Suncokret je jedna od najvažnijih uljarica na svetu. Pored svoje izuzetne agronomske vrednosti, suncokret je poznat po svojoj prilagodljivosti različitim agroekološkim uslovima, visokim sadržajem ulja u semenu i sve većoj potražnji u prehrambenoj i industrijskoj proizvodnji, zbog čega je postao nezaobilazna kultura u plodoredu širom sveta. Zbog svoje stabilne proizvodnje i visoke tržišne potražnje, suncokret zauzima važno mesto u savremenoj ratarskoj proizvodnji, kao profitabilna i pouzdana kultura.
Prema rečima dr Siniše Jocića iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju površine pod suncokretom na globalnom nivou su u konstantnom blagom porastu. Tokom 2024. godine, suncokret se uzgajao na čak 30 miliona hektara, sa prosečnim prinosom od 1,9 tona po hektaru.
Srbija prati ovaj svetski trend. U poslednjih deset godina, površine pod suncokretom su u stalnom porastu. Glavno područje gajenja je Vojvodina, koja se ističe povoljnim agroekološkim uslovima. Dok je 2015. godine u Srbiji zasejano 166.192 hektara, do 2025. godine ta brojka je porasla na 290.000 hektara. Prinosi takođe variraju u zavisnosti od vremenskih uslova i tehnologije gajenja – 2019. godine prosečan prinos iznosio je 3,3 t/ha, dok je u 2022. i 2024. godini bio nešto niži, 2,6 t/ha.
Suncokret najbolje uspeva na dubokim, strukturnim i plodnim zemljištima, dok lošije rezultate daje na kiselim, plitkim i zaslanjenim zemljištima. Takođe, ova kultura ne podnosi monokulturu – u plodoredu bi trebalo da se vraća tek posle četiri do pet godina, što se, prema iskustvu iz prakse, često ne poštuje. Pored toga, za uspešnu proizvodnju potrebno je obezbediti optimalne uslove ishrane. Iako suncokret može da opstane i sa minimalnim količinama hraniva, ozbiljna i profesionalna proizvodnja zahteva punu ishranu. Proizvođači često štede na đubrenju, jer suncokret može da uspe i sa minimalnim hranivima. Međutim, oni koji žele stabilne i visoke prinose – od 3,5 do 4 tone po hektaru – moraju da obezbede kompletnu ishranu biljaka, istakao je dr Jocić.
Suncokret važi za tolerantnu kulturu na sušu, ali ima određene kritične faze razvoja u kojima je voda od presudnog značaja za prinos i kvalitet. Prvi kritičan period je faza nicanja i početnog rasta, kada je potrebna umerena vlažnost zemljišta kako bi se ostvario ravnomeran i brz sklop biljaka. Drugi i značajniji kritičan period obuhvata faze butonizacije, cvetanja, oplodnje i nalivanja zrna – odnosno oko 20 dana pre i 20 dana posle cvetanja. Tokom tog perioda, optimalna količina padavina iznosi 100–120 mm. Nedostatak padavina tada dovodi do smanjene oplodnje, abortiranja cvetova (naročito u centralnom delu glavice), sitnijeg semena i nižeg sadržaja ulja. Sve ovo direktno utiče na pad kvantiteta i kvaliteta proizvodnje.
Jedan deo površina pod suncokretom koji je zasejan na lošijim zemljištima, bez poštovanja plodoreda, uz minimalna ulaganja i rane hibride, već je dospeo za žetvu. U takvim uslovima, gde se period suše poklopio sa najosetljivijim fazama razvoja, prinosi su veoma niski – oko 1 tona po hektaru, objašnjava dr Jocić. S druge strane, većina površina je imala adekvatne padavine u kritičnim fazama, što je dovelo do produženja vegetacije i očekivanih prinosa od 2,5 tone pa i više po hektaru. Žetva se, u zavisnosti od lokacije, očekuje krajem avgusta i početkom septembra. Suncokret je i u ovoj proizvodnoj sezoni pokazao da je otporniji na sušu od drugih ratarskih kultura, ali zahteva pažljivo upravljanje. Potrebno je birati hibride koji su tolerantniji na sušne uslove – to su uglavnom hibridi domaće selekcije. Takođe, neophodno je pravovremeno primeniti sve agrotehničke mere: od pravilne obrade zemljišta, preko adekvatnog đubrenja i setve, do poštovanja plodoreda, ističe dr Jocić.
Za sve stručne savete poljopriverdni proizvođači mogu da se obrate stručnjacima iz Instituta za ratarstvo povrtarstvo, Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.
