Visoke temperature, promena klime i znatan broj meseci bez padavina ubrzali su sazrevanje ratarskih useva, pa je i berba kukuruza počela mnogo ranije nego prethodnih godina. Prve procene pokazuju da je rod manji bar za 30 odsto, ali pravi podaci će se znati na kraju žetve. Ono što je iznenađujuće, prema rečima dr Gorana Bekavca sa Odeljenja za kukuruz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, jeste procenat vlage koji je ispod 10 odsto.
-Nismo iznenađeni padom prinosa, ali jesmo procentom vlage koja je sada ispod 10 odsto. To je rekordno niska vlaga. Teško je sad reći koliki će biti prosečan prinos, ali će svakako biti ozbiljno niži u odnosu na prosečne godine. Stanje je zabrinjavajuće. Ne samo kod nas nego i u regionu- rekao je dr Bekavac.
Kao jedna od najzastupljenijih ratarskih kultura kod nas, kukuruz je ove godine u Srbiji zasejan na oko 950.000 hektara. S obzirom na vremenske uslove, žetva je došla ranije. Već na prvi pogled na parcelama se moglo zaključiti da je klip manji i da će to direktno da se odrazi na prinos. Kukuruzu u julu trebaju padavine, a ove godine tokom jula i avgusta ih nije bilo. Prema rečima dr Bekavca, osnovnih parametara za dobru proizvodnju nije bilo, jer duži period sa tropskim danima i noćima nije mogao izaći na dobro.
-Kvalitet zrna će biti problematičan zbog prisustva mikotoksina. Italijani već prilikom uvoza traže analize. Proizvođači su uložili u proizvodnju, za jedan hektar kukuruza treba oko 1.000 evra. Sada kada pogledamo cenu i prinos jasno nam je da računice nema. Ljudi za to nisu krivi, pretrpeće ozbiljne gubitke – zaključuje dr Bekavac.
Ove godine presudan je bio momenat setve, kao i sklop, kao i da su dobri prinosi zabeleženi na parcelama gde su sejani rani hibridi krajem marta i početkom aprila. Kako su poslednjih godina klimatske promene sve izraženije, potrebne su i promene u tehnologiji proizvodnje i sortimentu. U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo razvijaju se hibridi kukuruza kod kojih je dokazano 0 odsto aflatoksina sa kojim i Evropska unija ima problem. NS seme hibridi kukuruza stvarani su u našim agroekološkim uslovima i za naše zemljište, kako bi ostvarili kvalitetan rod zrna i dobre prinose i u ovako teškim godinama.
