Dana 8.10.2014. održan je Agrodan u Adi. Prema već tradicionalnoj manifestaciji skupila se grupa proizvođača i malih privrednika (vlasnici zadruga, poljoprivrednih apoteka i dr.) iz opštine Ada da razmene proizvodna iskustva i čuju određene savete i preporuke sortimenta soje i pšenice od mladih stručnjaka Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Domaćini su i ove godine bili g. Adanko Nandor i g. Jožef Kelemen, uspešni mali privrednici iz Ade koji su puno zajedničkog prepoznali sa Institutom i izabrali ga kao lidera u ovoj manifestaciji.
Dr Vera Popović navela je da je soja jedna od najznačnijih industrijskih biljaka. Po površinama u svetu soja zauzima 4. mesto. Višegodišnji prosečni prinosi soje u svetu su 2,45 t/ha. Površine pod sojom u Srbiji od 2011. su preko 160.000 ha, a desetogodišnji prosečni prinosi soje u Srbiji iznose 2,52 t/ha.
U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad stvoreno je 116 sorti soje, od čega je 60 NS sorti soje priznato u svetu, a 15 se nalazi na EU listi. Ovako velik broj priznatih sorti kod nas i u svetu potvrđuje da su NS sorte soje visokog genetskog potencijala za prinos, stabilne i adaptibilne na različite agroekološke uslove gajenja.
Za uspešnu proizvodnju soje, pored genetskih faktora perspektivnih sorti soje, veliki značaj imaju agroekološki činioci i tehnologija proizvodnje. Pravilnim i pravovremenim agrotehničkim merama ublažavaju se nepovoljni vremenski uslovi koji imaju veliki uticaj na prinos i kvalitet zrna soje. Sertifikovano seme NS sorti soje garant je uspešne proizvodnje soje.
Iako tereni na području opštine Ada nisu pogodni za proizvodnju soje, postavljeni mikroogled sa sortama soje I grupe zrenja (Sava, Maximus i Viktorija) i II grupe zrenja (Rubin i Trijumf) ove godine pokazao je jednak uspeh kao i na terenima pogodnim za gajenje soje.
U 2014. godini ostvareni su visoki prinosi NS sorti soje, a neki od rekordnih prinosa prikazani su u tabeli ispod.
[table id=26 /]
Dipl. inž. – master Bojan Jocković sa Odeljenja za strna žita predstavio je prisutnima sortiment strnih žita. Već dugi niz godina u praksi su se potvrdile sorte visoke rodnosti i dobrih tehnoloških kvaliteta. Dipl. inž. – master Jocković je istakao NS Simonidu kao našu najzastupljeniju sortu koja je ove godine, čak i u uslovima žute rđe, uz dobru zaštitu dala prinos od 9 t/ha. Ova sorta je po tehnološkom kvalitetu najbolje ocenjena. Kao sorta izuzetne otpornosti na žutu rđu ove godine se pokazala srednje kasna sorta NS 40S. Proizvođačima su predstavljene i sorte Zvezdana i Rapsodija, izuzetno adaptabilna i otporna na pepelnicu, te novije sorte NS Ilina i NS Futura koje podnose temperature do -170 C, sa prinosima preko 10 t/ha.
Kao naša najranija sorta koja izbegava temperaturni stres predstavljena je NS Dika, sorta veoma dobre otpornosti na zimu i dobrog tehnološkog kvaliteta. Od sorti pšenice za specijalne namene predstavljene su Nirvana (T. spelta), koja se koristi za pravljenje hlebova specijalnih namena, i NS Dur namenjena za spravljanje testenina.
Ozimi višeredi stočni ječam Nonius namenjen isključivo za ishranu stoke, zatim ozimi dvoredi ječam – Novosadski 525 i 565, namenjeni za pivarsku industriju, kao i tri sorte ovsa (dva jara – Dunav i Sedef (golozrni) i jedan ozimi – NS Jadar) i ozima raž NS Savo mogu se takođe naći u ponudi semena strnih žita razvijenih na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad. Uopšteno se može reći da je prinos strnih žita ove godine 20% niži u odnosu na prošlu godinu, usled pojave bolesti i glodara. Zabeleženi su i rekordni prinosi NS sorti strnih žita na površinama većim od 3 ha.
U distributivnom centru Instituta može se kupiti netretirano seme svih sorti, a čisto organsko seme samo od sorti Simonida i NS 40S.
Dipl. inž. – master Vladimir Aćin sa Odeljenja za strna žita predstavio je tehnologiju proizvodnje strnih žita. On je sugerisao da strna žita treba da budu zastupljena u setvenoj normi oko 30%, da ne bi dolazilo do monokultura. Najbolji predusevi za pšenicu su oni koji ranije napuštaju parcelu kako bi mogla da se izvrši osnovna obrada, predsetvena priprema i kako bi bilo dovoljno vremena da se zemljište slegne za setvu. Jednom u četiri godine obavezno bi trebalo obavljati kontrolu plodnosti zemljišta da bi se utvrdila količina P, K, humusa i pH vrednost. Svako đubrenje i prihranu treba prilagoditi sorti. Nakon đubrenja sledi osnovna obrada koja zavisi od količine vlage u zemljištu, količine žetvenih ostataka i sadržaja P i K u zemljištu. Opisujući tehnologiju proizvodnje strnih žita, dipl. inž. – master Aćin je istakao važnost poštovanja rokova setve. Naime, bitno je vreme setve podesiti tako da pšenica uđe u zimu u fazi 3-4 lista, odnosno da započne fazu bokorenja kako bi se nakupili šećeri i druge materije koje omogućavanju podnošenje niskih temperatura. Setva ozimog ječma se generalno preporučuje početkom oktobra, a pšenice od 5. oktobra do kraja oktobra, čak i prve dekade novembra. Dubina setve treba da bude 4-5 cm, i da se obavi kvalitetnim sejalicama kako bi se obezbedio ravnomeran razvoj useva. Rezultati ogleda pokazuju da se najveći i najstabilniji prinosi postižu setvom u drugoj dekadi oktobra. Setvena norma zavisi od sorte i kvaliteta, ali se može reći da je uobičajeno 450-550 klijavih zrna.
Zaključak ovih predavanja je da bi proizvođači trebalo da se opredele za setvu pšenice, pre svega kako bi ona zauzela svoj udeo u strukturi i zbog plodoreda (dobar je predusev), kao i zbog ekonomskog efekta (prvi prihod u domaćinstvu koje se bavi ratarskom proizvodnjom).
Nakon predavanja stručnjaka iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad prikazan je rad mašina u polju, a uz zakusku su svi prisutni mogli u neposrednoj komunikaciji sa predavačima da dobiju odgovore i sugestije, kao i da razmene svoja proizvodna iskustva.
[do action=”fb-foto”]https://www.facebook.com/media/set/?set=a.10152779253479824.1073742000.56790329823&type=3&uploaded=68[/do]