Drugi dan 57. Savetovanja agronoma i poljoprivrednika Srbije i 3. Savetovanja agronoma Srbije i Republike Srpske počeo je predavanjima o kukuruzu, čiji je moderator bila dr Božana Purar, rukovodilac Odeljenja za kukuruz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju. O održivoj proizvodnji kukuruza u promeljivim uslovima klime i tržišta govorili su stručnjaci iz Instituta, dr Goran Malidža, dr Filip Franeta i dr Goran Bekavac.
Dr Malidža je prezentovao mogućnosti suzbijanja korova u kukuruzu sa posebnim osvrtom na uslove u prethodnoj godini, rezistentne korove na pojedine herbicide i mogućnosti suzbijanja u kukuruzu, rizike od herbicida primenjenih u kukuruzu na naredne useve u plodoredu i značaju integralnog suzbijanja korova za održivu proizvodnju kukuruza.
Od dr Franete čuli smo više o najčešćim zemljišnim štetočinama kukuruza, među koje spadaju žičari, kukuruzna zlatica, grčice i podgrizajuće sovice, kao i načinima suzbijanja zemljišnih štetočina.
Među najefikasnije metode suzbijanja zemljišnih štetočina spadaju deponovanje granulata u trake, tretman semena (upotreba manje količine aktivne materije) i odabir hibrida (korišćenje semena sa dobrom energijom klijanja i setva hibrida koje odlikuje ubrzani početni porast).
Dr Bekavac je istakao da je ove godine bila blaža u centralnim i južnim delovima Srbije, dok je u Vojvodini bila izuzetno teška. Kako to ne bi uticalo na rod kukuruza, dr Bekavac preporučuje poljoprivrednim proizvođačima da biraju hibride otporne na sušu, među kojima su NS 3022, NS 4006, NS 4000 i NS 6000. Što se tiče preporuku sortimenta za predstojeću setvu od ultra hibrida su NS 444 Ultra, NS 640 Ultra i NS 5041 Ultra, za sušne rejone NS 3022, NS NS 3023 i NS 4006, za maksimalan prinos NS 4000, NS 6000 i NS 6030, za kvalitet zrna NS 4006, NS 5041 Ultra i NS 5051.
Potom su usledile teme vezane za leguminoze, koje predstavljaju izvor proteina na dohvat ruke, uz moderatora dr Vuka Đorđevića, rukovodioca Odeljenja za leguminoze.
O značaju legumioza u ljudskoj ishrani saznali smo od dipl. inž-master Ane Uhlarik, koja je istakla da su proteini neophodni činioci ljudske ishrane i da je minimalan dnevni unos 0,5 g/kg telesne mase. Među najzastupljenijim leguminoza koje se koriste u ljudskoj ishrani su soja, gračak, lucerka i crvena detelina.
O značaju i ulozi leguminoza u ishrani domaćih životinja imali smo prilike da saznamo od dr Snežane Katanski, koja je istakla da je pod sojom i krmnim biljem 17,8% površina u odnosu na ukupnih površina oranica i bašta u Srbiji.
O mestu leguminoza u održivim sistemima proizvodnje imali smo prilike da saznamo od dipl. inž-master Marjane Vasiljević, koja je istakla da su leguminoze servisni usevi čijom proizvodnjom možemo da poboljšamo resurse za poljoprivrednu proizvodnju.
Uz moderatora dr Sandru Cvejić, rukovodioca Odeljenja za suncokret, započeta su predavanja o suncokretu. O novinama u tehnologiji gajenja i NS seme sortimentu suncokreta više su rekli stručnjaci sa Odeljenja za suncokret, dipl. inž-master Brankica Babec, dr Nada Hladni i dipl. inž-master Miloš Krstić.
Da je suncokret u 2022. godini širom Srbije posejan na preko 275.000 ha, a da je prosečan prinos bio oko 2,7 t/ha kao i održivim tehnologijama gajenja suncokreta u uslovima klimatskih promena, vremenskim (ne) prilikama u toku 2022. godine saznali smo od dipl. inž-master Brankice Babec.
O procesu stvranja i plasmanu NS seme konzumnih hibrida suncokreta čuli smo od dr Nade Hladni, koja je istakla da je Srbija jedna od vodećih zemalja na Balkanu u proizvodnji i oplemenjivanju visokroteinskog konzumnog suncokreta. Površine pod visokoproteinskim suncokretom u Srbiji zauzimaju oko 10% od ukupnih površina pod suncokretom.
O NS seme hibridima suncokreta kao garanciji uspešne proizvodnje za buduće generacije govorio je dipl. inž-master Miloš Krstić, predstavivši rezultate NS seme hibrida suncokreta tokom 2022. godine kao i sortiment za predstojeću setvu.
Nakon prezentacija o kukuruzu, leguminozama i suncokretu održano je predavanje po pozivu, čiji je modretor bio dr Ivica Đalović. Predavanje je održao, putem video prezentacije, prof. dr Rajeev K. Varshney sa Murdoch Univerziteta iz Australije na temu “Genomics for Sustainable Agriculture and Global Food Security“.
Potom je usledila panel diskusija na temu „Nauka u službi poljoprivrede- inovacije u biljnoj proizvodnji“, čiji je moderator bio Stevan Davidović. Učesnici panel diskusije bili su prof. dr Ana Marjanović Jeromela, pomoćnik direktora za naučnoistraživačke poslove Instituta, prof. dr Ankica Kondić-Špika, rukovodilac Laboratorije za biotehnologiju, dr Vuk Đorđević, rukovodilac Odeljenja za leguminoze, prof. dr Radivoje Jevtić sa Odeljenja za strna žita i prof. dr Dragana Miladinović iz Laboratorije za biotehnologiju. Teme o kojima su diskutovali učesnici se odnose na smanjenje rizika od ekstremnih vremenskih uslova u poljoprivrednoj proizvodnji, mestu organske proizvodnje u Srbiji, digitalnim tehnologijama kao podršci tranzicije poljoprivrede, manje gajenim biljnim vrstama u cilju povećanja biodiverziteta, kao i kapacitetu marginalnih zemljišta za povećanje poljoprivredne proizvodnje.
Poslednja u nizu predavanja drugog dana Savetovanja odnosila su se na teme o strnim žitima, povrtarskim i alternativnim biljnim vrstama, čiji je moderator bio dr Milan Mirosavljević.
Dr Bojan Jocković održao je prezentaciju na temu „Sorta i tehnologija kao preduslov visokih i stabilnih prinosa“ i istakao da površine pod pšenicom iz godine u godinu se povećavaju, predstavivši uspeh novosadskih sorti strnih žita posejanih širom naše zemlje.
Dr Vladimir Aćin je održao prezentaciju na temu „Tehnologija gajenja kao preduslov visokih i stabilnih prinosa“. Kako je globalno gledano, 2022. godina bila peta najtoplija u istoriji merenja potrebno je sprovesti mere adaptacije i ublažavanja negativnih efekata klimatskih promena, a neke od njih su pomeranje rokova setve ka sredini ili kraju oktobra, ulazak ozimih žita u fazu bokorenja do zime.
O novim problemima koji stvaraju nove izazove u povrtarskoj proizvodnji saznali smo od dipl. inž- master Slobodana Vlajića sa Odeljenja za povrtarske i alternativne biljne vrste, koji je istakao da su upotreba deklarisanog semena, izbor tolerantnog sortimenta, plodeored izbalansirana ishrana i odgovarajuće hemijske mere ključni faktori uspešne proizvodnje.
O sirkovima kao adekvatnom odgovoru na nepovoljne uslove sredine čuli smo od dr Vladimira Sikore sa Odeljenja za povrtarske i alternativne biljne vrste. Dr Sikora predstavio je upotrebnu vrednost sirkova, agronomske forme, tehnologiju proizvodnje sirka za zrno, kao i NS seme sortiment sirka.
Sve prezentacije koje su održane drugog dana 57. Savetovanja agronoma i poljoprivrednika Srbije i 3. Savetovanja agronoma Srbije i Republike Srpske možete pogledati na https://saps.nsseme.com/ucesnici/.
Galerija fotografija