U popodnevnim časovima drugog dana 52. Savetovanja agronoma i poljoprivrednika Srbije usledila je panel diskusija sa temom „Zelenišno đubrenje – izbor biljne vrste i tehnički detalji“, čiji su moderatori dr Đura Karagić, rukovodilac Odeljenja za krmno bilje i dr Jovica Vasin, rukovodilac Laboratorije za zemljište i agroekologiju. Učesnici panel diskusije bili su prof. dr Ljupčo Mihajlov, dekan Univerziteta „Goce Delčev“ Štip – Poljoprivredni fakultet u Makedoniji, prof. dr Branko Ćupina, profesor iz uže naučne oblasti ratarstvo i povrtarstvo i prodekan za Nauku i međunarodnu saradnju na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i Danilo Golubović, dipl. ekon. ispred Ministarstva za evropske integracije.
U okviru panel diskusije, diskutovalo se o sledećim temama – degradacija zemljišta gubitkom organske materije, uloga zelenišnog đubrenja u smanjenju posledica degradacije, izbor biljne vrste – sorte, detalji agrotehnike, podaci iz okruženja o upotrebi zelenišnog đubrenja, mogućnosti subvencije poljoprivrednim proizvođačima od strane organa uprave, informacije o sredstvima iz IPARD fondova.
„Danas je proizvođač hrane, pored medicine, najhumanija profesija“, ovim rečima je diskusiju započeo dr Vasin. Ako se zamislimo shvatićemo koliki je značaj ove profesije, jer za ljude moramo obezbediti dovoljno hrane. Uz ubrzani trend povećanja stanovnika na zemlji, bitno je imati svest o načinu proizvodnje hrane. Da li smo zanemarili supstrat na kome proizvodimo hranu? Upravo o ovom globalnom problemu sa kojim se suočava stručna i naučna javnost diskutovalo se za okruglim stolom.
Na panelu se se diskutovalo o značaju očuvanja organske materije u zemljištu i potražila moguća rešenja u cilju prevazilaženja ovog problema. Sadržaj humusa u zemljištu opada, kako ublažiti i sprečiti ovaj trend degradacije zemljišta? Stručnjaci Instituta za ratarstvo i povrtarstvo sa svojim kolegama imaju inženjerski pristup ovom problemu, koji pored evidentiranja nudi i rešenje problema. Jedno od rešenja jeste primena zelenišnog đubrenja.
Dr Đura Karagić naglasio je da je problem u intenzivnoj ratarskoj proizvodnji, smanjenju broja goveda, a za đubrenje zemljišta potrebno je dve krave po jednom hektaru, dok statistika govori da imamo mnogo manje. Kao rešenje za nedostatak stajnjaka i ublažavanje procesa degradacije zemljišta nameće se upotreba krmnih leguminoza u vidu zelenišnog đubrenja.
Razmatrao se i značaj i uloga države u predlaganju podsticajnih mera u vezi sa očuvanjem plodnosti zemljišta i predlozi stručne javnosti.
Prof. Mihajlov ukazao je na makedonska iskustva u vezi sa temom panela i osvrnuo se na iste probleme u Makedoniji. Pozdravivši prisutne na panel diskusiji, pozvao je na zajedničko rešavanje ove problematike.
Govorilo se i o iskustvima iz EU u vezi sa subvencijama i primerima dobre prakse, ali i mogućim merama nacionalnog zakonodavstva, sa naglaskom na „greening“, tj. setvu ozimih međuuseva u cilju zelenišnog đubrenja. Kao primer dobre prakse, dr Branko Ćupina pomenuo je priču o farmeru iz Škotske koji je na svom zemljištu uvrstio međuuseve krmnih leguminoza i tako spasao svoju zemlju.
Učesnici su diskutovali o važnosti povećanja udela krmnih biljaka u strukturi setve, značaju stočarstva sa stanovišta obezbeđenja dovoljnih količina organskih đubriva u cilju povećanja sadržaja organske materije, odnosno očuvanja plodnosti zemljišta.
G. Danilo Golubović prezentovao je mere IPARD programa, koji će Srbiji omogućiti podizanje konkurentnosti i pokazivanje prave snage naše poljoprivrede, jer posle IPARD-a istorija srpske poljoprivrede više neće biti ista. On je govorio o bitnim karakteristikama IPARD-a i dao korisne savete o korišćenju IPARD sredstava i apliciranju za ovaj program.
Na kraju panela, dogovoreno je sprovođenje korisne ankete među posetiocima Savetovanja o korišćenju zelenišnog đubriva.
Postavlja se jednostavno pitanje – kakvu će zemlju obrađivati naši unuci? Gubitak organske materije je „tihi ubica“ naših zemljišta, stoga moramo zajednički učiniti nešto u vezi sa tim problemom, a ovakve panel diskusije upravo služe pronalaženju zajedničkih rešenja.
Nakon konstruktivne i korisne panel diskusije usledilo je predstavljanje sponzora 52. Savetovanja agronoma i poljoprivrednika Srbije – KITE d.o.o, BASF Srbija i BAYER.
[do action=”fb-foto”]https://www.facebook.com/pg/nsseme.ifvc/photos/?tab=album&album_id=10156265458439824[/do]