Program 54. Savetovanja agronoma i poljoprivrednika Srbije započeo je plenarnim predavanjima. Prvo u nizu održao je prof. dr Andrej Simončić, direktor Kmetijskog Inštituta Slovenije, na temu “Trendovi poljoprivrede u EU i Sloveniji”, pri čemu je naglasak bio na evropskoj poljoprivrednoj politici i iskustvima Slovenije u poslednjih 20 godina. U drugom delu predavanja pomenuti su izazovi Slovenije u vezi sa zajedničkom agrarnom politikom i neophodne promene koje se moraju napraviti kako bi se uhvatio korak sa svetom i napredovalo u nauci i poljoprivredi. Prof. dr Ljupčo Mihajlov, dekan Zemjodelskog fakulteta u Štipu, Makedonija, održao je predavanje na temu “Prva direktna setva strnih žita u Severnoj Makedoniji – izazov i dileme”. Dr Goran Malidža održao je predavanje na temu “Rezistentnost ambrozije na herbicide”, a master Vladimir Višacki govorio je o monitoringu poljoprivrednih useva primenom dronova i satelita.
Usledila je panel diskusija pod nazivom “Zakon o semenu i sadnom materijalu poljoprivrednog i ukrasnog bilja“. Moderator panel diskusije Slaviša Dabižljević istakao je da proizvodnja semena predstavlja značajan izvor prihoda, kao i da zapošljava velik broj ljudi u zemljama gde je proizvodnja semena i sadnog materijala vrlo precizno i sistemski organizovana.
Međutim, u novije vreme mi, praktično, u ponudi imamo seme iz kompanija koje ga ne proizvode tamo gde je kompanija registrovana. Ono što smo do sada naučili u praksi jeste potreba za dobrim nadzorom, inspekcijama i strukom, a glavni oslonac za ovu dobru proizvodnju jeste zakon.
Sandra Bogdanović, predstavnik Semenarske asocijacije Srbije, održala je predavanje o značaju donošenja Novog Zakona u smislu značaja za semenarski sektor i učešće članova Semenarske Asocijacije u izradi Nacrta Zakona. Deo prezentacije bio je posvećen sertifikaciji semena, pri čemu je detaljno je predstavljen proces priznavanja sorte i upisivanja u Sortnu listu, nakon čega sorta može da se proizvodi. Dati su podaci o semenskoj proizvodnji po biljnim vrstama. Osim Zakona o zaštiti semena, govorilo se i o Zakonu o zaštiti prava potrošača i istaknuti su najhitniji koraci koje je potrebno napraviti, među kojima bi pre svega trebalo usaglasiti zakonsku regulativu Republike Srbije sa regulativom EU, formirati institucije sa jasno definisanim poslovima i uspostaviti informacioni sistem sa bazama podataka koje će povezati sve subjekte u sektoru semenarstva.
Vlade Đoković iz Uprave za zaštitu bilja govorio je o značaju donošenja Novog Zakona sa aspekta usaglašavanja sa Regulativom EU i dao odgovor na pitanje da li nam predstoji reforma sistema u smislu institucionalnog organizovanja.
Aleksandar Bogunović, predstavnik Privredne komore Srbije, govorio je o aktivnostima vezanim za formiranje interne Radne grupe za formulisanje obrazloženog stava semenarskog sektora u vezi sa izradom Nacrta zakona o seme i kakve sve probleme donose odluke EU za naše proizvođače sadnog materijala koji žele da izvoze svoje sadnice u zemlje EU, a radi se o dvadesetak biljnih vrsta, između ostalog i o sadnicama koštičavog i jabučastog voća (osim kruške) i velikog broja ukrasnog bilja i ruža. Odgovorio je i na pitanje kako se organizuju Radne grupe u Privrednoj komori Srbije i kako se pristupa rešavanju tog pitanja, kao i kako novi Zakon o komorskom sistemu može pomoći semenarskom sektoru.
Dr Vladimir Miklič naglasio je značaj donošenja Novog Zakona sa aspekta semenarstva odnosno struke i u svom izlaganju obuhvatio najznačajnije neusaglašenosti prakse i Zakona. U proizvodnji semena pojedinih biljnih vrsta traži se izolacija, što se ne može sprovesti bez finansijskih sredstava i bez jasno preciziranih odredbi u zakonu.
Dr Zorica Nikolić je o značaju donošenja Novog Zakona govorila sa aspekta laboratorija za ispitivanje semena kao rukovodilac Laboratorije Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, o značaju izrade Pravilnika o kvalitetu semena nakon izrade Zakona o semenu i objasnila šta u praksi znači pojam akreditovana laboratorija.
G. Milan Topalović, Rasadnik Topalović, Lipolist, je o značaju donošenja novog Zakona govorio sa aspekta ukrasnog bilja, odnosno struke, s obzirom na činjenicu da ukrasno bilje nije bilo regulisano do sada.
U popodnevnim satima održana je panel diskusija pod nazivom “Biljna klinika”, moderatora dr Gorana Malidže. Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 2020. godinu međunarodnom godinom zdravlјa bilјaka. Većina naučnih istraživanja usmerena su na pronalaženje i implementaciju sistema biljne proizvodnje u cilju smanjenja negativnog uticaja abiotičkih i biotičkih činilaca stresa, povećanju održivosti biljne proizvodnje, uz smanjenje upotrebe sintetičkih pesticida i zaštitu životne sredine. U vezi sa tim, panel diskusija “Biljna klinika” imala je za cilj da pomogne u boljem sagledavanju značaja zdravlja biljaka i mera koje doprinose smanjenju uticaja stresnih abiotičkih i biotičkih činilaca.
Dr Željko Milovac govorio je o povećanom uticaju pesticida na ljude i životnu sredinu, sve češćoj pojavi invazivnih štetočina i štetnog uticaja pesticida na zdravlje ljudi. EU je odobrila regulaciju upotrebe pesticida na nacionalnom nivou, pa bi plan na nivou Republike Srbije trebalo da dovede do redukcije upotrebe pesticida. Osnovni principi su važnost rane detekcije štetnog organizma kako bi naneta šteta bila što manja, ciljana upotreba pesticida, smanjenje upotrebe tj. održiva upotreba pesticida, antirezistentna strategija i evaluacija.
Dr Jovica Vasin u svojoj prezentaciji naglasio je činjenicu da je zagađenje vazduha lakše rešiti u odnosu na zagađenje tla, jer su popravke degradiranog zemljišta dugotrajne sa neizvesnim ishodom. Zemljište je jako bitan i najkompleksniji deo ekosistema, stoga je pomenuta važnost plodosti zemljišta tj. činjenica da zemljište na biljke utiče posredno dajući kondiciju biljkama, kao i glavni procesi koji utiču na degradaciju zemljišta. Istaknuta je važnost organskih đubriva za organsku strukturu, vodni i vazdušni režim tla, kao i hemijska struktura tla, pri čemu je dostupnost makrohranljivih materija (N, P, K, Su, Ca, Mg) najveća pri ph vrednosti tla 6,5-7.
Dr Jelena Marinković govorila je o važnosti očuvanja mikroorganizama zemljišta koji pozitivno utiču na biljke preko zdravog zemljišta. Bez mikroorganizama, kao biološke faze zemljišta, ono bi bilo mrtvi supstrat. Istaknuta je važnost brojnosti i raznovrsnosti mikroorganizama i intenzivnije aktivnosti mikroorganizama. Mikroorganizmi imaju ključnu ulogu u stvaranju humusa kroz procese simbiozne azotofiksacije, fosfosolubilizacije i razgradnje organske materije kao osnovnih procesa stimulacije biljnog rasta. Naglašen je značaj preparata NS Nitragin, koji se uspešno koristi za pospešivanje rasta i razvoja biljaka, pre svega soje i krmnih biljaka. Sve je veća tendencija zamene mineralnih đubriva mikrobiološkim, zbog njihovih pozitivnih aspekata, pe svega smanjenja upotrebe neobnovljivih izvora energije. Biokontrola biljnih patogena je osnovni način uticaja mikroorganizama na zdravlje biljaka produkcijom antibiotika i antifungalnih metabolita. U odgovoru biljaka na stres pomenuto je da mikroorganizmi mogu pomoći dodatnim aktiviranjem antioksidativnog odgovora biljaka i povećati njihovu otpornost na stres.
Prof. dr Nebojša Momirović, Poljoprivredni Fakultet Zemun, prikazao je savremeni koncept mineralne ishrane biljaka i održavanja zemljišne plodnosti. Tema prezentacije bila je na koji način i u kojoj meri napredni koncept mineralne ishrane, globalni informacioni sistemi i monitoring uticaja globalnih klimatskih promena, smanjuje upotrebu hemijskih zaštitnih sredstava. U odgovoru na klimatske promene najvažnije je navodnjavanje, praćenje useva (sadržaj makroelemenata) i pojave patogena. Na osnovu raspoloživosti resursa očekuje se koncept đubrenja u visokointenzivnoj proizvodnji u uslovima navodnjavanja i precizne poljoprivrede (kompostirana đubriva, tretiranje semena/rasada, veća efikasnost mineralne ishrane korišćenjem različitih mineralnih đubriva, razdvajanje primene azota i fosfora po dubini ulaganja, kao i vreme primene i korišćenja biostimulatora i mikrobioloških đubriva u folijarnoj ishrani).
Dr Sonja Gvozdenac govorila je o projektu ECOPEST – DEVELOPMENT OF NEW BIOPESTICIDES FOR SEED PROTECTION (Razvoj novog biopesticida za zaštitu semena), koji je finansiran od Inovacionog fonda RS, a učesnici su Herba doo Beograd, Institut za proučavanje lekovitog bilja „Josif Pančić“ i Institut za ratarstvo i povrtarstvo, institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju. Hemijske mere borbe su i dalje dominantne mere zaštite bilja u Srbiji, ali na snazi je restrikcija primene i ukidanje određenih pesticda usled negativnih efekata (neonikotinoidi i bifentrini). EU regulativa iz 2009. utiče na smanjenu promenu pesticida i promoviše alternativne strategije u zaštiti bilja, kao što je primena botaničkih preparata. Ova metoda poznata hiljadama godina, s obzirom na to da preko 6500 elemenata iz biljaka ima insekticidnu aktivnost, koristila bi se kao alternativa hemijski sintetisanim pesticidima.
Usledila je diskusija koja je podstakla prisutne da postavljaju pitanja, sa ciljem da se ukaže na značaj i mogućnosti upravljanja stresnim biotičkim i abiotičkim činiocima u cilju očuvanja zdravlja biljaka, održive biljne proizvodnje i očuvanju životne sredine.