Stvaranje rastresitog sloja rizosfere, akumulacija zimskih padavina, odnosno čuvanje vlage tokom vegetacije osnovni je cilj svake klasične i redukovane obrade zemljišta. Obrada zemljišta je važna agrotehnička mera, ima veliki značaj za rast i razvoj useva i zavisi od prethodnog useva i samog krajnjeg cilja proizvodnje. Jedna od glavnih prednosti redukovanog načina obrade jeste kvalitetnije mešanje gornjeg sloja zemljišta.

Iskustva iz prakse su pokazala da nema nikakve razlike u prinosima kada je u pitanju redukovana obrada zemljišta u odnosu na standardnu predsetvenu obradu i duboko oranje. Ipak, treba uzeti u obzir činjenicu da se pri redukovanoj obradi zemljišta troši tri do četiri puta manje goriva, nego kada je klasična obrada u pitanju, a na taj način se smanjuju troškovi proizvodnje. Savet je da se redukovana obrada uradi tanjiranjem i to u više unakrsnih prohoda. Broj tanjiranja zavisiće od tipa zemljišta, ali i kvaliteta i usitnjenosti žetvenih ostataka od prethodnih useva. Druge prednosti redukovane obrade su svakako bolja kontrola zemljišne erozije, konzervacija vode i zemljišta i veća efikasnost upotrebe fosilnih goriva kao neobnovljivog resursa. Neobrađeni površinski sloj zemljišta manje je porozan, sa većim sadržajem vlage, nižom temperaturom zemljišta, većom količinom organske materije na površini zemljišta. Žetveni ostaci na površini zemljišta povećavaju sadržaj vlage, doprinose povoljnom temperaturnom režimu, pokreću mikrobiološku aktivnost i mineralizaciju azota. Na taj način ostvaruje se brže kruženje azota i povećava njegova pristupačnost. Još jedna prednost ovakvog načina obrade je u tome što se obrada obavlja brže i jednostavnije, broj radnih operacija je znatno manji, a to utiče na manje gaženje i sabijanje zemljišta, te se setva može obaviti u optimalnom agrotehničkom roku.

Pored svojih prednosti redukovana obrada ima i svoje nedostatke.

Ovde se pre svega misli na korov koji se ne uništava u dovoljnoj meri ovim putem, ne smanjuje se brojnost štetnih insekata i zadržava se izvor inokuluma u i na zemljištu. Bez dubokog oranja koje uništava korov, može biti potrebno koristiti alternativne metode suzbijanja, poput kombinacije herbicida, rotacije useva i mehaničkog uklanjanja korova. Takođe, uvođenje redukovane obrade zahteva specijalizovane sejačice i druge mašine, što može biti početno skupo, a oprema mora biti pravilno podešena za optimalne rezultate.

Treba obratiti pažnju i na tip zemljišta jer nije svako tlo podesno za ovu vrstu obrade. Ova metoda se najbolje primenjuje na zemljištima koja imaju dobru strukturu i ravnotežu u pogledu plodnosti. Na teškim, glinenim ili jako zbijenim zemljištima može biti potrebno kombinovati redukovanu obradu sa nekim drugim tehnikama.

Pored redukovane, rasprostranjenija metoda obrade zemljišta na našim prostorima svakako je osnovna obrada zemljišta. Ona uglavnom zavisi od tipa zemljišta, preduseva, dubine obrade zemljišta pod predusevom, stanja zemljišta i ekonomske opravdanosti. Dubina obrade na „normalnim“ zemljištima ne mora biti veća od 25 cm, dok na „težim“ zemljištima, obrada bi mogla biti i dublja. Ako je za prethodni usev obrada bila kvalitetna i duboka, onda dubina obrade za pšenicu može biti manja – od 15 do 25 cm. Pšenica dobro reaguje na prethodne duboke obrade.

Osnovna obrada se najčešće obavlja raonim plugom ili se na „lakšim“ zemljištima tanjira teškim tanjiračama. Ako je predusev neko strno žito ili usev koji se ubira do sredine leta, onda je odmah po žetvi useva potrebno obaviti zaoravanje biljnih ostataka. To se treba uraditi plitkim oranjem na oko 10 – 15 cm, uz dodatak azotnih djubriva ako je strnina u pitanju, a potom krajem septembra oranje treba uraditi na punu dubinu. Ako je kukuruz predusev, što je najčešći slučaj na našem području, a kukuruzovina se ne odnosi sa parcele, onda je potrebno usitniti biljne ostatke i oranje uraditi na punu dubinu. Poorano zemljište ne treba ostavljati u otvorenim brazdama, kako bi se sačuvala vlaga u zemljištu.