Izmenjeni klimatski uslovi, periodi suše koji dovode do slabijeg roda kukuruza, doprineli su da se više radi na selekciji silažnog sirka. Prema rečima dr Vladimira Sikore, rukovodioca Odeljenja za povrtarske i alternativne biljne vrste Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, već 30 godina se unapređuje selekcija sirka. Krajnji cilj je zadovoljstvo poljoprivrednih proizvođača, tačnije farmera i što kvalitetnija silaža za ishranu životinja.

-U roku od dve do tri godine planiramo na tržište da izađemo sa hibridima koji će u potpunosti zadovoljiti potrebe kako nas selekcionera i semenara tako i stočara za njihovu stoku. Projekat selekcije je zaista veliki i nastojimo da stvorimo  hibride koji su, između ostalog, tolerantni na uskolisne korove – rekao je dr Sikora.

Na Odeljenju za povrtarske i alternativne biljne vrste u Bačkom Petrovcu, stručnjaci iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo organizovali su radni  sastanak sa stočarima koji imaju više od 100 grla, kako bi farmeri izneli svoje sugestije za poboljšanje selekcija silažnog sirka.

U poređenju sa kukuruzom, sirak reaguje mnogo kasnije na stres suše. Ova njegova osobina ga čini idealnim za setvu u ovako izmenjenim klimatskim uslovima. Pojedinačna biljka reaguje gubljenjem ćelijskog pritiska i sušenjem, ali za razliku od drugih kultura može nakon kiše ponovo da se regeneriše i da dalje raste. Osim toga, sirak stvara razgranati korenov sistem, koji može da prodre u zemljište i više od 150 cm, što doprinosi poboljšanom prijemu hranljivih materija i vode. Pored tolerancije na sušu, ova biljna kultura ima i pojačanu tolerantnost na hladnoću.

Sirak može u procesu selekcije da se poboljša kao samooplodna kultura. Poboljšanje populacije postiže se ciljanim odabirom najboljih biljaka za proizvodnju semena za sledeću godinu. Pored toga, može da se vrši ciljano ukrštanje očinskih i majčinskih linija čistih naslednih osobina. Potreba biljke za vodom je mala, zbog čega je sirak pogodan za gajenje u regionima sa godišnjim padavinama od 400 do 600 litara po kvadratnom metru. Međutim, sirak obećava i u regionima sa većim količinama godišnjih padavina. Velika tolerancija na sušu i vrućinu čini gajenje sirka atraktivnim u regionima sa sušnim periodima, u kojima je sigurnost prinosa kukuruza već delimično ugrožena.

-Najviše je bilo farmera iz područja Banata kojima je ova godina zaista teška, kada je kukuruz u pitanju. Odlučni su da se u budućnosti više orijentišu na sirak kao jednu od sigurnih i prinosnih biljnih kultura – zaključuje dr Sikora.

Za sve stručne savete poljoprivredni proizvođači mogu da se obrate stručnjacima iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju kako bi zajedno ostvarili najbolje rezultate i obezbedili prehrambenu budućnost naše zemlje.