Uljana repica je popularan izvor ulja za različite namene i trenutno treći po redu izvor biljnog ulja na svetu, posle palminog i sojinog ulja. Smatra se i za odličan usev u plodoredu, za unapređivanje kvaliteta zemljišta. U organskoj poljoprivredi, uljana repica se koristi za proizvodnju ulja, dobijanje proteinskih suplemenata za proizvodnju mleka, ali je korisna i kao pokrovni usev, pružajućiu više od 80% pokrivenosti zemljišta. Većina Brassica vrsta oslobađa hemikalije koje mogu da budu toksične za nematode, gljive i neke korove, ali je efikasnost njenog korišćenja za kontrolu štetnih vrsta i štetočina varijabilna i relativno niska.
Korišćenje zelenišnog đubriva je preporučeno u organskoj poljoprivredi, tako da se za tu namenu koriste razne vrste, pri čemu je upotreba uljane repice preporučena, jer se ona brzo razlaže i popravlja zemljište za sledeću setvu.
Ekološki uticaj različitih načina poljoprivredne proizvodnje ne treba zanemariti. Utvrđeno je da deficit u oprašivačima, u vidu razlike između aktuelnog i potencijalno mogućeg oprašivanja, postaje veći u skladu sa povećanjem intenziteta proizvodnje od organskog preko konvencionalnog do GMO sistema proizvodnje.
Tranzicija iz konvencionalne u organsku poljoprivredu obezbeđuje ne samo kvalitetniju hranu, već i umanjuje negativan uticaj koji poljoprivredan proizvodnja ima na našu okolinu. U studiji sa četiri glavne gajene biljne vrste u Kanadi, canola (Brassica rapa), kukuruzu (Zea mays), soji (Glycine max), i pšenici (Triticum aestivum) je utvrđeno da organska proizvodnja podrazumeva u proseku 39% manje utroška energije. To smanjenje je skoro potupno posledica različitog sistema prihrane zemljišta, odnosno đubrenja.
Zbog različitih uslova gajenja u organskoj poljoprivredi, znanje o ponašanju sorti namenjenih konvencionalnom gajenju može biti od koristi oplemenjivačima, ali i proizvođačima. Njihovim ispitivanjem može se odrediti potreba za postojanjem posebnih programa oplemenjivanja za organski način proizvodnje.
Da bi ispitali ove parametre u našim uslovima, istraživači iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo su postavili ogled sa ciljem da se utvrde razlike između konvencionalno oplemenjivanih sorti uljane repice u konvencionalnom i organskom načinu gajenja, te da se utvrdi efekat različitih datuma setve na neke osnovne osobine poput nicanja, preživljavanja tokom zime, prinosa semena, sadržaja ulja i proteina u semenu. Cilj ovih aktivnosti je da se unapredi sistem gajenja uljane repice u organskoj poljoprivredi i da se odaberu najpogodnije sorte za dalji rad i proizvodnju.
Pet sorti uljane repice kvaliteta 00 su posejane u dva načina gajenja, svaki sa tri datuma setve i četiri ponavljanja. Ogled je organizovan tako da se što vernije utvrdi efekat sorte i načina gajenja na nicanje, prinos semena, kao i sadržaj ulja i proteina. Polje je bilo zaštićeno od insekata, korova i bolesti u skladu sa preporučenim agrotehničkim merama za uljanu repicu. U organskom polju, korovi su uklanjani mehanički ili ručno, dok su insekti tretirani insekticidom dozvoljenim za upotrebu u organskoj poljoprivredi. Uzorci semena za analizu sadržaja ulja i proteina su uzeti tokom žetve.
Potvrđeno je da se neke konvencionalne sorte, poput Slavice, mogu uspešno gajiti u sistemu organske proizvodnje, a zaključeno je da razvoj novih sorti posebno za organsku poljoprivredu nije neophodan. Prinos semena i sadržaj ulja je bio niži u kasnom roku setve, i to u oba načina gajenja. Nije bilo značajnog uticaja na sadržaj proteina. Utvrđeno je i da kasna setva uz plitko oranje značajno povećava udeo korova na parceli, što je posebno bilo izraženo na organskom polju.
Na osnovu dobijenih rezultata, može se zaključiti da je korišćenje uljane repice u organskoj poljoprivredi moguće, ali je potrebno dalje unapređenje metoda proizvodnje. Postojeća ponuda proizvoda za unapređenje kvaliteta zemljišta je obogaćena organskim mineralnim đubrivima što olakšava planiranje proizvodnje.
Proizvodi za kontrolu insekata u organskoj poljoprivredi se reklamiraju, ali nisu uvek dostupni u prodaji. U uslovima optimalnim za napad insekata, iskustvo je pokazalo da postojeći organski proizvodi nisu efikasni kao konvencionalni. Najveći problem ipak predstavlja potpuni izostanak proizvoda za uklanjanje korova u organskoj proizvodnji, što čini još važnijim dobru poljoprivrednu praksu koja uključuje higijenu farme, da bi se sprečilo širenje štetočina, bolesti, korova i svega što bi moglo da smanji prinos.
Ovaj ogled je pokazao da organski način gajenja ne mora da bude povezan sa smanjenjem prinosa u odnosu na konvencionalni. Iako je sadržaj ulja bio niži, vrednost dobijena kroz veći kvalitet opravdava organski način proizvodnje.