koje se hrane unutrašnjošću biljaka. Posledica jačeg napada larvi je kržljanje ili uginjavanje biljaka, dok kog slabijeg napada dolazi do usporavanja razvoja.
Buvači kupusnjača su sitni insekti dužine tela od 2 do 3,5 mm dobro skaču i lete, sjajnocrni su, tamnoplavi ili tamnozeleni. Štetu čine odrasle jedinke na kotiledonima i sasvim mladim listovima prouzrokujući karakteristične simptome u vidu jamičastih rupa.
Repičasta lisna osa je jedna od najvaćnijih štetočina uljane repice. Usled ishrane na mladom usevu uljane repice može se javiti golobrst. Rasprostranjena je u gotovo svim proizvodnjim rejonima kod nas i često je neophodno hemijski je suzbijati. Njena pojava je obično kasnija u odnosu na buvače, pa su pojedini primerci pronalaženi i tokom novembra. Tokom 2023. godine prvi primerci su uočeni već sredinom septembra na usevu u nicenju, što ukazuje na potrebu da poljoprivredni proizvođači budu na oprezu, jer ženke u jesen polažu jaja na mlade listove uljane repice i brzo se pile larve – pagusenice, a kad odrastu zavlače se u zemlju, ističe dr Milovac.
Tokom poslednjih par meseci uočeno je masovnije prisustvo glodare, te je u cilju izbegavanja štete potrebno obilaziti parcele do kraja zime i po potrebi uraditi deratizaciju odgovarajućim mamcima.
Poljoprivredni proizvođači treba redovno da obilaze parcele kako bi na vreme uočili pojavu štetočina i suzbili ih kako ne bi pričinile veće štete. Za sve stručne savete poljoprivredni proizvođači mogu da se obrate stručnjacima iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.