Kooperantima OZZ „Bečej“ u Bečeju, stručnjaci Instituta za ratarstvo i povrtarstvo prezentovali su ovogodišnju ponudu sortimenta suncokreta, soje i kukuruza. Prisutnim poljoprivrednim proizvođačima, kojih je bilo oko stotinu, predavanja su održali dr Igor Balalić iz Odeljenja za uljane kulture, dipl. inž. Siniša Jakovljev – promoter Instituta za region srednje Bačke i dr Đorđe Jocković iz Odeljenja za kukuruz. Dobrodošlicu u ime domaćina proizvođačima i predavačima uputila je Slavica Manojlović.
Dr Balalić je svoje izlaganje započeo rezultatima iz 14 makroogleda, u kojima je bilo zastupljeno dvadeset već dokazanih hibrida suncokreta u širokoj proizvodnji, kao i novostvorenih koji na ovaj način traže svoj put do proizvođača.
U nastavku se osvrnuo na agroekološke uslove u proizvodnoj 2014. godini i pri tome je istakao da nisu išli na ruku ovoj biljnoj vrsti, posebno što se tiče padavina u maju, julu i avgustu, koje su daleko prevazišle višegodišnji prosek. Usledio je i očekivani napad bolesti, ali je prinos i pored toga bio na nivou višegodišnjeg proseka.
U mreži mikroogleda prosečan prinos ispitivanih hibrida je bio 3,28 t/ha, a kretao se u intervalu 2,76-3,60 t/ha. Na vrhu liste po prinosu je bio hibrid Duško, potom NS Fantazija, Orfej, Sremac, NS Konstantin, NS Oskar, Branko, NS Novak, Novosađanin i NS-H-111. Po sadržaju ulja prvi je bio NS Oskar sa gotovo 48%. U trogodišnjem proseku najviši prinos ostvario je hibrid NS Fantazija (4 t/ha), a potom NS Konstantin (3,95 t/ha) i Duško (3,92 t/ha). Prosečan prinos ispitivanih hibrida u sve tri prethodne godine iznosio je 3,79 t/ha. Iz široke palete od preko 20 hibrida suncokreta za sve namene, izdvojeni su sledeći: NS Oskar – otporan na volovod i plamenjaču; Orfej – otporan na volovod i plamenjaču; NS Fantazija – otporan na volovod; Duško – otporan na volovod i plamenjaču i NS Konstantin – otporan na volovod.
Siniša Jakovljev je u uvodnom delu izlaganja podsetio proizvođače da je tokom maja meseca prošle godine palo oko 200 l kiše, a u julu nešto više od 150 l, što znači da je samo u ova dva meseca palo kiše koliko inače u proseku padne tokom celog vegetacionog perioda. Protekla godina je veoma pogodovala usevu soje zahvaljujući prvenstveno čestim i obilnim padavinama. Prema podacima Poslovne zajednice za industrijsko bilje, na oko 180.000 ha pod sojom ostvaren je prosečan prinos od 3,3 t/ha. Površine pod ovom biljnom vrstom iz godine u godinu rastu, te se nadamo da će se ovaj trend i ove godine nastaviti. Na manjim parcelama postizani su rekordni prinosi od preko 5 t/ha, na parcelama površine od 5 do 20 ha prinosi su iznosili i blizu 5 t/ha, a na velikim parcelama oko 4,5 t/ha. Kada je tehnologija proizvodnje soje u pitanju, nisu bespotrebno trošene reči jer su većina prisutnih iskusni proizvođači koji veoma dobro poznaju način gajenja soje. Na kraju izlaganja paori su upoznati sa ponudom sortimenta koji se već sada nalazi u prodaji:
000 grupa: Favorit, Kaća;
00 grupa: Fortuna, Merkur, Tajfun;
0 grupa: Valjevka, Galina, Princeza;
I grupa: Sava, Victoria, Balkan, Novosađanka, NS Maximus,NS Apolo;
II grupa: Vojvođanka, Venera, Rubin, Trijumf, NS Fantast, NS Zita;
Dr Đorđe Jocković je rekao proizvođačima da o hibridima kukuruza koje nameravaju da gaje moraju da znaju mnogo više. Pojam adaptabilnosti hibrida objasnio je na primeru hibrida NS 4023 i NS 4030, a nakon toga je objašnjavajući nasleđivanje svojstava na primeru prinosa biljaka, pojasnio da on zavisi od genetike, spoljne sredine i interakcije genetike i spoljne sredine. Priroda je uslovila da prinos, kao kompleksno i najvažnije svojstvo gajenih biljaka, bude zavisno od velikog broja gena, dok se svojstva koja nisu toliko važna u poljoprivredi nasleđuju malim brojem gena. Prevedeno sa jezika nauke, ovo znači da je prinos svojstvo na koje, pored genetike odabranog hibrida, u velikoj meri utiče i delovanje faktora spoljne sredine. To sve upućuje na to da je stvaranje sorti i hibrida, koji će da daju visok i stabilan prinos, vrlo složen posao.
„U procesu oplemenjivanja hibridi se testiraju punih devet godina. Do Komisije za priznavanje potrebno je pet godina, u Komisiji za priznavanje su dve godine, u postkomisijskom ispitivanju jedna godina, a vi prvi put vidite hibrid u devetoj godini u demo ogledu. Ako čekate još npr. pet godina da ga probate, vi ste katastrofalno zakasnili. Svake godine obavezno bar jedan novi hibrid posejte, koji je priznat prošle ili pretprošle godine“, naglasio je Jocković.
Što se tiče broja biljaka kukuruza po jedinici površine, u Americi je za 80 godina povećan četiri puta, a u Srbiji dva puta. U proseku naše njive imaju 45.000-50.000 biljaka/ha, a jako su retki proizvođači koji imaju 60.000 biljaka/ha. Kako kaže Amerikanac Myron Stine, ako želite prinos od 20 t/ha morate povećati broj biljaka, nikako to ne možete uraditi velikim klipovima. Institut u svojoj ponudi ima hibride koji podnose velike gustine – NS 3022, NS 4023, NS 4051, NS 5051, NS 6102.
Dr Jocković je u nastavku paorima posebno ukazao na koncept izbora hibrida za setvu – pogrešno je izabrati samo jedan hibrid za celo imanje, odabrati hibrid posebno za gornji a posebno za donji teren, nabaviti elitne hibride koji poseduju toleranciju ili otpornost na nepovoljne uslove koji su prisutni u okruženju, novi hibrid sejati na manjoj površini.
Na kraju izlaganja, uz želju da ovogodišnja letina bude zdrava i bogata, dr Jocković je predstavio ovogodišnju ponudu NS hibrida kukuruza :
Za rano suvo zrno – NS 3014, NS 3022, NS 4023, NS 4030, NS 4051;
Za rekordne prinose – NS 5051, NS 6010, NS 6030, NS 6102, NS 7020;
Za silažu – NS 5010, Tisa, NS 770, NS 6043;
Za posebne namene – NS 609 b, NS 620 k;
DUO sistem – NS 444 ultra, NS 640 ultra, NS 5041 ultra (za jednogodišnje i višegodišnje uskolisne korove);
Novi hibridi – NS 3022, NS 3023, NS 5052, NS 5063, NS 5083, NS Aleksandra;
Umesto zaključka: “Kada tražite zlato tražite ga tamo gde ga ima, a informacije o sortama i hibridima tražite na Rimskim šančevima”.
[do action=”fb-foto”]https://www.facebook.com/media/set/?set=a.10153072566844824.1073742022.56790329823&type=3&uploaded=18[/do]