Visoke temperature, suša i nedostatak padavina koji je evidentan, negativno se odrazio na prinose soje širom Srbije. Soja je ove godine posejana na oko 215.000 hektara, što je povećanje u odnosu na prošlu godinu, kada je pod ovom kulturom bilo oko 15.000 hektara manje. Prema rečima dr Vojina Đukića sa Odeljenja za leguminoze Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad kasnije posejane sorte će defiitivno imati loš prinos.
– Soja je lepo izgledala, imala visinu, sklopila redove, ali svaki dan bez padavina je itekako stresno uticao na ovu biljnu vrstu. Vršne mahune su ostale nenalivene, pa čak i ako se u njima formira zrno ono će biti veoma sitno, veličine bibera. Donja zrna su najnalivenija – rekao je dr Đukić i dodao da dolazi i do sušenja lista.
– U sušnim uslovima, dakle kad je suša, list se ne odbacuje sa biljke, nego ostaje, a ovde je krenulo i odbacivanje, što nam je jasan pokazatelj da je došlo do stresnih situacija, gde nije bilo postepenog otpuštanja vlage i sazrevanje nego je naglo zaustavljen taj process. – rekao je dr Đukić.
Soja nema tako dubok korenov sistem, jer je poreklom iz severoistočne Kine, iz humidnih predela, gde je povećana vlažnost i ona samim tim i ima veće potrebe za vodom. Gde postoje sistemi za navodnjavanje i ukoliko je godina imala dobar raspored padavina, soja može da ostvari prinos i do 5,5 tona po hektaru , što je bio slučaj sa novosadskim sortama Ns Apolo, NS Hogar, Ns Maximus.
– Novosadske sorte zaista mogu da ostvare izuzetno visok prinos u dobrim uslovima i naravno primenjenom kompletnom agrotehnkom. Bez navodnjavanja, ako je dobar raspored padavina, ova biljna vrsta može i da iznese do 3,5 t po hektaru. Međutim imamo i primere izuzetno nepovoljnih godina za ovu biljnu vrstu, kao što je bila 2012. i 2022. kada je prinos bio 1000kg po hetaru što je izuzetno malo. Nažalost, sušnih godina je sve više. – naveo je dr Đukić i dodao da je za svakog poljoprivrednika pored dobrog odabira sorte od velikog značaja osnovna obrada. Ko je dobro odradio posao setve na proleće, sada još i može da očekuje da će imati koliko toliko prinosa.
– U lošim godinama i kad je suša, prepoznaju se dobri proizvođači. Soja je biljna vrsta koja izuzetno dobro reaguje na osnovnu obradu. Ako je duboko uzoremo, i ako bude koliko toliko vlage u proljećnom periodu, tom dubokom obradom biljka će biti otpornija na sušu. Dakle, agrotehnika je veoma važna, da se na vreme odabere parcela, zatim mnogo zavisi i od preduseva, zavisi od đubrenja u prethodnim godinama, od primene đubriva u predsetvenoj pripremi, u samoj setvi, u odabiru sorte. – kaze dr Đukić i dodaje da, ko se opredelio za ranijie sorte, koje su bile u fazi nalivanja kada su krenule visoke temperature i suša, nešto se može i očekivati od prinosa. Kasnije sorte će mnogo više stradati. Pored suše postoji još jedan veliki problem sa kojima se suočavaju poljoprivrednici, a to je pojava grinja.
– Njima pogoduju visoke temperature i smanjena vlažnost vazduha, mogu da naprave ozbiljne probleme i značajno umanje prinose. Ako se uoče na vreme dovoljno je samo uvratine da se tretiraju nekim akaricidom. Ukoliko se prošire ka unutrašnjim delovima, onda treba tretirati čitavu parcelu – zaključuje dr Vojin Đukić.
