Institut za ratarstvo i povrtarstvo, institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju već više od osam decenija radi na razvoju poljoprivrede, kao jedne od najznačajnih grana privrede naše zemlje. Jedna od bitnih aktivnosti svakog uspešnog poljoprivrednika jeste analiza zemljišta, što potvrđuju stručnjaci Laboratorije za zemljište i agroekologiju Instituta. Zarad adekvatne obrade i porasta prin [...]

Uticaj klime i klimatskih promena ne utiče samo na biljke već i na zemljište, te ne čudi što stručnjaci preporučuju gajenje alternativnih biljnih vrsta koje dobro podnose visoke temperature i sušu. Alternativne biljne vrste gaje se na manjim površinama u odnosu na glavne biljne vrste među koje spadaju kukuruz, soja, suncokret i strna žita. U okviru sortimenta Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, [...]

Uljana repica na poljima širom naše zemlje dobro napreduje uprkos strahu poljoprivrednih proizvođača da će setva koja je trajalo oko dva meseca i izmenjena klima negativno uticati na rod. Saveti stručnjaka su da treba redovno obilaziti parcele i reagovati kada je usev prebujan ali i kada nema dovoljnu masu. Poljoprivredni proizvođači kada primete prebujan usev u fazi šest do osam listova treba da [...]

S jeseni, pred smiraj poljoprivredne sezone pojedini poljoprivredni proizvođači pale žetvene ostatke ugrožavajući na taj način zemljište ali i ljude. Zemljište je živ organizam i paljenjem strništa se uništava, degradira se njegova struktura i zemljišna mikroflora. Gubimo na zelenišnom đubrivu jer posle žetve ostaje organska materija koja se razgrađuje, pošto se zaore, navodi prof. dr Jegor Miladi [...]

Uljana repica, čiji je optimalan rok za setvu prošao, u prvim fazama razvoja veoma je osetljiva na prisustvo korova i štetnih insekata, te se određene mere zaštite moraju obaviti blagovremeno. Insekti i glodari mogu u značajnoj meri da smanje prinos uljane repice. Od insekata koji u jesen mogu pričiniti značajnije štete potrebno je izdvojiti crvenoglavog repičinog buvača, buvače kupusnjača iz roda [...]

Mnogi poljoprivredni proizvođači nakon žetve imaju lošu naviku da pale strništa i time ugrožavaju bezbezdednost ljudi ali nanose štetu zemljištu. Ovu opasnu praksu pravdaju tvrdnjama da će na taj način zemljište biti plodnije, a oni će uštedeti vreme ali i novac za preoravanje. Ipak, paljenje biljnih ostataka na njivama nanosi se višestruka šteta. Istina je da paljenje strništa nema nijednu korisn [...]

Žetva soje je pri kraju, a procene su da će prosečan prinos ove uljarice biti oko tri tone po hektaru. Ovog proleća soja je posejana na površini između 155.000 i 165.000 hektara, u odnosu na lane kada je zauzimala površinu od oko 250.000 hektara. Ipak, ove godine biće ubrano skoro dvostruko više nego lane, te ćemo imati oko 500.000 tona soje. Ova godina je bila dobra za soju u pogledu rasporeda ki [...]

Žetva kukuruza je uveliko u toku, a na teritoriji Vojvodine će prinosi varirati – negde će biti iznad, a negde ispod višegodišnjeg proseka. Agroekološki uslovi se sve više menjaju, da ni najiskusniji agronomi ne pamte ovakvu godinu. Susreli smo se sa novim meteorološkim fenomenom, superćelijskom olujom. Na mnogim lokalitetima smo imali problema pre svega zbog olujnog vetra i štete koju je izazvao. [...]

Uskoro poljoprivrednim proizvođačima sledi najveći posao u ovom delu sezone, a to je setva strnih žita. Svaki ratar pre setve razmišlja i šta će posejati i kolika je optimalna račinica za to. Neki ratari zbog toga izbegavaju kupovinu deklarisanog semena već se odlučuju za „setvu sa tavana“. Naizgled se stvara ušteda, no da li je baš tako? Stručnjaci Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, instituta [...]

Kako se bliži setva strnih žita, poljoprivredni proizvođači imaju dilemu oko odabira sorte, koju agrotehniku primeniti i koliku površinu zasejati ovim biljnim kulturama. Pšenica je biljna vrsta od koje se pravi hleb i mnoštvo raznih peciva, a može da zameni krmno bilje u ishrani stoke. Reguliše zakorovljenost, omogućava obnavljanje strukture i plodnosti zemljišta, te je njen agrotehnički značaja n [...]