Otpornost na sušu, brži razvoj, niži zahtevi za vodom i stabilni prinosi samo su neke od osobina koje čine ječam veoma atraktivnim izborom za mlade poljoprivrednike, ali i za iskusne farmere koji žele da minimiziraju rizik od neizvesnih klimatskih uslova i osiguraju stabilne prihode. Ova kultura nudi sigurnost u godinama kada su drugi usevi pod velikim stresom zbog visokih temperatura. Prema rečima  dr Ljiljane Brbaklić, višeg naučnog saradnika sa Odeljenja za strna žita Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, poslednjih godina površine pod ječmom su se povećale.

U poslednjih desetak godina površine pod ječmom se kreću od 80.000 do 100.000 hektara, ali je poslednjih nekoliko godina  primetan porast za nekoliko hilјada hektara, pa čak prelazi i tu cifru od 100.000 hektara. Jedan od razloga je i nesigurna proizvodnja jarih kultura, koja nam je svakako vidlјiva sve više i više svake godine. S obzirom na to da smo imali izuzetno visoke temperature i veoma lošu godinu, što se odnosi na jare kulture, očekuje se da će i ove godine zasejane površine svakako biti preko 100.000 hektara za ječam i 600.000 hektara za pšenicu – kaže dr Brbaklić i dodaje da je skoro završena setva strnih žita.

Možemo da kažemo da je nekih 90 odsto površina već zasejano, što se tiče svih strnih žita, pa tako i ječma. Polјoprivredni proizvođači su navikli da se ječam seje nešto ranije u odnosu na pšenicu i možemo da kažemo da se poslednjih nekoliko godina, s obzirom na vremenske prilike, setva ječma za nekoliko dana pomerila u odnosu na standardne datume. To više nije sam početak oktobra, već je pomeren negde od 10. do 25. oktobra. To su optimalni rokovi za setvu, kako ječma, tako i drugih strnih žita, odnosno pšenice, ovsa, raži i tritikale-a. Ječam je, za sada, posejan na više od 90 odsto površina. Oni polјoprivredni proizvođači koji do sada nisu posejali, imaće priliku u narednih nekoliko dana, jer se očekuje vreme bez padavina, što pogoduje setvi. Ono što bih naglasila za proizvođače, jeste da, ukoliko uđu u kasnije rokove setve, povećavaju setvene norme za 10 do 20 odsto, u zavisnosti u kojem periodu novembra budu sejali –  kaže dr Brbaklić i dodaje da ječam možemo da grupišemo u tri različita segmenta.

Najveći deo proizvodnje ječma koristi se za stočnu proizvodnju i to je negde oko 60 odsto. Zatim znatno manje, oko 20 odsto se koristi za proizvodnju u pivarskoj industriji, odnosno za proizvodnju slada, a svega, ispod 5 odsto se gaji takozvanog golozrnog ječma koji pri vršidbi lako ostaje bez plevičice. Zrno ovog ječma je slično zrnu pšenice i na taj način je veoma dobra sirovina za lјudsku ishranu, za konzumaciju, ali se proizvodi na izuzetno malim površinama –  zaključuje dr Brbaklić.

Poljoprivredni proizvođači, koji seju NS seme sorte strnih žita,  za sve stručne savete mogu se obratiti stručnjacima iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju kako bi na vreme reagovali i omogućili pravilan razvoj biljke i visoke prinose.